Може ли Вучић да помилује неосуђене студенте и учеснике блокада

Председник Србије Александар Вучић тврди да је испунио још један захтев студената потписавши помиловања њихових колега, директора школа, професора, међу којима је и деканка нишког Филозофског факултета Наталија Јовановић, и једног домара.

Није познато за шта их је тужилаштво теретило, докле се стигло са истрагом и за која се кривична дела сумњиче.

Непознаница је и колико је још осумњичених под истрагом због наводних кривичних и прекршајних дела почињених током два месеца протеста које предводе студенти захтевајући одговорност за рушење надстрешнице у Новом Саду 1. новембра у којем је погинуло 15 људи.

Многе је збунила и чињеница да су помиловани они који још нису осуђени, већ се против њих води кривични поступак.

„Председник има право по закону и правилнику да помилује лице од кривичног гоњења", говори Вања Бајовић, професорка Правног факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Поступак за помиловање којим се даје ослобођење од кривичног гоњења покреће се само по службеној дужности и то ради министар правде, док председник државе доноси коначну одлуку.

Тако је било и сада – министарка правде Маја Поповић је у понедељак доставила предлог у Председништво, да би га потом Комисија за помиловање, саветодавно тело, једногласно усвојила, а Вучић потом донео 13 одлука о аболицији, пишу медији.

Објављени су само иницијали, родни град и занимања помилованих, уз штуро објашњење да су „ухапшени током протеста".

Пошто су „ослобођени кривичног гоњења", неће имати ни казнени досије.

„Нема никакве осуде, па се ништа не уноси у казнену евиденцију", објашњава Бајовић.

Потоња помиловања представљају одговор власти на трећи студентски захтев – „одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обуставу већ покренутих кривичних поступака".

Студенти су почетком блокада факултета дефинисали четири захтева, тражећи одговорност за пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду од 1. новембра прошле године, када је страдало 15 особа, а теже повређене две.

Њихов захтев је и да се кривично гоне и осуде осумњичени за нападе на студенте и грађане који протестују.

Иако је тридесетак осумњичених за нападе приведено и саслушано, још нема података о њиховом кривичном гоњењу и евенуталној осуди.

Шта значи ослобађање од кривичног гоњења и зашто се ретко примењује

Помиловање представља „акт милости" којим председник републике ослобађа одређена лица од кривичног гоњења или извршења казне, објашњава Бајовић, професорка кривичног права.

Молбу обично подноси осуђени, док министар правде покреће поступак за помиловање којим се ослобађа од кривичног гоњења, искључиво по службеној дужности.

Ослобађање од кривичног гоњења - аболиција, ретко се примењује у другим државама и умногоме је спорно јер се „њиме задире у домен правосуђа", које „орган извршне власти", у овом случају председник, „онемогућава да реши конкретне предмете".

Такође, неки од помилованих „могу имати правни интерес да се против њих поведе кривични поступак и да се утврди да су невини", објашњава Бајовић.

„Из перспективе осумњиченог, ако је стварно невин, можда би му више било у интересу да се у судском поступку докаже да је ослобођен кривице, одбаци кривична пријава и обустави кривични поступак, него да извршна власт одлучује о томе и оставља сумњу у погледу самог постојања кривице", указује професорка.

Српско законодавство познаје помиловање као правни акт, али се ослобађање од кривичног гоњења „ретко примењује у пракси", додаје она.

Претходни председник Србије Томислав Николић помиловао је 2012. некадашњег председника ФК Црвена звезда а сада челника Фудбалског савеза Србије Драгана Џајића, ослободивши га кривичног гоњења за злоупотребу службеног положаја.

Кривични законик Републике Србије, поред помиловања, познаје и акт амнестије.

Амнестија се односи већи број осуђених или кривично гоњених, а помиловање се односи за појединца.

Ово је прва одлука о помиловању коју је, према његовим речима, донео Вучић, председник Србије од 2017, тренутно у другом мандату.

Према Уставу Републике Србије, једна од председничких надлежности је и давање помиловања, што предвиђа и Закон о председнику републике.

Глас помилованих

Студенти одлуку председника о аболицији нису коментарисали на друштвеним мрежама, а њихов помиловани колега Михаило Младеновић је поручио да овај чин, који је назвао „милосрђем", не прихвата.

„Ако бих га прихватио, он би значио моментално дефинитивну капитулацију мене и мојих колега у блокади, свих студената у блокади.

„Према томе више бих волео да у судском процесу докажем невиност", рекао је за Инсајдер.

Међу помилованим је и деканка Филозофског факултета у Нишу, Наталија Јовановић, која не зна за које дело је „ослобођена од кривичног гоњења".

Тужилаштво за организовани криминал у Београду је покренуло истражни поступак против ње због наводног учешћа у намештању јавне набавке у корист нишког предузећа „Авенија систем", које је између осталог обављало радове на Филозофском факултету.

Крајем октобра 2024. је проширило истрагу против ње због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, пише Данас.

„Претпостављам да се помиловање односи на то јер сам у животу на суду била само због оставинске расправе и на саслушање 29. новембра због проширења те оптужнице.

„Оптужница није подигнута против мене, била сам осумњичена, никако кривично гоњена, за шта ме он сада помилује", рекла је Јовановић за Јужне вести.

Изјавила је да се осећа „увређено и да никада није била осуђивана".

„Никада ми није суђено по неком кривичном поступку, али ме не занима шта он ради уопште, није време за миловање, време је за одговорност", рекла је за Н1.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]