Кад је најбоље белешке хватати руком

Већина студената носи са собом лаптоп на предавања. Али да ли постоје тренуци кад би им било боље да понесу бележницу и оловку?

Ових дана многи људи умеју да куцају брже него што пишу руком, нарочито ако су одрасли користећи лаптопове.

То је изузетно корисна вештина, наравно, и омогућава вам да хватате обилате белешке, брзо и лако, што је сигурно добра ствар, зар не?

Можда и није.

У експерименту који је спровела Пем Милер са Универзитета у Принстону, објављеном 2014, студенти су добили да гледају Тед наступе и речено им је да хватају белешке.

Половина студената је добила лаптопе, а друга половина је хватала белешке оловком на папиру.

Могли бисте да очекујете неке разлике у белешкама, будући да су ових дана студенти прилично навикнути на то да користе тастатуру.

А и било је.

Студенти који су користили тастатуру били су склонији да запишу речи предавача дословце, док студенти који су писали спорије руком нису имали другог избора него да се удубе у информације да би могли да их сумирају.

Након свега, студенти су добили неке незгодне тестове интелигенције да би им скренули мисли, а потом су били пропитивани о садржају претходног предавања.

Кад је у питању памћење чињеница, није било битно који метод хватања белешки су користили, али кад је од њих затражено да објасне концепте обрађене на предавању, студенти који су хватали белешке оловком били су у томе бољи.

Записивање онога што је речено дословце ангажује плићи облик когнитивне обраде.

Можете то да урадите чак и без икаквог размишљања о садржају ако то желите.

Али кад користите оловку и папир, ви обрађујете информације дубље, зато што не можете да постигнете да све запишете.

Друга предност папира и оловке је да можете да се крећете по страници веома брзо, заокружујући, подвлачећи или додајући још информација по маргинама.

Тим се запитао да можда није проблем у коришћењу лаптопа, већ у чињеници да су студенти хватали белешке дословце, од речи до речи.

И зато су након тога урадили сличну студију, али су овај пут студенти били упозорени да не записују оно што се говори дословце.

Упркос упозорењу, кад су белешке биле анализиране, студенти који су користили лаптоп рачунаре и даље су више хватали белешке реч по реч и још увек нису могли да одговоре на концептуална питања онолико добро као људи који су хватали белешке руком.

Али засигурно на дуже стазе, ако су ваше белешке комплетније, то ће вам помоћи кад будете пролазили кроз њих, зар не?

Можда и неће.

Кад је студентима било омогућено да пролазе кроз белешке пре испита наредне недеље, група са папиром и оловком и даље је боље пролазила.

Разлог је да вам дубља когнитивна обрада материјала док слушате шта се говори помаже и да га боље разумете и да га боље запамтите касније.

Чак и ако се никад више не помогнете вашим белешкама, сам процес њиховог стварања може вам бити од користи.

Изузетак је само учење простих чињеница.

Тада хватање белешки на лаптопу ради сасвим добро.

Пасивнији начин да и даље бележите информације са предавања је да их снимате како бисте касније могли поново да их слушате или погледате.

Али постоји ризик да се, зато што знате да ћете имати све што вам треба кад вам буде требало, можда нећете сконцентрисати како треба.

Или вас то можда ослобађа да се до краја сконцентришете на оно што се дешава јер вам пажњу више не одвлачи труд хватања белешки?

У оквиру психологије, кад се задатак попут овог додели технологији, то се назива когнитивним растерећивањем.

Али да ли оно помаже?

У експерименту Бјанке Пател на Универзитету у Северној Каролини, студентима фармације речено је да ће њихово предавање бити подељено на два дела.

Али први 50-минутни део биће снимљен камером, тако да могу да га погледају касније ако желе.

Други 50-минутни сегмент неће бити снимљен.

Они су били тестирани непосредно после сесије и недељу дана касније да би се видело колико тога могу да се сете са сваког од предавања - оног које је снимљено, што им омогућује да се потпуно посвете теми, и неснимљеног предавања током ког су морали да хватају белешке.

Шта мислите који је боље функционисао?

Одговор је да није било разлике.

То је зато што обе технике са собом носе одређене предности.

Предност чињенице што нису били приморани да хватају белешке је да могу да посвете потпуну пажњу ономе што се говори а да не морају да се брину око записивања, зато што увек могу поново да га послушају касније.

Али предност хватања белешки је да вас приморава да обрађујете информације и размишљате о њима да бисте схватили који је најбољи начин да их сумирате.

Али ту се крило и још једно изненађење.

Кад су студенти знали да могу да погледају снимак касније ако желе, заправо су правили више белешки и цртали више дијаграма, што је нека врста мистерије.

Дакле, да ли је боље снимати предавања или не зависи мање-више од ваших личних преференција.

Али још једна ствар која мора да се узме у обзир је да куцане белешке имају предност кад је у питању њихово лакше похрањивање и претраживање.

Студија из 2019. у Хелсинкију, током које су студенти медицине добили ајпедове, показала је да су они били изузетно корисни.

Таблети су им подарили флексибилност да хватају нелинеарне белешке и чинило се да посебно добро одговарају студентима стоматологије, којима су визуелне слике посебно важне.

Али иако су уређаји били популарни, учинак студената са њима и без њих није био мерен, тако да не знамо какав утицај су имали на њихове оцене.

Наравно, ако умете да куцате брзо и желите транскрипције, онда је лаптоп идеалан, али ако је ваш циљ да боље разумете материјал а не само да правите пуки запис материјала, онда хватајте белешке оловком.

А друга лекција из свега овога је, наравно, да вам белешке буду концизне.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]