Лето, безбедност и врућине: Како се понашати на купалиштима у Београду и другим местима у Србији

Првенствено их људи посећују да би се у врелим летњим данима расхладили, али има и оних који купалишта сматрају погодним кутком за излежавање, сунчање и играње таблића или јамба, па и за претресање локалних прича и социјализацију.

Базени, језера, реке и остала купалишта су све то и много више, али и места која могу, уколико се не води довољно рачуна, да буду погубна за људски живот.

„То су ситуације где људи прецене своје способности, мисле да могу да отпливају више и онда се у једном тренутку уморе, схвате да не могу услед неког страха, грча, па и додира траве", каже за ББЦ на српском Кристина Миладиновић инструкторка у Удружењу спасилаца на води Србије

„Постоји низ узрока који могу да доведу до незгодне ситуације а којих људи некако нису ни свесни", додаје спаситељка.

На купалиштима широм Србије прошлог месеца утопило се или се води као нестало неколико особа, углавном малолетних дечака или младића.

„Kупати се само на обезбеђеним купалиштима - спасиоци и медицинско обезбеђење, не конзумирати алкохол и не преједати се пре уласка у воду, никако не улазити у воду нагло, нарочито не после физичких активности и не скакати у воду где то није обезбеђено", саветује доктор хитне помоћи Сергеј Панић у писаној изјави за ББЦ на српском.

Шта нам поручују спасиоци?

Посетилац првенствено треба да се упозна са правилима купалишта и његовим карактеристикама, онда да те прописе поштује и, што је најважније, да ,,слуша савете спасилаца".

Први у низу је, каже Миладиновић, „мера превенције и брига према себи".

„Јако је важно да у овим топлим данима људи имају свест да нагли скокови и улазак у воду никако нису добри за организам, већ је потребно постепено расхлађивање", истиче 23-годишња спаситељка.

Каже да непливачи и они који нису добро овладали „пливачким способностима" не би требало да се купају „у дубинама где би могао да настане проблем".

Зато се на базенима таквим особама не препоручује купање у великом, олимпијском, већ у мањем, рекративном базену где непливачи могу да се опусте и без бојазни уживају у боравку.

Неки од београдских базена чија инфраструктура подразумева и таква места за купање су 25. мај, Олимп, 11. април и Кошутњак, док Ташмајдан има само олимпијски и дечији базен.

Што се тиче купања у природи - на рекама, језерима и каналима, Кристинина препорука је на местима где „не постоји уређена инфраструктура и боравак на води није безбедан", да се тамо људи не купају.

Таква „неуређена купалишта", наглашава, сама по себи носе ,,велики број ризика".

„Уколико не постоје службе за спасавање и хитна помоћ, то место није безбедно јер ако дође до неке незгодне ситуације, не постоји стручна помоћ која ће моћи да помогне", истиче спаситељка.

Базени као уточиште од врелине

Услед тропског таласа који је напрасно преплавио Србију, сезона купања је већ увелико почела, па су многи похрлили ка првим водама у околини.

Тако је и Ана Обрадовић из Београда уточиште од врућине прошлог викенда пронашла на њеном омиљеном базену Ташмајдан, при пут после две године паузе условљене пандемијом корона вируса.

„Опуштање, расхлађивање, а волим и да пливам, а пошто немамо море, то ми је практично једина опција", објашњава 26-годишња мастер дизајнерка за ББЦ на српском.

Каже да тамо стално води рачуна о сопственој безбедности, па док је у води увек гледа да ли јој неко иде у сусрет током пливања и избегава роњење.

„Јако ме нервирају људи који пливају и не занима их да ли ће налетети на некога.

„У већини случајева купач не води рачуна о себи", додаје Обрадовић.

Никада није дошла у позицију да затражи помоћ спасиоца, нити је имала прилику да види њихову интервенцију.

На базену који најчешће посећује - Ташмајдан, они су, каже, „врло ажурни и обраћају пажњу на све".

Спасилачке интервенције на базенима су ретке и углавном се дешавају када су велике гужве и због „друштва које жели да се доказује", наводи спаситељка Миладиновић.

„Уколико је служба професионална и ради на мерама превенције, често се догоди да прође дуго времена да немамо интервенције, али то зависи од великог броја фактора", додаје.

Због тога је немогуће срачунати број интервенција по сезони јер се велики број њих заврши „без ускакања у воду".

„Ми се током радног времена трудимо да едукујемо људе шта је све то добро да би њихова безбедност на води и поред ње била на завидном нивоу", наглашава Миладиновић.

Београдско море

За разлику од Ане Обрадовић која већ неколико лета не посећује „београдско море" - Аду Циганлију, највише због „прљаве воде", њен суграђанин Младен Басарић је годинама готово „редовни" посетилац.

Разлози су бесплатан улаз, организовани простор за роштиљање и довољно места на плажи где може да се спусти пешкир.

Никада није страховао за сопствену безбедност на Савском језеру.

„У принципу сам добар пливач и немам неких бојазни што се тиче безбедности, генерално више пазим на људе око мене", говори 30-годишњи Београђанин за ББЦ на српском.

