Дављење: „Брзи и тихи убица“ годишње однесе 250.000 живота, како се заштитити

Која тиха епидемија убија у року од неколико минута? Дављење.

И то је трећи најчешћи узрок смрти на свету од повреде која се могла спречити.

„Људи очекују да је дављење бучно, као на телевизији, са много галаме и пљускања", каже Кејт Ирдли из британске Краљевске националне институције за спасавање из воде (РНЛИ).

Али у реалности је вероватније да ће то бити „мало дете које само упадне у језеро и нико не чује ништа", додаје.

Сваке године широм света од дављења умре око 250.000 људи, скоро 82.000 њих млађих од 14 година, према Светској здравственој организацији (СЗО).

То је више од 650 смрти сваки дан, а због тога СЗО дављење назива „тихом епидемијом смрти које су могле бити спречене".

Дављење не само да има катастрофалне последице по породице, већ и прави праву штету привредама.

Преране смрти и тешке повреде које претрпе неки преживели утичу на радну снагу, а СЗО рачуна да би цена неделања могла износити четири билиона долара до 2050. године.

Ово питање толико је хитно да су 2021. године Уједињене нације прогласиле 25. јул Светским даном превенције дављења, у покушају да се изборе са овим „запостављеним проблемом јавног здравља".

Али које су размене овог проблема и шта може да се уради да би се решио?

„Било ко може да се удави"

Дављење је трећи водећи узрок смрти од ненамерне повреде у свету, чинећи седам одсто свих смрти узрокованих повредама, према подацима СЗО-а.

Оно диспропорционално погађа децу и младе, и спада међу 10 водећих узрока смрти међу особама млађим од 25 година у сваком региону света.

Најугроженија старосна група су деца од једне од четири године старости, јер лако могу да упадну у воду, али да имају проблема да из ње изађу.

„Било ко може да се удави", каже доктор Дејвид Медингс, технички координатор СЗО за превенцију дављења.

„Деси се веома брзо. У поређењу са, на пример, саобраћајном несрећом, где људи који су учествовали у њој могу бити превезени у болницу и да преживе, дављење обично убије у року од неколико минута.

„Због тога је свака секунда важна."

Чак и ако особа преживи, дављење и даље може да изазове повреде које промене живот, у које спада и оштећење мозга.

Више од 90 одсто смрти дављењем у свету дешава се у земљама са ниским и средњим примањима, а више од 60 одсто у региону Западног Пацифика и у Југоисточној Азији, према СЗО-у.

Земље са вишим примањима имају боље опремљен систем образовања и установе које уче децу да пливају.

Упркос великим разликама по земљама, укупна стопа дављења са смртним исходом у свету је доследно у опадању деценијама.

Доктор Медингс каже да у томе помажу економски развој, боља технологија, побољшана инфраструктура, боља методологија и побољшана регулатива.

„Недовољна свест"

Једном кад владе реше да смање стопу дављења, то није тако тешко постићи, каже доктор Медингс, додавши да је највећа препрека „недовољна свест" о постојању проблема.

Кејт Ирдли из РНЛИ-ја каже да многи лидери не знају колико је дављење често.

„Најчешће дођемо на састанак са неким амбасадором или замеником, а они нам кажу: 'Ми не знамо због чега сте овде, дављење није проблем'", објашњава она.

„Али после пола сата, они кажу: 'Како можемо да учествујемо? Како можемо да помогнемо у решавању овога?'"

Доктор Медингс верује да је увођење посебног дана за скретање пажње на проблем већ имало утицаја.

У Танзанији, на пример, влада је одлучила да уведе нови приступ смањењу дављења одмах након што је објављено обележавање првог Светског дана превенције дављења.

Овај нови дан такође је омогућио СЗО-у да припреми глобални статусни извештај о превенцији дављења, који се очекује да ће се појавити пре краја године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како смањити број смрти дављењем

Деца која упадају у водене површине један је од најчешћих разлога дављења

Један од начина на који може да се смањи број смрти дављењем, каже СЗО, јесте учењем школске деце основама пливања, безбедности у води и вештинама спасавања.

