ББЦ у Техерану: Прослава иранске револуције у сенци незадовољства и отпора

Кад је сат откуцао девет широм Техеран 10. фебруара, ноћно небо се испунило звуцима прославе 47. годишњице иранске револуције.

Слушали смо са балкона нашег хотела како скандирање „Бог је највећи" постаје све гласније са кровова и ори се са прозора.

Ватромет је блештао у калеидоскопу јарких боја.

Али ове године, у годишњој експлозији светла и звука, постојали су и дисонантни тонови.

Чули смо повике „смрт диктатору" такође извикиване из мрака града, из безбедности унутрашњих простора.

Био је то драматични ехо таласа протеста који су прошлог месеца захватили неке улице и тргове Техерана, баш као и градова широм земље.

Ту су наишли на до сада невиђену смртоносну силу и огромне губитке живота који нису виђени за време претходних устанака.

Био је то наш први боравак у Ирану од избијања великих антивладиних протеста, како су власти почеле полако да укидају скоро потпуну блокаду интернета, описану као један од највећих дигиталних карантина у историји, и постепено дозвољавале малом броју међународних медија да се врате.

Расположење у престоници је у оштром контрасту са нашом посетом из јуна прошле године, на крају 12-дневног рата са Израелом, који је изазвао америчке нападе на иранска нуклеарна постројења.

Тај смртоносни окршај оставио је многе становнике и оне који су побегли из Техерана у безбедније градове, уздрмане жестоким нападима и учврстио је њихову приврженост земљи.

Погледајте видео: ББЦ у Техерану први пут од гушења великих антивладиних протеста

Ова пространа метропола, иза које се простире прелепа снежна планина Дамаванд, украшена је заставама и празничним декорацијама да би се обележило оно што је познато као „десет дана зоре".

Те 1979. године, овај период донео је историјску револуцију у којој је свргнут краљ, и која је потпуно трансформисала Иран створивши радикалну „осовину отпора" међу његовим савезницима широм региона које су одавно осудили његови непријатељи.

Ове године ти дани су у сенци незадовољства и отпора свему, од астрономских цена свакодневних намирница које ударају људе по џеповима до позива на окончање клерикалне владавине који су одјекивали улицама прошлог месеца.

Ови унутрашњи притисци, појачани упозорењима америчког председника Доналда Трампа да ће уследити још војних напада ако дипломатија омане, сада представљају до сада невиђени изазов по остарелу иранску теократију.

У среду, 11. фебруара, последњег дана овогодишњих прослава, улице престонице и других великих градова биле су преплављене најоданијим послушницима владе.

Била је то политичка реакција на протесте.

Осећала се празнична атмосфера током овог државног празника док су породице шетале и вијугале на топлом зимском сунцу.

Деца и одрасли су махали иранским заставама и фотографијама врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеја, скандирајући њихове препознатљиве слогане „смрт Америци" и „смрт Израелу".

„За мене и све Иранце, револуција значи обнављање живота, нови живот је удахнут у наше друштво и земљу, а ја верујем чак и у исламски свет, и у читав свет", изјавила је усхићена млада жена.

„Било је људи који су протестовали незадовољни економском ситуацијом и њихов протест је био легитиман.

„Очигледно је да су они који су изазвали нереде и унели хаос имали намере које су потекле изван наших граница", додала је.

'Злонамерна пропаганда иранских непријатеља': Председник Пезешкијан

Ирански председник Масуд Пезешкијан када је говорио на техеранском легендарном тргу Азади (Слободе) пред масом опхрваном емоцијама, такође је поделио тај став.

Окривио је „злонамерну пропаганду" коју шире непријатељи Иран, што су обично пароле за Америку и Израел, за распиривање немира које је назвао нередима.

Али овај виши званичник који се сматра реформистом, и који је покушао да постигне помирљиви тон од почетка протеста, такође се извинио за пропусте владе.

„Спремни смо да послушамо глас народа", истакао је.

Рекао је да улажу „сав могући напор" да реше проблеме, за њега се то односи на пад валуте и кризе трошкова живота који су покренули штрајк продаваца 28. децембра а који је прерастао у нешто много веће.

У иранском клерикалном систему, права власт се налази много више, у рукама 86-годишњег врховног вође.

Он и његов шеф правосуђа зарекли су се да неће бити попустљивости према људима проглашеним терористима и изгредницима.

Дан раније, током нашег првог дана у Техерану, застали смо на тргу Енгхелаб по кишном сивом дану да бисмо покушали да стекнемо слику о расположењу у граду.

Џиновски мурали, у јарким бојама, насмејаних маса доминирали су фасадама зграда на овој прометној окретници.

Али као да се мрачна сенка надвила на овим простором.

Неки Иранци, који су журили у свакодневним обавезама, нећкали су се да дају изјаву.

Једна жена нам је рекла да је сувише „опасно" разговарали са новинарима у овом тренутку.

Али много више њих, кад су били отворено упитани „која вам је највећа брига на памети?", застали су накратко пре него што су се предали изливу беса и патње.

Емоције су биле још сирове, опипљиве, после свега што се десило овде.

Раха је моментално бризнула у плач.

„Прошло је месец дана откако нисам јела или спавала како треба.

„Погледајте ме, ја сам млада, имам само 32 године, зашто бих била оволико оронула и депресивна?", запомагала је.

„Кунем вам се Богом, упорно тврде да су то били изгредници.

„Али људи чак нису били ни наоружани. Који је био њихов грех?", питала се.

Двадесетогодишња Дори са наочарима на нису, која као и неке друге жене више не носи обавезну мараму, присетила се како је „протекли месец био ужасан".

„Пошто је интернет веза враћена, видели смо много стравичних снимака и фотографија нападнутих људи, расплакали су нас", објаснила је она.

За 62-годишњу Актар са ружичастом марамом постоје две велике бриге.

„Убијено је веома много младих људи", рекла је.

Потом је изразила агонију због све веће патње у њиховим свакодневним животима.

„Цена уља за кување се учетворостручила; исто је и са месом и пилићима. А незапосленост је јако висока", додала је.

Многи људи са којима смо разговарали, кад су били упитани за њихову поруку вођама сада, одговорили су баш као и 20-годишњи Амир.

„Мислим да треба да саслушају наше гласове."

Његов 19-годишњи пријатељ Амир, који је стајао поред њега, био је видно узнемирен.

„Ја само желим наше основне потребе и слободе."

Али чак и ублажавање економских недаћа, појачаних несташицама воде и струје, нераскидиво је повезано са поражавајућим међународним санкцијама, сумњама у вези за иранским нуклеарним амбицијама, као и хроничним корупцијом и проневерама.

Исламска Република Иран тренутно се налази на раскршћу, суочена са најсудбоноснијим искушењима још од властитог устанка од пре скоро пола века.

Погледајте видео: Низ црних кеса са телима током антивладиних протеста

ББЦ-јева главна међународна дописница Лиз Дусет извештава из Техерана под условом да се ништа од њеног материјала не користи у Персијском сервису ББЦ-ја. Ова ограничења важе за све међународне медијске организације које раде у Ирану.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk