Музика: Зашто карте за концерте данас коштају као играчке конзоле

Последњи пут када је Оејзис наступао на Вемблију, 2009. године, карта за стајање коштала је 52 евра.

За њихов повратак следећег лета, иста карта ће сада коштати 180 евра.

Много више него старе цене карата, које би, када би се урачуна инфлација, износиле 80 евра.

И не само то, већ је неким обожаваоцима наплаћено стотине евра више од номиналне вредности, након што су такозване „динамичке цене" дигле вредност због велике потражње.

Али Оејзис у томе нису једини.

Ако сте одлазили на Тикетмастер у последњих неколико година, знате да су се цене музичких наступа уживо винуле у небеса.

Цене карата скочиле су 23 одсто прошле године, пошто су већ порасле 19 одсто после пандемије.

Одлазак на свирку може да кошта исто колико и одлазак на одмор, а цене и даље само расту.

На најекстремнијем крају скале, Мадона је наплаћивала 1.563 евра за ВИП пропуснице на њеној Celebration турнеји; а Бијонсе је нудила фановима прилику да седе на бини током њених концерата на Ренесансној турнеји за багателних 2.870 евра.

Целокупно гледано, просечна цена карата за најтраженијих 100 светских турнеја прошле године била је 120 евра, што је скок са 98 евра из 2022. године, према Полстару, еснафском гласилу које прати концертну индустрију.

У Великој Британији, 51 одсто људи каже да су их високе цене одвратиле од одлазака на концерте најмање једном у последњих пет година.

У категорији особа старости од 16 до 34 године, две трећине посетилаца концерата каже да су смањили број концерата које посећују.

Али упркос томе, турнеје са високим ценама карата се и даље распродају - али само за највећа имена.

Еби Гловер (33) из Њу Холанда, у Линколнширу, рекла је да цене карата „стварају јаз" између оних који могу да их приуште и оних који су „истиснути са тржишта високим ценама".

„Радим напорно и зарађујем врло пристојну плату. Шта још морам да урадим да бих могла да уживам у тим стварима кад чиним све што је у мојој моћи?"

„Мужење краве"

Британске цене су и даље ниже у односу на оне у Америци, али као што је стручњак за концертне карте Реџ Вокер рекао за ББЦ, „оно што се дешава тамо, деси се и овде пет до десет година касније".

Зашто су се, дакле, цене карата винуле у стратосферу?

Ако је ваша прва помисао „похлепа", е па и она дефинитивно игра одређену улогу.

„Није спекулација помислити да неки музичари желе да зараде колико год могу", каже Гидеон Готфрид, европски уредник Полстара.

Један музичар који је био агресиван у вези са дизањем цена карата је Брус Спрингстин.

Обожаваоци су се успаничили кад су нека места за његову америчку турнеју 2023. године била продавана за чак 4.470 евра, захваљујући Тикетмастеровим динамичким ценама.

Говорећи за Ролинг стоун, Спрингстин је тврдио да је већина цена ипак у „домену доступног", али да му је преко главе што тапкароши зарађују на његовој грбачи, тако да је одлучио да поклопи њихове цене.

„Рекао сам себи: 'Хеј, зашто тај новац не би ишао момцима који се пењу тамо горе и зноје се три сата сваке вечери?'", рекао је он.

Звезда групе Кис Џин Симонс такође је бранио овај систем.

„Које год да су цене, све је то ионако само теоретисање", рекао је он за Форбс.

„Неко седи у соби и покушава да схвати колико гумица може да се развуче пре него што пукне. А ако не продајете карте, погодите шта се дешава? Цена пада. Капитализам!

„Гласајте својим новцем", закључио је он.

„Не свиђају вам се цене карата? Онда немојте купити карту."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Спрингстин и Симонс су у добром друштву.

Други музичари који су прихватили динамичке цене су Колдплеј, Хари Стајлс, Оливија Родриго и Тејлор Свифт (мада их је она одбацила за турнеју Eras након бурне реакције фанова).