То би до 2050. године могло да спречи 238.000 смрти и 549.000 несмртоносних дављења, каже организација.

Програм пливања ради преживљавања у Јужноафричкој Републици при Националном институту за морско спасавање (НСРИ) омогућило је часове из безбедности у води за више од 900.000 деце.

Двапут су деца која су учествовала у програму чак спасла другу деце од дављења, каже Ендрју Инграм из НСРИ-ја.

На децу мора да се мотри непрестано док пливају или су око воде јер кад су остављена сама, могу да умру у року од неколико минута, објашњава он.

Али запослени родитељи који живе у руралним областима нису увек у могућности да мотре на децу по читав дан.

А у земљама са ниским и средњим примањима, дављења деце обично су тесно повезана са пропустима у надзору одраслих, каже СЗО.

Ова организација тврди да је други начин да се смањи број смрти дављењем обезбеђивање безбедних места за предшколску децу.

До 2050. године, то би могло да спречи око 536.000 смрти дављењем и 444.000 несмртоносних дављења, каже организација.

У руралном Бангладешу, Центар за превенцију и истраживање повреда (ЦИПРБ) помогао је да се организују сеоски вртићи који су активни током најчешћих времена дављења, у партнерству са РНЛИ-јем.

Кејт Ирдли из РНЛИ-ја каже да је пројекат био инспирисан истраживањем које је показало да се деца често даве на мање од 20 метара од властитог дома и посебно око поднева, кад су њихови родитељи заузети.

Џорна Бегун, директорка вртића из Бангладеша, рекла је за РНЛИ да је након што је пронашла свог сина Јасина без свести у води успела да му спасе живот захваљујући конкретној обуци кроз коју је прошла.

Пошто је увидела да модел вртића функционише, влада Бангладеша обавезала се да ће се проширити на четвртини земље, уложивши 32 милиона америчких долара, каже Кејт Ирдли.

У друге мере које СЗО препоручује да би се смањило дављење спадају организовање и спровођење правила о безбедности бродског и саобраћаја трајектом, побољшање управљања ризиком од поплава и постављање баријера за контролисање приступа води.

Цена делања и неделања

СЗО процењује да неке земље губе еквивалент од 3 одсто њиховог годишњег бруто домаћег производа због смртоносних и несмртоносних дављења.

Ако се улагање у превенцију дављења настави на овом нивоу, више од 7,2 милиона људи, углавном деце, могло би да умре до 2050. године, док би 3,4 милиона других могло да остане са дугорочним инвалидитетима, каже организација.

Укупан економски губитак могао би да достигне четири билиона америчких долара у читавом свету, процењује СЗО.

Међутим, цена превентивних мера била би 33 милијарде долара за дневни боравак и 17 милијарди долара за учење основа пливања и вештина безбедности у води, у склопу плана који покрива половину све деце у 50 земаља високог ризика.

СЗО каже да улагање само једног долара у превенцију дављења прави уштеду еквивалента девет долара - што је огромна сума у периоду од више од 30 година.

Како бити безбедан у близини воде

Британско Краљевско друштво за спасавање живота саветује да се никад не буде сам у близини воде, и да се плива само са пријатељима или породицом, и то на месту које има овлашћеног спасиоца.

Кључно је и да су деца близу воде под сталним надзором одраслих.

Ова британска добротворна организација саветује да ако људи упадну у воду или се уморе током пливања, остану смирени и плутају на леђима пре него што почну да дозивају упомоћ.

Ако видите некога да то ради, треба да им добаците нешто што плута.

Добротворна организација подсећа људе да се не удаљавају превише од обале, да остану у оквирима дубине воде у којој може да се стоји и да пливају паралелно са плажом.

Ако вас ухвати повратна струја, Краљевско друштво за спасавање живота каже да треба да:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]