Dva meseca studentskih blokada: „Vapaj za pravnom državom"

Kada se 6. decembra ispred Pravnog fakulteta u centru Beograda okupilo nekoliko stotina ljudi, mahom mladih, među njima je bio i 23-godišnji student prava Zak Veličković.

„Posle blokade raskrsnice u okviru akcije 'Zastani, Srbijo', manje-više spontano se ušlo na fakultet i organizovao plenum u prepunoj petici, na kom smo izglasali blokadu.

„Nisam očekivao da baš toliko ljudi bude za to", kaže Veličković u razgovoru za BBC na srpskom.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 9. decembra zatvorio je vrata svima osim studentima, pridruživši se nekolicini na kojima je nastava već bila obustavljena.

Talas studentskih protesta, koji traže odgovornost za pad nadstrešnice 1. novembra u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, uveliko se širio.

„Osećao sam se u tom trenutku ponosno, bilo mi je drago da smo konačno prepoznali da treba da se borimo za nešto", ističe Veličković, apsolvent kojem je do kraja ostalo još samo nekoliko ispita.

Dva meseca kasnije, u Srbiji je blokirano više od 85 fakulteta, a studenti, kojima se pridružuju i ostale sfere društva, poput prosvetara, glumaca i advokata, predvode desetine hiljada ljudi.

I gotovo svakodnevno su na ulici.

Za dva meseca te borbe, naučili smo dosta o njima.

Nemaju jednog jasnog lidera ili liderku, kao ni lice protesta, već sve odlučuju glasanjem na plenumu, u nekoj vrsti direktne demokratije.

Ipak, kada su na ulicama, deluje da svako zna sopstveno zaduženje.

Redari nose fluorescentne prsluke, nekolicina uz pomoć megafona koordiniše ostale, a manje ekipe idu ispred kolone i regulišu saobraćaj.

Napravili su i velike „stop" saobraćajne znakove kojima upozoravaju vozače.

„To je sve jako sofisticirano, oni to dosta dobro rade", kaže Ivan Marović, jedan od lidera nekadašnjeg Otpora, pokreta protiv bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

„Vidi se šta je rezultat prihvatanja tradicije studentskih protesta, a šta je njihova inovacija", dodaje Marović za BBC na srpskom.

'Istrajnost i solidarnost'

U nedelju, 19. januara, hiljade ljudi izašlo je na protest ispred Ministarstva prosvete u centru Beograda, u znak podrške učenicima i profesorima srednjih škola.

Veličković je ponovo bio tu, kao i tokom brojnih skupova u novembru i decembru.

Oseća nadu.

„Ta svest i osećaj da niste sami vrlo znače u ovakvom sistemu, kao i solidarnost ne samo sa kolegama, već i svima koji nam pomažu koliko mogu, donose sve i svašta, od po nekoliko flaša koka-kole do čitavog pečenog praseta", kaže Veličković.

„Sve to nam daje snagu da nastavimo borbu".

Tijana Milosavljević, studentkinja blokiranog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, kaže da se na početku osećala „veoma skeptično", uz brojna pitanja kako će sve u praksi funkcionisati.

„Vladao je strah među studentima, ali je tu bila i hrabrost koja nije dala strahu da je pobedi", kaže 20-godišnja Milosavljević za BBC na srpskom.

„Uspeli smo da se koordinišemo, razvijemo sistem koji funkcioniše, ljudi se uključuju i sve teče mnogo lakše... Osećam se optimistično".

Studenti su svakog dana na akcijama „Zastani, Srbijo" u 11.52, na kojima 15-minutnom tišinom odaju počast stradalima u novosadskoj tragediji, uz povremeno organizovanje velikih skupova.

Najveći su bili 22. decembra 2024. na beogradskom trgu Slavija, kao i na protestu ispred RTS-a 17. Januara 2025.

„Te blokade od po 15 minuta su genijalna taktička inovacija, jer vlastima izbijaju argument da sprečavaju kretanje saobraćaja - svako može da sačeka 15 minuta", smatra Marović iz Otpora.

„A onda masovni, tematski i strateški skupovi s vremena na vreme, tako da ne iznuruju prosečnog demonstranta svakodnevnim velikim šetnjama".

Pogledajte video: „Beograd je opet svet", poručili studenti na protestu 22. decembra 2024.

Reč je o „prvim velikim protestima generacije koju ni analitičari, ni vlast, ni opozicija i dalje ne razumeju dovoljno", smatra Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Prva asocijacija na poslednja dva meseca su mu „istrajnost studenata, empatija i solidarnost ostalih prema njima, zbog čega protesti dalje traju."