После дебакла са Оејзис, премијер сер Кир Стармер обећао је да ће „зауздати" ситуацију и „осигурати да су карте доступне по цени коју људи заиста могу да приуште".

Али то можда неће бити тако једноставно…

Осим привлачности велике исплате, постоји још много других разлога зашто музичари наплаћују више.

Неки покушавају да се боре против утицаја стриминга - већина музичара зарађује само пет одсто прихода од стриминга, што је велики пад у односу на године када су царевали винил и ЦД.

Други се брину за властиту дуговечност, у ери у којој читаве каријере могу да се мере дужином једног ТикТок тренда.

„Нико не зна шта се стварно дешава у свету и како ће се економија даље понашати и како ће изгледати следећа велика криза", каже Готфрид, „тако да неки музичари покушавају да измузу краву што више могу, док је то још увек могуће."

Не мисле сви тако.

Панк-поп звезда Јангблад организовао је властити фестивал у Милтон Кинсу у августу, одредивши цене карата на 60 евра, што је било далеко испод тржишне цене.

Он је био приморан да предузме нешто кад је приметио непродата места на његовој америчкој турнеји по аренама прошле године.

„Петсто места би остајало потпуно празно зато што су се карте продавале за 180 евра", рекао је он за Мјузик вик.

„Имао бих 1.000 клинаца испред арене који нису могли да приуште да уђу и рекао сам себи: 'Нешто ту мора да се мења.'"

Али фестивал није пошао сасвим по плану.

Појачано обезбеђење после убадања ножем у Милтон Кинсу претходног викенда довело је до кашњења од три сата за обожаваоце који су чекали у реду да уђу на догађај.

Будући да су температуре скочиле изнад 30 степени Целзијусових, неки су губили свест у редовима.

Други су одустали и отишли кући.

Скупље карте могле би да плате додатно обезбеђење и смање тај притисак - илуструјући деликатну равнотежу која мора да се постигне кад се одређују цене.

Ипак, Јангблад није једини који покушава да издејствује фер понуду за посетиоце концерата.

Пол Хитон је ограничио цене карата за предстојећу турнеју на 40 евра.

Поп звезда Кејти Бејсер одредила је цену карата за концерте 2023. године на само 13 евра - илити „два оброка", како је сама рекла - да би помогла обожаваоцима који оскудевају у новцу.

Али овим музичарима није потребна велика продукција пуна пиротехнике и џиновских видео бимова.

За музичаре којима то јесте потребно, трошкови турнеје су значајно скочили након пандемије.

Ево само неколико примера:

„Видели смо пројекте у којима су општи трошкови скочили за 35 до 40 одсто", каже Стјуарт Галбрајт, извршни директор промотера Килиманџаро Лајв, „а једини облик прихода који пристиже да покрије све то је новац од карата."

Чак и кад се дигну цене, профитне марже су минималне, тврди Стивен Таншејт, извршни директор ФКП Скорпија, који организује више од 20 европских фестивала, као и турнеје Еда Ширана, Стонса и Фу Фајтерса.

„Трошкови повезани са нашом продукцијом су се удвостручили или утростручили, а ми не можемо и не желимо то да надокнађујемо тако што ћемо утростручити цене карата", рекао је он за Полстар прошле године.

То значи да удео музичара са благајни - отприлике 56 одсто новца који плаћате - све више одлази на трошкове продукције, а не на зараду.

Притисак је прилично велик на организаторима британских фестивала, које је такође погодила забрана „црвеног дизела", горива обојеног црвеном фарбом, које су претходно користили за покретање агрегата и тешких возила неопходних за подизање фестивалских локација.

Овај потез је део британске обавезе да смањи емисије гасова ефекта стаклене баште и значио је да неки организатори наједном морају да плаћају већу царинску стопу на гориво од априла 2022. године - велико повећање од 46 пенија по литру.

Од тада, просечна цена британске фестивалске карте скочила је за 22 одсто.

Заједно са растом других трошкова, овог лета је више од 50 фестивала узело паузу или потпуно прекинуло с радом.

Таксе на трезвеност

Под притиском су се нашли чак и мали концертни простори.