Не осећа се угрожено јер и ,,добро обучени" спасиоци ,,поприлично добро" раде њихов посао.

Приметио је да су добро распоређени и да имају добру комуникацију путем мотороле, а такође су и моторизовани, како на копну, тако и у Савском језеру.

„У принципу највише обавештавају и упозоравају људе који им делују као слаби пливачи да не иду дубоко, а можда сам једном или два пута у животу видео да је спасилац онако филмски ускочио за неким у воду", истиче еколошки техничар Басарић.

Координатор спасилачке службе ЈП „Ада Циганлија" - Миодраг Јовић изјавио је у среду за РТС да су од почетка купалишне сезоне, која траје десетак дана, имали девет интервенција у ситуацијама где је могло да дође до фаталног исхода.

Прошле године је било укупно 12 таквих интервенција.

Јовић је апеловао на купаче да поштују правила која важе на језеру, а посебно се обратио родитељима да децу никако не губе децу из вида.

„Деца од четири до пет година имају потпуно другачији механизам утапања од одраслих, односно нема одбрамбеног механизма.

„Уколико родитељ не види дете када пропадне под површину воде, скоро увек дође до фаталног исхода", рекао је Јовић за РТС.

Шта кажу доктори?

Помоћник директора служби здравствених делатности у београдској хитној помоћи доктор Сергеј Пантић каже да су од почетка купалишне сезоне њихови лекари имали ,,пар интервенција" на терену.

Према његовим речима, на најпосећенијем београдском купалишту - Ади Циганлији имали су „до 10 прегледа" у две амбуланте.

Тамо се дежура сваког дана од девет ујутру до седам увече, а поред амбуланти ту су и две „комплетне лекарске екипе у санитетским возилима", уз још једну транспортну екипу.

Доктор је у писаној изјави навео да до лекарске интервенције долази махом због повреда услед пада са бицикла или тротинета, а „много ређе да је некоме позлило".

Нема правила, додаје, коме ће се помоћ указати, међутим, истиче да су у последње време највише указивали помоћ „млађим алкохолисаним лицима".

Јована Обреновић из Градског завода за хитну медицинску помоћ је у изјави за РТС рекла да приликом купања по високим температурама посебну пажњу треба да обрате хронични болесници.

„Дугогодишњи хроничари имају већ начин да препознају шта им се ново дешава, али свакако опрез - редовно мерење тензије, узимање терапија", навела је Обреновић.

Алкохол

Велики проблем и један од узрока утапања, како у Србији, тако и у свету, јесте конзумирање алкохола приликом купања.

У Русији се у току само једне недеље лета 2010. године утопило око 230 људи, узрок је била комбинација испијања вотке и ускакање у реку или језеро.

„Ако причамо о уносу алкохола, то треба да буде у моменту кад смо завршили пливање и остале ствари и кад смо сели да се дружимо и релаксирамо.

„Никако алкохол, па идем у воду - то ни у којој количини није препоручљиво", изјавила је недавно за ББЦ на српском нутриционисткиња Јагода Јорга.

Кристина Миладиновић каже да долазак младих на купалишта у алкохолисаном стању није чест случај, али се дешава.

Спасиоци, додаје, забрањују улазак у воду пијаних омладинаца, али је проблем што у оквиру самих купалишта постоје кафићи где се може конзумирати алкохол.

„Без обзира на то, спасиоци када примете да неко конзумира алкохол, строго га избацују из воде", наглашава Миладиновић.

,Од малих ствари могу да настану велики проблеми"

Прошлог месеца се неколико малолетних дечака и младих особа утопило на купалиштима широм Србије.

Двојица тинејџера из Фекетића на северу Србије страдала су у каналу Дунав-Тиса-Дунав, њихов вршњак се последњих дана јуна утопио у Западној Морави у близини Чачка, док се 25-годишњи отац троје деце удавио у близини плаже Лидо, на Дунаву, крај Земуна.

Проблем је у томе, наводи доктор Пантић, што су то углавном ,,слабије обучени пливачи, без надзора старијих лица", који заклон од врућине проналазе купајући се у рекама које су ,,много опасније од стајаћих вода".

Према писању медија, током јуна два дечака од 9 и 15 година утопила су се на базенима у Београду - на Вождовцу и Кошутњаку, док је један основац од 10 година страдао у Оџацима, у Војводини, у вечерњим сатима на базену који још увек није био отворен.

Живот је на неуређеном купалишту Плава бања код Кикинде, последњег дана јуна изгубила и деветогодишња девојчица.

Деци млађој од 12 година забрањен је улазак на базен без присуства родитеља, каже Миладиновић.

Њен савет је да, када су у питању најмлађи узрасти, родитељи стално буду уз дете.

Такође, потребно је да буду сигурни да њихова деца умеју да пливају и да знају где иду на купање, уколико су нешто старијег узраста и сами одлазе на купалишта.

„Апеловала бих на родитеље да се њихова деца купају искључиво на местима одређеним за то и да буду упућени са ким и где иду", закључује Миладиновић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]