„Za način protesta uzeli su model autentičan za njihovu generaciju, nešto što je njima blisko.

„Stariji i oni koji ne pripadaju toj generaciji su tim odabirom malo i zbunjeni, jer su navikli na alate iz brojnih protesta 1990-ih godina", ističe Klačar.

Pogledajte video: Pinokio, kobre i sendvič na protestu ispred RTS-a

Napadi na studente

Veličković kaže da su iza njega i njegovih kolega i dva meseca „zaista užasnih događaja".

„Pogotovo je zastrašujuće bilo gaženje naše koleginice ispred Pravnog fakulteta... Mogla je mnogo gore da prođe", naglašava.

Studentkinja S. P. teško je povređena 16. januara, kada je na nju, tokom protesta „Zastani, Srbijo", dok je stajala na trotoaru, automobilom naleteo muškarac koji je ubrzo uhapšen.

Na snimku se vidi da je u poslednji čas poskočila, što joj je možda i spaslo život.

„Ipak, vidimo i da pritisak studenata i te kako deluje, koliko god vlast to ne želela da prizna", navodi 23-godišnji Beograđanin.

„Nadležni su takve napade ranije karakterisali kao 'izazivanje nereda na javnom skupu', a sada je pokušaj ubistva...

„Ranije je bilo da mi sami skačemo na haube, a sada već nije tako."

Pogledajte video: Protest zbog gaženja studentkinje - „Osećamo se užasno, ali se ne plašimo nikoga"

Sličnih incidenata, kada su u pitanju vozači automobila koji žele da prođu kroz okupljene demonstrante, bilo je u više gradova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle takvog incidenta u Požarevcu, izjavio je da vozača ne mogu da uhapse jer nije prekršio zakon, već je „išao svojim putem".

U poslednja dva meseca se prilično često obraćao javnosti.

Nekoliko puta je izjavljivao da su zahtevi studenata ispunjeni, što oni negiraju, zvao ih na pregovore, ali i govorio da su novcem stranih obaveštajnih službi plaćeni da sruše vlast.

Studenti su mu odgovorili da nije nadležan za rešavanje njihovih zahteva.

„Vlast kao i tokom svih ranijih protesta čeka da oni splasnu", kaže Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Iako je na početku bilo selektivne represije, nema velikih represivnih akcija - Vučić i (lider socijalista Ivica) Dačić se još iz 1990-ih sećaju da je represija uvek imala kontraefekat."

Cilj vlasti, kako navodi, pre svega je da zadrži njeno biračko telo i konsoliduje podršku.

„Maltene svakodnevni nastupi predsednika republike upravo su ka tome usmereni - iako on formalno govori o studentima, realno obraća sopstvenim biračima", smatra Vladisavljević.

Studenti su u međuvremenu često bili i na meti prorežimskih medija, koji su često objavljivali njihove lične podatke, poput ličnih karti i pasoša.

„Navikli smo na to, iako je neverovatno šta se sve dešava i koliko je tu laži", kaže Veličković.

„Tome što pišu niko ne pridaje značaj, ali može da bude neprijatno kada individualno targetiraju, što je nekolicina mojih kolega doživela, iako svako pomisli na tu opciju pre nego što istupi u javnost."

Upravo su takvi medijski nastupi i tekstovi, smatra Veličković, uzrok gaženja studentkinje Pravnog fakulteta i potezanja noža na studente medicine u Novom Sadu.

„Protesti se sve više šire, a tome najviše doprinosi vlast njenim postupcima, kao i ljudi čije je ponašanje posledica višegodišnje propagande", kaže Veličković.

„Posle incidenta sa našom koleginicom i one kolege koje su bile za to da se blokade obustave, a ispitni rokovi vrate, sada misle da za to nije vreme."

Pogledajte video: Blokada autoputa kod Mostarske petlje u Beogradu

Zbog čega sve studenti protestuju

Demonstracije su počele već u prvim danima posle pada nadstrešnice, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, kada se odmah odazvao veliki broj mladih i studenata.

„I ranije sam išao na proteste, ali je na njima broj mladih bio prilično mali", kaže Veličković.

Međutim, ovog puta je „ljudima prekipelo", smatra.

„Ovo je bio prvi događaj gde je mogao da pogine bilo kod od nas... I ja i gomila mojih ljudi smo bili na toj stanici dan-dva pre pada nadstrešnice, to je razlog zašto se toliko mladih uključilo".

Boris Kojčinović, student četvrte godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kaže da posle pada nadstrešnice „energija u gradu više nije bila ista".

„Osećao se neki teret i teško se nastavljalo dalje... Postalo nam je jasno da smo srećni što smo uopšte živi, dok neki drugi nisu i to ne znamo čijom krivicom.

