Холивуд: Сценариста са „црне листе“ који је освојио два Оскара

Двадесет другог јуна 1950. године, објављени је озлоглашени памфлет Црвени канали, у ком су оптужени неки од највећих холивудских звезда да су комунисти.

У склопу „Црвене панике" која је уследила Далтон Трамбо, сценариста филмова Празник у Риму и Спартак, оптужен је за ширење субверзивних идеја и завршио је у затвору.

Он је 1960. године причао за ББЦ о сопственим искуствима.

У том тренутку написао је сценарије за два највећа филма те године.

Упркос том неочекиваном успеху, новинар Роберт Робинсон је код њега приметио „извесну суздржаност", претпоставивши да „не жели да оживљава старе ране".

Није ни чудо што се осећао помало сломљено.

Затворен иза решетака, стављен на холивудску „црну листу" и присиљен да ради у тајности под низом лажних имена, Трамбо је провео претходних 13 година на удару америчког антикомунистичког лова на вештице.

Све што је урадио било је да одбије да саопшти одбору америчке владе 1947. године да ли је комуниста, јер је према Првом амандману сматрао да има право да задржи било какве политичке ставове за себе ако то жели.

Наравно, Трамбо је био члан Комунистичке партије, али далеко од стереотипног „црвеног".

„Никад нисам осећао ни најмању грижу савести због новца који сам зарађивао, ти филмови су доносили милионе.

„Ако сам добијао мали део тога, у реду, а и уживао сам у томе. Идеја о кривици, пошто нисам пуританац, би ме запрепастила", рекао је касније за ББЦ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Рођеном 1905. године, Трамбу је каријера доживела узлет тридесетих и до краја те деценије, он је постао један од најплаћенијих холивудских сценариста.

У том периоду Холивуд је био заштићен од најгорих последица Велике кризе захваљујући популарном и уносном ескапизму у свету пуном проблема, али је у оквиру индустрије забаве почела да се буди снажна социјална свест.

„Људи су приступали Комунистичкој партији зато што је радила ствари које су сматрали да морају да се ураде.

„Она се противила успону фашизма у читавој Европи. Помагала је избеглицама", рекао је Трамбо ББЦ-ју 1973. године.

Субверзија кроз филм

Комитет за неамеричке активности Представничког дома (ХУАЦ), касније озлоглашеног по прогону људи из филмске индустрије, оформљен је 1938. године да би истраживао „субверзивне" склоности међу људима као што су комунистичке везе.

Међутим, са доласком Другог светског рата, промене савезништава су доводиле до необичних комбинација.

Инвазија Адолфа Хитлера и нацистичке Немачке на Совјетски Савез 1941. године значила је да је Стаљинова комунистичка Русија одједном постала савезник САД.

Холивуд је урадио сопствени део доприноса ратној машинерији са неколико про-совјетских филмова као што је куриозитет Мисија за Москву из 1943. године.

Режисер филма Мајкл Кертис је годину дана раније освојио Оскара за најбољу режију за Казабланку.

Трамбо је 1947. године био један од десет холивудских сценариста и режисера примораних да сведоче током саслушања о наводној комунистичкој пропаганди у филмском бизнису.

Кад се рат окончао, напети савез САД-а и Совјетског Савеза се распао, означивши почетак новог периода хладноратовске параноје.

Ова забринутост за наводну претњу од комунизма била је савршено окружење за ХУАЦ да прошири властити утицај.

Једно питање је упорно свима постављано: „Да ли сте тренутно или сте икада били члан Комунистичке партије?"

„Верујем да имам право да будем суочен са било каквим доказима који поткрепљују то питање. Волео бих да видим шта имате", одговорио ми Трамбо.

Питање није наишло на добар пријем.

Сви из „Холивудске десеторке" одбили су да сведоче и били су проглашени кривим за непоштовање Конгреса.

Како се Трамбо присетио 1960. године у разговору са Робертом Робинсоном ББЦ новинаром, шефови студија су сазвали састанак у њујоршкој Валдорф-Асторији, где су саопштили одлуку да ставе њих десеторицу на „црну листу".

Објавили су да десет људи који су одбили да открију комитету своје политичко опредељење више неће моћи да раде у холивудској филмској индустрији, како су је звали. Мрзим тај назив 'индустрија'", рекао је он тада.

