Деми Мур раскрстила с идеалом савршенства у новој „рискантној и сочној“ хорор улози

Нови филм Деми Мур, Супстанца, почиње наизглед нормално.

Смештен у Лос Анђелес, отвара га поглед из ваздуха на Холивудску стазу славних, где се поставља нова звезда.

Градитељи је намештају са великом пажњом, а прате је велике фанфаре током отварања за јавност.

Али, временом, звезда постављена у част лика Деми Мур у филму Елизабет Спаркл постаје напукла и оштећена.

Људи ходају по њој и игноришу је.

Један човек у проласку испушта хамбургер, оставивши флеку од кечапа.

Читава секвенца траје свега минут или два, и иако је метафора несуптилна, савршено поставља тон за филм који следи; за његове теме младости, лепоте и важности, и колико су далеко људи спремни да оду да би их постигли.

А онда филм прави веома мрачан заокрет.

Отпуштена из ТВ серије због пада гледаности, Спаркл прибегава екстремним мерама да створи савршену верзију себе.

Супстанца временом постаје чистокрвни „телесни хорор", препун крви и изнутрица, што је изазвало и контроверзу и хвалоспеве.

„Био је то потпуно јединствени, неочекивани сценарио, могли сте одмах да видите да је визуелно стимулативан.

„Истовремено, нисмо имали представу како ће се завршити, што га је учинило још рискантнијим и сочнијим", каже Мур за ББЦ њуз.

Ова улога је захтевала да 61-годишњакиња прихвати да буде негламурозна, најблаже речено, истичући избледелу лепоту њеног остарелог лика.

„Осећала сам да управо због тога желим то да урадим, на неки начин", присећа се Мур.

„Део разлога зашто је толико занимљив јесте одлазак на једно тако сирово, рањиво место, практично љуштите један крупан слој. И било је прилично ослобађајуће у много погледа."

Феминистички филм о ејџизму и нереалним стандардима лепоте није неуобичајен, али оно што овај филм чини толико гнусним је управо насловна супстанца коју узима главни лик.

У филму Спаркл узима дрогу са црне берзе да се - прилично буквално - поцепа на два дела, створивши млађу и лепшу верзију себе (коју игра Маргарет Квејли).

Испрва, живот у кожи њеног алтер-ега доноси јој све што је одувек желела.

Али не прође много пре него што све почне да се распада кад Спаркл креће да се сели из тела у тело.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

„Жестоке теме"

Режисерка Корали Фарже каже да је одабир глумаца представљао „велики изазов", али додаје да је Мур „заиста разумела улогу".

„Знала сам од почетка да ће, са таквом врстом приче, ангажовање глумице која ће се суочити са свим тим жестоким темама, које су врло блиске, бити веома тешко", каже она за ББЦ њуз.

Редитељка, чији је дебитантски целовечерњи играни филм био Освета 2017. године, каже да је тражила глумицу која ће „добро дочарати размере улоге коју желим, са неким ко би ризиковао да ускочи у све то."

„А кад се јавила идеја о Деми, била сам прилично сигурна да она неће желети то да ради, мислила сам да ће јој бити сувише страшно.

„Кад сам чула да је реаговала позитивно на сценарио, помислила сам: 'Ох, мој! Боже' Силно сам се изненадила."

Супстанца ће највероватније довести до унутрашњег раздора у вама.

Првих сат времена је управо оно што кинематографија треба да буде - смела, оригинална, узбудљива.

Друга половина филма није нужно гора, али ваше мишљење ће зависити од ваше толеранције на крв.

Квејли истиче да у доба кад многи цењени режисери снимају „тихе, интимне филмове", њој се свиђа како вас овај „звекне право у главу".

Неки критичари су доделили филму пет звездица, међу њима Тим Роуби из Телеграфа, који је написао: „Супстанца је права бомбона од сатиричног хорор-трилера, повремено урнебесна, потресна и неиздрживо гротескна."