„Sve to je odmah ukazivalo na snažnu potrebu za promenom", kaže 22-godišnji student četvrte godine komunikologije i odnosa sa javnošću, za BBC na srpskom.

Kada su počinjale blokade, kako kaže, znao je da mora da se „uključi i nekako doprinese".

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu napadnuti su 22. novembra, tokom skupa „Zastani, Srbijo".

Već nekoliko dana kasnije, 25. novembra, bili su u blokadi.

Među ljudima koji su učestvovali u napadima identifikovali su nekoliko lokalnih zvaničnika i pripadnika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

„Nasilje koje se desilo nije izolovan slučaj, stoga pozivamo i ostale studente da pokrenu blokade svojih fakulteta - svi u blokade!", naveli su studenti FDU-a u saopštenju.

Ubrzo su, jedan po jedan, u blokade su stupali brojni fakulteti Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu, zatim i fakulteti u Nišu i Kragujevcu.

Protest se proširio na čitavu zemlju.

„Nismo zadovoljni sistemom u kojem živimo, nemamo budućnost ovde", kaže Milosavljević sa FTN-a.

„Godinama svedočimo nepotizmu i lažnim diplomama ljudi na visokim pozicijama, dok oni koji su diplome pošteno stekli ne mogu da nađu posao ili ih potcenjuju ili oni odlaze."

Kojčinović proteste vidi kao „vapaj za pravnu državu i demokratsko društvo".

„Sve u našoj zemlji je narušeno i jako malo stvari je funkcionalno, bili smo uspavani, propadali smo na svim nivoima kao društvo, urušavani od samog vrha.

„Granica je pređena, prepoznali smo to i tu nema povratka - ili ćemo sada nešto uraditi ili neće biti trenutka da budemo ponovo pitani."

Studenti su izneli četiri zahteva, koji se svode na to da se u potpunosti istraži odgovornost za obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu:

Pogledajte video: Karlovački duh - autentičnost i kritičko mišljenje

Šta je dalje pred studentima

Profesor Vladisavljević smatra da protesti mogu da opstanu samo ako se budu širili.

„Ako ostanu na istom nivou, neizbežno će morati da se završe… Stagniranje je kraj."

Ističe i da „ne treba očekivati će se ovim sve završiti".

„Do promene mora da dođe na izborima, ali ovo jeste ozbiljna kriza zbog koje značajno opada podrška vlastima, a raste na strani opozicije."

Mogućnost izbora trenutno niko niti pominje, niti traži.

„Na političku scenu svakako stupa mlađa generacija i to je na srednji rok najopasnije za ovu vlast.

„Ne samo što vode proteste, već i kada oni prođu, mladi će se neizbežno dodatno politizovati i studentski aktivizam preneti u druge oblasti, a na kraju krajeva i glasati na izborima", kaže profesor FPN-a.

Klačar smatra da su „ova i sledeća nedelja vrlo važni za budućnost protesta".

Ona bi, kako kaže, trebalo da odgovori na pitanje da li ti protesti mogu da se preliju na neke druge ciljne grupe, prevashodno u prosvetni sistem u celini.

„Vlast i demonstranti sada ulaze u igru nerava, izdržljivosti i strpljenja", ističe Klačar.

„Nijedna strana još nije u prilici da iz svega izađe kao pobednik - protesti su masovni, ali još nisu eskalirali toliko da parališu društveni život, kao što ni vlada ne može uobičajenim načinima, poput nuđenja izbora, pa čak ni referenduma, da izađe iz krize."

Međutim, ako do omasovljenja ne dođe uskoro, pitanje je da li će kasnije biti prostora za to, dodaje.

„Ukoliko nam se sve strukture društva pridruže u borbi tako što bi stupili u neku vrstu štrajka, to će biti pritisak na koji vlast nema odgovor", ističe student prava Veličković.

„Nadam se da su ljudi svesni da minimalna povećanja prihoda nisu dovoljna cena za njihovu celu budućnost."

A ispiti?

„Ispiti su na 'holdu' (pauzi) dok su blokade", odgovara kratko.

Njegov kolega iz Novog Sada Kojčinović dodaje da su studenti „već pobedili, jer su se povezali, udružili, suprotstavili apatičnom individualizmu i nepravdi".

„Na blokadama sam upoznao toliko divnih mladih ljudi zbog kojih želim da ostanem u ovoj zemlji.

„A ako nas ne budu čuli, pojačaćemo pištaljke."

Pogledajte video: Hiljadu studentskih pisama za tužiteljku Zagorku Dolovac

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]