Музика: Зашто нам је толико стало до групе Оејзис

„Он је као човек са виљушком у свету супе."

Чувена изјава Ноела Галагера о Лијаму из априла 2009. године вероватно је била знак да чак и озлоглашено свадљива браћа могу да дођу до преломне тачке.

Она је уследила четири месеца касније, на наступу у Паризу где је расположење било посебно лоше (чини се да је август месец свих великих тренутака за Оејзис).

Нико се није превише изненадио кад је Ноел коначно отишао - чак и на њиховом врхунцу, трвења су била саставни део њихове славе.

Оејзис су били више од тек изузетно популарног бенда, они су били сапунска опера са двојицом најхаризматичнијих рокенрол свадљиваца.

Скорашњи подкаст од осам епизода на ББЦ-ју о успону и паду Оејзис био је издељен не по албумима или турнејама, већ по осам славних свађа.

Вреди се, међутим, присетити колико су популарни били.

За свакога ко то није проживео или се активно трудио да избегне, Оејзис су били, на врхунцу средином деведесетих, готово неизбежни.

What's the Story (Morning Glory) био је највећи британски албум те деценије, продат у пет милиона примерака у Великој Британији и у 22 милиона примерака широм света.

Тринаест година пре њиховог драматичног финала 2009. године, у августу 1996, били су на врхунцу њихове империјалне фазе.

За две вечери, гледало их је 250.000 људи као главне звезде фестивала у Небворту, што се сматра тренутком врхунца за Бритпоп.

Остатак бендова који су тада наступали: Manic Street Preachers, The Prodigy, The Charlatans, The Chemical Brothers, Ocean Colour Scene, Cast, били су само то - остатак бендова који су наступали.

У фебруару 1996. године, Оејзис је извео Don't Look Back in Anger и његову Б-страну - обраду Cum on Feel the Noize групе Слејд - у емисији Топ ов д попс, што их је чинило изузетно ретким бендом који је извео две песме у једној епизоди у историји ове емисије.

А у новинама су се појављивали скоро сваки дан.

Кад је Тони Блер остварио убедљиву победу на изборима 1997. године, одржао је коктел да то прослави у Даунинг Стриту број 10.

Фотографија како се Блер насмејан рукује са једнако веселим Ноелом Галагером постала је кључна слика тог меденог месеца кратког века званог Кул Британија - извором поноса за британску културу крајем 1990-их.

„Имао сам 30 година, био сам одваљен од дроге, а сви су нам говорили да смо најбољи бенд откако је света и века", присетио се Ноел.

„А онда те премијер позове на чашу вина. И то све постане део тог истог трипа."

Био је то последњи узлет прединтернетске културе кад је присуство на топ листама, на телевизији и у новинама било гаранција да је малтене свако у земљи, било да је то желео или не, чуо за вас.

Ноел је био у праву кад је рекао: „Морате да почнете да нас доживљавате у истој класи као и Стонсе. Сви су чули за Стонсе, сви знају како они звуче, сви знају шта они раде."

Постојао је само један правац у ком је све то могло да пође.

Кад је бенд почео рад на следећем албуму, Be Here Now, What's The Story (Morning Glory) још увек се налазио на петом месту на америчкој Билбордовој листи.

Кад је тај албум објављен у августу 1997. године, првобитно узбуђење је убрзано спласло.

Оно што је невероватно, заправо, јесте да су успели да остану толико дуго заједно.

Кад су Ноела питали шта мисли о идеји за оперу о Оејзис, он је рекао: „Не верујем да су двојица ликова који имају исту свађу изнова и изнова 16 година добар материјал за оперу".

„Оејзис: Опера била би веома кратка."

Али чак и кад су били најподељенији, и даље су били моћни.

Кад сам их гледао на Глестонберију 2004, сећам се да су чак и они који су се појавили из пуке радозналости знали све речи песама.

У доба Спотифаја и приватних плејлиста то се не дешава баш тако.

„Не може да вам досади 15.000 људи који извикују речи за 'Wonderwall'. То је боље од сваке дроге", како је то Ноел рекао.

Сада, 15 година касније, Оејзис су нам приредили још један августовски тренутак - да једва чекамо август 2025. године.

Оних 250.000 обожавалаца из Небворта 1996. године сада су у четрдесетим и педесетим, али је сасвим довољно њих успело да пренесе страст на њихову децу.

Има много двадесетогодишњака који знају цео текст за „Wonderwall", али да бисмо стигли до тамо, потребно нам је 12 месеци без икаквих великих трзавица.

Опрезном обожаваоцу можда би било најбоље да покуша да набави карте за ране датуме на турнеји.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]