„Супстанца ће вас натерати на размишљање, разговор и мешкољење", додаје Ана Смит из Ролинг стоуна.

„Телесни хорор је ту доведен до крајности, чикајући гледаоца да настави да гледа уместо да се сакрије, згади или чак поврати - а све те реакције су савршено могуће."

Није се, додуше, сваком допао.

Кевин Мар из Тајмса је назвао филм „незрелим, бесмисленим и интелектуално шупљим", истакавши да су неки гледаоци напустили пројекцију на Канском филмском фестивалу.

Али ако оставимо питања укуса по страни, Мур и Квејл су одиграле вероватно најбоље улоге у њиховим каријерама, а Мур је посебно импресивна као Спаркл која тоне у лудило.

Фарже каже о сусрету са Мур: „Упознала сам је много више као особу, открила сам шта је све прегрмела у животу да би стигла до места на ком се осећала довољно јаком и довољно добром да се суочи са свом том рањивошћу.

„Осећала сам да је истински схватила шта ћу тражити од ње. Снимање, ниво ризика, голотињу, а она је била спремна на све те ризике."

Улога Деми Мур је много ширег замаха, али је Квејл имала другачију врсту изазова, присиљена да тумачи некога ко би требало да је отелотворење савршенства.

„Никад нисам осетила такву потребу да будем толико заштитнички настројена према властитом телу", каже она.

„Mислим да ме је то научило да ценим оно што имам и донело ми блискост са самом собом коју сада истински ценим."

Заштитнички настројена на који начин?

„Кад се од вас очекује да играте савршенство и имате крупне планове властите задњице и носите лажне груди, и умотавате се као лизалица, читав циљ је да створите лик који изгледа савршено", објашњава она.

„И док то радите, мењате све оне ситне делове мене који нису савршени, скривајући све што није савршено у вези са Маргарет да бисте ме претворили у Сју, тако да сам стварно једва чекала да се вратим да будем ја."

Мур се надовезује: „Мислим да је у много погледа Маргарет трпела већи притисак од мене зато што је морала да буде савршена.

„Осећала сам се сјајно што сам могла да се појавим и да изгледам као распад!"

Оскаровски потенцијал

Коментатори награда расправљају о томе да ли би филм могао да има утицаја на трку за Оскара.

Квалитет свакако постоји у сценарију, режији, шминки, специјалним ефектима, музици и глуми.

Многи сматрају да је Мур одавно заслужила признање Академије, после дуге каријере са ролама у филмовима као што су Дух и Неколико добрих људи.

Али Супстанца би напросто могла да буде превише за желудац неких гласача.

Биће фасцинантно испратити да ли ће се Оскари примити на њу или не.

Мур пажљиво бира речи кад је упитана за могуће награде које би филм могао да освоји, као што је често случај са глумцима који не желе да баксузирају потенцијалне Оскаре.

„Сваки пут кад нешто урадите, надате се да ће то оставити трага, надате се да ће имати утицаја, а ја свакако ценим ствари које терају на размишљање", каже она.

„Више од свега, волела бих да дође до праве културолошке промене, којој би ово могло да утре пут. Куда ће то отићи, не знам."

Филм су многи доживели и као коментар на апсурдне стандарде лепоте у Холивуду.

Фарже каже: „Он говори о томе како жене изгледају и како све што се пројектује на њих, од најранијих дана, обликује њихово стање свести."

„Од мржње према самима себи и осећаја да никад нису довољно добре, довољно лепе, довољно мршаве, довољно младе. У сваком узрасту, постоји нешто због чега можете да се осетите да нисте како треба."

Разговори о стандардима лепоте у оквиру Холивуда поготово су постали просветљенији последњих година, а Мур признаје да смо „дефинитивно остварили напредак".

„Да ли има још корака које морамо да направимо? Дефинитвно", каже она.

„Али мислим да већ постоји много више различитости и заступљености жена у разним облицима лепоте, било да се ради о старењу, раси, величини. А кад се узме у обзир одакле сам ја полазила, урађено је заиста много."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk