Остаје ли Универзум без нових звезда

Ништа не траје заувек, па ни наш Универзум.

Током последње две деценије, астрономи уочавају назнаке да је космос можда већ прошао свој врхунац.

Један од најупечатљивијих показатеља тога је да се рађа све мање и мање звезда.

Наравно, то не значи да Универзум остаје без звезда.

Процењује се да у Универзуму можда постоји чак септилион звезда, односно број који има јединицу и 24 нуле.

Али, астрономи верују да се стварање нових звезда успорава.

Звезда се рађа... и умире

Према тренутном научном консензусу, Универзум је стар око 13,8 милијарди година.

Прве звезде су се родиле убрзо после Великог праска.

Штавише, прошле године је свемирски телескоп Џејмс Веб у нашој галаксији, Млечном путу, открио три звезде за које се верује да су старе више од 13 милијарди година.

Звезде су у суштини џиновске лопте ужареног гаса и све почињу живот на исти начин.

Оне настају у огромним облацима свемирске прашине и гасова познатим као маглине (небуле).

Гравитација привлачи облаке гаса, који се временом загревају и претварају у протозвезду.

Како се језгро звезде загрева на милионе степени, атоми водоника у њему се сабијају и стварају хелијум у процесу који се назива нуклеарна фузија.

Том приликом се емитује светлост и ослобађа топлота, а звезда тада прелази на главни низ, стабилну и најдужу фазу живота звезде.

Астрономи процењују да звезде на главно низу, међу којима је и наше Сунце, чине око 90 одсто свих звезда у Универзуму.

Њихове величине се крећу од десетине масе Сунца до чак 200 пута веће од њега.

Временом, ове звезде остају без горива за сагоревање и могу да крену различитим путевима ка њиховом крају.

Звезде које имају мању масу, попут нашег Сунца, пролазе кроз спор процес гашења који траје милијардама година.

Њихове веће „сестре", које имају најмање осам пута већу масу од Сунца, имају далеко драматичнији крај - оне нестају у снажној звезданој експлозији током које се избацује огромна енергија за изузетно кратак временски период, која је позната као супернова.

Старе звезде доминирају

Још 2013. године, тим међународних астронома који је проучавао трендове формирања звезда изнео је тврдњу да је 95 одсто свих звезда које ће икада постојати већ рођено.

„Очлглено живимо у Универзуму којим доминирају старе звезде", главни аутор студије Дејвид Собрал је тада написао у тексту на сајту телескопа Субару.

На временској скали Универзума, чини се да је врхунац стварања звезда достигнут пре око 10 милијарди година, у периоду познатом као „космичко подне".

„Галаксије претварају гас у звезде, али то чине све спорије", каже професор Даглас Скот, космолог на Универзитету у Британској Колумбији у Канади.

Професор Скот је коаутор студије, која се тренутно рецензира и која је анализирала податке са свемирских телескопа Еуклида и Хершела, Европске свемирске агенције.

Он и тим међународних истраживача успели су да истовремено проуче више од 2,6 милиона галаксија, што је омогућено Еуклидовом мисијом израде огромне тродимензионалне мапе Универзума.

Астрономе је посебно занимала топлота коју емитује звездана прашина.

Галаксије у којима је стварање звезда интензивније обично имају топлију прашину, јер садрже веће и врелије звезде.

„Открили смо да се температуре галаксија постепено смањују током последњих осам милијарди година", каже Скот.

„Период врхунца стварања звезда је одавно прошао, и биц́е све мање и мање нових звезда у свакој генерацији нових звезда".

Погледајте видео о звездама

Велико захлађење?

Тачно је да смрт звезда може да доведе до стварања нових употребом исте материје, али ствари нису баш тако једноставне.

Замислимо да имамо гомилу грађевинског материјала који смо икористили за изградњу куће.

Ако желимо да саградимо нову кућу, можемо да покушамо да рециклирамо старо здање, али неће сав материјал бити употребљив.

„То значи да можемо да направимо само мању кућу.

„Сваки пут када кућу срушимо, биће све мање корисног материјала, док на крају више нећемо имати материјала да саградимо нову кућу", објашњава професор Скот.

Отприлике је таква ситуација и са стварањем звезда.

„Свака нова генерација звезда има све мање горива за сагоревање, и на крају неће бити довољно горива за стварање звезда", каже космолог.

„Већ знамо да су у Универзуму звезде мале масе далеко чешће од оних веома масивних".

Научници већ дуго имају теорију да ће Универзуму једног дана доћи крај.

Међутим, нису сигурни како и када ће се то догодити.

Једна од тренутно најприхваћенијих теорија је „топлотна смрт" Универзума.

Овај сценарио, познат и као Велико замрзавање, предвиђа да ће се услед даљег ширења Универзума, ширити и енергија све док на крају не постане сувише хладно за одржавање живота.

Звезде се све више удаљавају једна од друге, остају без горива и не рађају се нове.

„Количина расположиве енергије у Универзуму је коначна", објашњава професор Скот.

Много нула

Ипак, пре него што сетно погледате у ноћно небо, треба имати на уму да би нестанак звезда трајао астрономски дуг временски период.

Професор Скот процењује да ће се нове звезде стварати још наредних 10 до 100 билиона година, дуго после вероватног нестанка нашег Сунца.

А што се тиче Великог замрзавања, оно би могло да потраје још дуже.

Раније ове године, астрономи са Универзитета Радбауда у Холандији проценили су да ће се коначни крај догодити тек за око квинвигинтилион година - број један и 78 нула.

Дакле, има још довољно времена да током ведрих ноћи уживамо у сјају звезда.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]