Две фотографије које су обликовале дугу трку за једнакост жена

Тркачице Кетрин Свицер и Софи Пауер се никада нису среле на стази, али деле јединствену везу.

Рођене у различитим земљама, са разликом од 35 година, две фотографије су промениле њихове животе и спорт.

За Кетрин из Сједињених Америчких Држава, на фотографији је физички напад због смелости да покуша да трчи са мушкарцима, док се Софи из Велике Британије осец́ала приморано да бира између мајчинства и трке њених снова.

Док су се грлиле за фотографију на конференцији о женском трчању у Оксфордширу, у Енглеској, размениле су приче и сец́ања на две снажне слике које су редефинисале трчање.

Године 1967. Свицер је доспела на насловне стране свих новина због догађаја на најстаријем маратону на свету, у Бостону, САД.

Пошто се регистровала за трчање под именом К. В. Свицер, директор догађаја ју је напао, јер је схватио да жена учествује у његовој трци. „Био је то жесток напад“, каже Катрин.

„Викао је: 'Излази из моје трке', док га мој дечко није ударио.

„То је било време када су сви веровали да су жене преслабе и превише крхке да би претрчале ту дистанцу.

„Међутим, прочитала сам правила и тамо ништа од тога нисам нашла."

Кетрин је завршила трку за четири сата и 20 минута.

Пет година касније, организатори маратона су званично дозволили женама да трче.

Завршила је трец́а у тој трци и примила трофеј од истог човека који јој је претходно откинуо број са леђа.

„Гледам лице те девојке и кажем девојка јер сам тек напунила 20 година и заиста сам поносна на њу што је устала и рекла: 'Ја ово почињем и завршиц́у и доказати свету да жене заслужују место'.“

Њена слика, па чак и број на старту, сада су постали симболи који се користе за оснаживање жена, инспиришуц́и глобални покрет под називом 261 Fearless.

Мрежа има 19 група у 14 земаља и уједињује жене кроз програме трчања и образовања.

Кетрин је после трке у Бостону почела да организује женске маратоне широм света, што је отворило пут да се овај догађај укључи у програм Олимпијских игара 1984. године.

Недавни пораст учешћа жена је дуго предвиђала.

„Погледајте шта се дешава у женском трчању, жене убедљиво побеђују на ултрамаратонима и њихова издржљивост у брзом трчању може се продужити, цела будуц́ност женског трчања је физички веома, веома узбудљива“, каже.

Да бисте видели промене, довољно је погледати проценат жена које учествују у тркама на дуге стазе.

Године 1981, на првом Лондонском маратону било је само четири одсто тркачица.

Године 2012, тај проценат је порастао на 37, а 2025. био 45 одсто.

Једнакост, међутим, није само број.

Као и Кетрин, Софи Пауер се такође неочекивано нашла у центру медијске олује.

Године 2018. фотографисана је како доји тромесечног сина, на пола престижне трке Ултра-Трејл ду Монблан, или УТМБ.

Међутим, прича иза фотографије почела је четири године раније.

„Коначно сам се квалификовала за УТМБ 2014, а онда сам изгубила јер сам била трудна са првим сином“, каже она.

„Нису ми дозволили да одложим учешће јер су рекли да моја трудноц́а била избор.

„У случају повреде, одлагање је било могуће, али трудноће не.“

Када се Софи следец́и пут квалификовала, управо је родила сина, али каже да није желела поново да пропусти прилику.

„Сец́ам се како је фотограф пришао мом мужу и питао га да ли може да је слика“, каже она.

„И сец́ам се да сам помислила да би организатор можда видео фотографију и схватио да је требало да имам прилику да учествујем у трци из снова када сам била у форми и здрава, а не три месеца после порођаја.“

Софи је данас ултратркачица за Велику Британију, а 2024. је поставила светски рекорд, када је истрчала 558 километара преко Ирске за три и по дана.

Као и Кетрин, Софи сада користи властити профил, побољшан виралном сликом, да подстакне жене да се баве овим спортом.

Оснивачица је SheRACES-а - непрофитне организације која покушава да побољша искуство трка за жене.

„Још увек има много препрека за жене да би учествовале“, каже.

„SheRACES покушава да их реши кроз сарадњу са организаторима догађаја.

„Да, рецимо, осигурају да имамо тоалете, производе за менструацију и мајице које нам одговарају.

„Линије које означавају крај трке мењају животе, тако да је важно свакој жени пружити шансу да достигне свој циљ“, рекла је.

У августу је покренула прву у низу трка само за жене, баш као што је Кетрин учинила 47 година раније.

Бројке указују на то да постоји пораст броја жена које почињу да се баве трчањем.

Спорт Енглеска је у новембру 2024. објавила да је учешц́е у трчању порасло за око 300.000 током 12 месеци.

Жене су чиниле више од 80 одсто тог повец́ања.

Овог лета, Енглеска атлетика је такође забележила вец́и удео жена које су се бавиле овим спортом него у претходна три месеца.

Женска трка у оквиру Београдског маратона бележи константан раст, а 2024. рекордан број је пријављен - 2.500 учесница.

„Кетрин је једна од мојих инспирација, а видети шта је урадила са фотографијом на којој је снимљена и огромну промену за коју се залаже од тада, нешто је чему тежим“, поручује Софи Пауер.

Погледајте причу о Адриани Вилагош, бацачици копља из Србије

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]