И док је ХУАЦ био изузетно видљиво лице анти-комунистичке истраге, други холивудски осумњичени били су нападани перфидније преко памфлета званог Црвени канали, објављеног 1950. године.

Међу оптуженима су били глумци Едвард Џ. Робинсон и Орсон Велс, сценаристи Артур Милер и Дешијел Хемет, музичари Леонард Бернстин и Арон Коупленд и певачи Лена Хорн и Берл Ајвс.

Само појављивање у „извештају о комунистичком утицају на радио и телевизију", било је довољно да нашкоди или чак оконча нечију каријеру.

Реперкусије по Трамба биле су још теже.

Истог месеца кад су објављени Црвени канали, Трамбо је завршио у затвору због сопствених уверења, или, како је рекао за ББЦ, са наглашеном иронијом: „Добио сам одличан смештај и храну у Федералној казнено-поправној установи у Ешленду, у Кентакију, на годину дана."

Дотакао дно дна

По пуштању из затвора, Трамбово име и репутација били су уништени „црном листом".

Не могавши да нађе посао у Калифорнији, са породицом се преселио у Мексико Сити.

„Остао сам тамо две године. Нисам био срећан. Спектакуларно сам банкротирао. Вратио сам се и од тада живимо овде", испричао је касније.

Пошто није више могао да пише сценарије под властитим именом, морао је да се окрене црном тржишту да би победио црну листу.

„Имао сам начина да је заобиђем тако да никада заправо не останем без посла", признао је он за ББЦ.

„Међутим, људи који су били у положају да се коцкају са мојим услугама, што ће рећи да се коцкају са тим да моја веза са филмом неће бити откривена на крајњу штету по сам филм, снимали су мање скупе филмове и стога сам зарађивао много мање новца", додао је.

Био је приморан да пише под низом псеудонима или користећи друге сценаристе као параван за властити рад.

У сценарије, написане за Б-филмове који нису имали престиж његових ранијих радова пре него што је доспео на црну листу, спада и класик Празник у Риму из 1953. године са Одри Хепберн и Грегоријем Пеком.

Године 1957, под измишљеним псеудонимом Роберт Рич, Трамбо је освојио Оскара за најбољи оригинални сценарио за филм Храбри, причу о дечаку и његовом кућном љубимцу бику.

„Јавио се одређени број претендената, који су тврдили да су они Роберт Рич, или да им је прича украдена.

„Био је веома озбиљан проблем признати да сам ја то урадио и сасвим сигурно не бих ништа рекао јер сарађујете са живим човеком. Тајност је у том периоду била предивно очувана, имали смо узајамни интерес, који је био економске природе", присетио се касније Трамбо за ББЦ.

Апсурдност ове ситуације открила је рупе у холивудској црној листи, а Трамбо је могао маневрима да се врати у главне токове филмског бизниса.

Прво га је отворено ангажовао продуцент Ото Преминџер да напише филмску адаптацију Егзодуса, бестселера Леона Уриса из 1958. године о настанку државе Израел.

Холивудска звезда Кирк Даглас га је одабрао да напише сценарио за филм Спартак у режији Стенлија Кјубрика.

Оба филма су се појавила 1960. године, и у време кад је Трамба интервјуисао ББЦ, он је био убеђен да је црна листа ефикасно уклоњена.

У време Трамбове смрти 1976. године, времена су се променила и он је био потпуно рехабилитован.

Годину дана раније, док је био нарушеног здравља, коначно је примио Оскара за Храброг.

Године 1993, 40 година после премијере Празника у Риму, Трамбу је постхумно додељен Оскар за сценарио за тај филм.

Сам Трамбо је био предмет холивудског биографског филма из 2015. године.

Звезда Чисте хемије Брајан Кранстон био је номинован за Оскара за тумачење лика овог сценаристе.

Пред крај живота, Трамбо је признао да је на неки начин имао више среће од других људи захваћених помамом у вези са Црвеном паником.

„Било је то питање потпуне катастрофе за друге - финансијске, брачне, за неку њихову децу.

„И, знате, успех шачице не сме да умањи застрашујући учинак онога што се дешавало. Било је стравично", рекао је.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]