Њихове цене су можда у просеку од 8 до 12 евра, али имају проблема да распродају концерте - делом зато што су се обожаваоци већ истрошили на стадионске карте које коштају исто као и једна играчка конзола.

Тони Ко-Брукер из Мјузик венјуз труста каже да је то због „културе у којој људи мисле да мали концерти треба да буду бесплатни".

У прошлости, то није било битно зато што су власници зарађивали сасвим довољно од продаје пића.

Али Генерација З све више окреће леђа алкохолу.

Према једној студији, 26 одсто људи старости од 16 до 25 година су трезвењаци, а то прави још једну велику рупу у финансијама концертних простора.

Заједно са другим притисцима као што су виша рента и рачуни за струју, 2023. године је затворило или престало да држи живе свирке 125 концертних простора.

У онима који су преостали, трошкови су толико високи да „већина власника простора чак ни не исплаћују сами себе", што је заиста забрињавајуће, каже Ко-Брукер.

Мјузик Венју труст жели да веће концертне хале донирају једну фунту од сваке продате карте малој сцени и следећој генерацији музичара.

То не би нужно додатно подигло цене - труст каже да би накнада од једне фунте била урачуната у већ постојеће трошкове - али ево фасцинантне чињенице: ако је музичар прави, обожаваоци би то платили у сваком случају.

Лајв Нејшн је највећи промотер концерата на свету и продао је рекордних 118 милиона карата у првих шест месеци 2024. године.

Према најновијем извештају о заради, продаја концерата по аренама, амфитеатрима, позориштима и клубовима доживела је двоцифрени скок.

„Жеља људи да излазе није осујећена као што смо очекивали према тренутном стању економије", каже Готфрид.

„Продаја ВИП карата дефинитивно је скочила. Сваки промотер са којим сам причао на појединачним европским тржиштима доживео је скок на скоро сваком примеру. А није немогуће чути ни да ВИП пакет кошта 1.200 евра."

„Претеране цене"

Међутим, не важе иста правила за све.

Највећим именима још и може да прође да наплате стотине евра по концерту, али „слабије турнеје се налазе под много већим притиском", каже Галбрајт.

Другим речима, уз текући притисак на њихове расположиве приходе, обожаваоци се одричу искустава која не делују јединствено или кључно.

„Надмећемо се на тржишту које није само од концерта до концерта", каже Галбрајт.

„Ту је сад и питање да ли смо довољно вредни да се такмичимо са одласком у ресторан? Да ли смо довољно вредни да се такмичимо са мини годишњим одмором? И зато свака турнеја мора да буде што исплативија."

Има неких знакова да смо достигли врхунац.

Џенифер Лопез и Блек Киз морали су да откажу скорашње америчке турнеје по аренама, након што фанови нису били спремни да плате просечне цене карата од око 130 евра.

А најскупље карте за британску турнеју Били Ајлиш 2025. године (475 евра, од чега 180 евра иде локалним добротворним установама) још су доступне, месецима након што су пуштене у продају.

Тешко је рећи да ли ће се то променити.

Али Леа Раферти (27) из Шефилда пример је фана који ће платити колико год треба.

Она живи са родитељима, што јој је омогућује да троши расположиви приход на концерте - и осећа се „изузетно срећном" што је у могућности то да ради.

Ватрена обожаватељка Тејлор Свифт, она је гледала турнеју Eras шест пута: једном у Единбургу, двапут у Ливерпулу и три пута у Лондону, по цени од 1.400 евра.

„Док год не банкротирам, радо ћу платити колико год да кошта."

Промотери управо на то и рачунају, каже Готфрид.

„Један од разлога зашто нисмо доживели драстичан пад продаје, упркос томе што људи имају економских проблема, јесте тај што им њихови омиљени музичари толико значе у животу да доносе ирационалне одлуке.

„Свако тржиште ће бити извитоперено таквим људима. То је можда прелепа одлука за њих, али је и ирационална, зато што ће их њихове емоције и њихово обожавање натерати да плаћају претеране цене."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]