Омот плоче „Дефинитивно можда” групе Оејзис „живеће вечно”

Прошло је 30 година откако је „Дефинитивно можда" (Definitely Maybe) групе Оејзис претворио браћу Галагер у звезде - буквално их преселивши из манчестерске дневне собе на највеће светске бине.

Supersonic. Shakermaker. Live Forever.

Како је лето достизало врхунац 1994. године, звезде групе биле су у успону са сваким новим синглом који је био успешнији од претходног.

ЛП који нам је донео ове химне, разметљиви и ратоборни „Дефинитивно можда", постао је најбрже продавани дебитантски албум у британској историји кад је објављен 29. августа.

Помогао је да се запали фитиљ Бритпопа и довео групу до њихових рекордно посећених наступа у Небворту свега две године касније пред 250.000 људи.

Блиски сарадник Оејзиса Брајан Кенон каже да је то био „метеорски успон".

„Као са Битлсима. Све је кликнуло на своје место и постали су јако брзо масивно популарни."

За обожаваоце, омот албума са пет чланова бенда у дневној соби ритам гитаристе Пола „Боунхеда" Артурса у његовом дому у Вест Дидсберију, постао је једнако познат као и песма које су могле да се нађу унутра.

Уметнички директор Кенон, који је потписан као аутор концепта и дизајна омота, објашњава да идеја о Оејзису који „кулира" дугује много слици Фабулозне четворке у соби токијског хотела три деценије раније, као и једном другом, много старијем, извору.

„Сматрао сам да је то напросто фантастична слика", каже он вадећи урамљени примерак компилацијског албума Битлса у седишту његове дизајнерске компаније Микродот у Кендалу, на ободу Језерске области.

„Фотографија на задњој страни омота 'Колекције Битлсових старитета' настала је у Јапану средином шездесетих. Они знају да је фотограф присутан, али је то једна права спонтана фотографија.

„Одатле је потекла идеја.

„Већина група на првом албуму праве некакву позу, али Оејзис седе и гледају на телевизору вестерн са Клинтом Иствудом 'Добар, лош, зао', што је мени било урнебесно смешно.

„Друга инспирација био је 'Портрет Арнолфинијевих сликара' Јана ван Ајка из 15. века. Насликана је у познијем стилу фламанске Ренесансе где су слике препуне визуелних метафора."

Док је енигматско уље на платну садржало папуче, пса и наранџе, омот Оејзиса, који је фотографисао Мајкл Спенсер Џонс, имала је фудбалере Роднија Марша и Џорџа Беста, музичара Берта Бакарака, ружичастог фламинга и паклу цигарета Бенсон енд Хеџис.

„Огледало на зиду је из мог стана", рекао је Кенон, „али сви ти ситни детаљи међу којима и глобус на надувавање потекли су из кућа инжењера Марка Којла и роудија Фила Смита."

Упркос репутацији Ноела и његовог млађег брата Лијама као кавгаџија, фото-сесија из маја 1994. године прошла је без икаквих проблема, према Кенону, који наглашава важност тест сесије за коју каже да је изведена неколико недеља раније.

„Отишао сам тамо са фотографом, а ја и Боунхедова жена смо седели у различитим позама.

„То је практично мртва природа над којом имате потпуну контролу. Фотографија на омоту напросто је само кликнула. Савршена је. Нема једну особу за коју мислите да је требало да је наместимо да ради нешто друго.

„Наша сесије су увек биле сведене. Просто не видим потребу за тим да гомила људи стоји унаоколо, а последња ствар коју желите на свету је да неко из музичке компаније виси ту и гура нос у све."

Јесу ли, међутим, разматране неке алтернативне идеје?

Кенон се присећа једног, донекле збуњујућег, предлога.

„Лијамова идеја била је нож који вири из коцке путера. Немам појма о чему је он то тртљао и да ли је био озбиљан. Након тога се више нисмо трудили да сазивамо састанке са бендом."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Кенонов рад са Оејзисом започео је годину дана раније, након што се зближио са Ноелом преко љубави према обући.

„Кола прича да смо се упознали у лифту разговарајући о патикама", каже он.

„То је вероватно помало романтизована верзија онога што се десило, али је мање-више то заиста то.

„Радио је за Инспајрел Карпетс у истој згради у којој сам имао малену канцеларију и заподенули смо разговор зато што смо обојица волели адидас патике. Носио сам пар који сам купио у Италији кад сам водио маму у Рим за њен 60. рођендан.

„Ноел је видео мој рад са групом Верв и рекао ми 'кад ми будемо потписали уговор' - не 'ако', зато што су знали колико су добри - 'желим да нам ти радиш омот'."

Његов најранији задатак био је редизајн логоа бенда, заменивши мотив усковитлане британске заставе употребљен на њиховој демо касети једноставним црно-белим квадратом инспирисаним етикетом Дека Рекордса из шездесетих.

За „Дефинитивно можда", биће ту и још један много личнији моменат - исписивање наслова албума руком да би се уклопио у неформалну атмосферу омота.

Он је сачувао парче папира које је скенирано за штампу.

У доба пре интернета - а заправо у време кад није још имао ни властити компјутер - процес дизајнирања често се показао захтевним.

„У оно време урадили бисте фотографију и морали бисте да полепите све слике на табле", присећа се Кенон.

„Кад сам испоручивао „Дефинитивно можда", нисам имао ни кола. Мој друг Метју Сенки ме је одвезао у Лондон у његовом пежоу 205 зато што је то била једина копија дизајна и нисам могао да ризикујем да се изгуби негде у пошти.

Кеноново партнерство са бендом обухватило је свако њихово издање све до компилације Б-страна синглова The Masterplan из 1998. године, али онда је дошло до „велике промене", каже он разочарано.

„Боунхеад је отишао, басиста Гигси је отишао, Овен Морис више није продуцирао плоче, чак ни Ноел више није писао све песме.

„Да би се уклопили у све то, рекли су: 'Променићемо и правац дизајна за омоте'. И то је било то."

Данас, и даље у добрим односима са бендом, он продаје сувенире онлајн у вези са врхунцем њихове славе из деведесетих и има продавницу у центру Манчестера.

А да би се обележио 30. рођендан Дефинитивно можда, албум ће бити објављен са другачијим омотом - у омоту на извлачење на којем је Беоунхедова дневна соба без бенда уз помоћ неискоришћених снимака Мајкла Спенсера Џонса, заједно са црно-белим снимцима омота које је начинио Кенон у студијима Моноу Вели и Сомилс, где је албум снимљен.

Међутим, обожаваоци ће се са највише љубави сећати оригинала.

„Јако сам поносан на њега", каже он.

„Он ће - да парафразирам - живети вечно."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]