Русија, књижевност и цртани филмови: „То је Едик” - прва филмска биографија Едуарда Успенског, аутора Чебурашке

На интернету се појавио филм Романа Супера „Ово је Едик", прва филмска биографија аутора Крокодила Гене и Чебурашке.

Може да се погледа бесплатно, али само на руском, без титлова.

Едуард Успенски и његови другари

Историја совјетске књижевности - баш као и читава историја ХХ века у Русији - толико је пуна лажи, недоследности и недоречености, да са данашње тачке гледишта више личи на фантазију него на стварност.

Није прошло много од распада СССР, али су многи људи чија су имена одзвањала у држави која је захватала једну шестину планете Земље данас заборављени.

Један од њих је и аутор Едуард Успенски - књижевна громада дечије књижевности, са којем по количини најискреније, најнепосредније љубави коју је уградио своја дела могу да се пореде само планетарно познати руско-совјетски писци Корнеј Чуковски и Самуил Маршак.

Успенски је био први - али баш први - совјетски приповедач.

Јунаци његових дела били су Иван Царевић, Баба Јага и Чудо Јудо - ликови из источноевропског фолклора који су свој књижевни живот започели много пре него што их је Успенски обрадио.

Међутим, нови ликови које је измислио Успенски - Чебурашка, Чика Фјодор, Крокодил Гена и Браћа Пилоти постају блиски пријатељи многим новим генерацијама читалаца и гледалаца.

Њима засигурно не прети заборав.

Успенски је живео 80 година.

Родио се крваве 1937. године - у време Стаљинове Велике чистке, а умро 2018, када је Владимир Путин по четврти пут постао председник Русије.

Истакао се као писац током периода политичког „отопљавања" у СССР крајем педесетих и почетком шездесетих, када је се стваралачка слобода накратко проширила.

Затим је, заједно са својим јунацима, пао под нове политичке „мразеве".

Тада су га од таласа партијске критике заштитили његови читаоци - деца.

Распад СССР 1991. године дочекао је као признати писац.

Током преосталих безмало тридесет година живота, успео је да стекне неколико флека у биографији - ређала суђења за права над Чебурашком и Чика Фјодором, наишао је скандалозни брак и ништа мање скандалозан развод, лоши односи са ћерком.

Борис Миљковић: Повратак Марине Абрамовић кући као вестерн

Историја Русије, као што знате, пуна је преломних тачака - и свака од њих је траума за себе.

У покушају да разумеју ове многобројне трауме, историчари и уметници су свашта успели да створе.

Биографија Успенског толико је пуна таквих момената да делује као готов материјал за књигу или филм.

Лутка Едик

Књигу о животу Успенског под насловом „Едик. Путовање у свет дечијег писца Едуарда Успенског. Биографска скица" је пре неколико година написао фински писац Хану Мјакеља.

Редитељ Роман Супер каже да је управо ову књигу користио као полазну тачку.

Након што ју је случајно пронашао код букиниста, Супер је схватио да је судбина писца готов, али за сада неснимљен филм.

Када је филм снимљен, добио је наслов „То је Едик. Прича о поклоњеном и украденом детињству".

Кроз кадрове се смењују пријатељи и сарадници Успенског - ћерка Татјана, композитор Јуриј Ентина, али и саветник Јељцина и Путина Валентин Јумашев.

Успенски се у филму појављује не само у кадровима из личне архиве и на телевизијским снимцима, већ и као лутак.

Лутак Едик живи у свету фантазије свету, где блиставе звезде осветљавају собу у којој седи херој на кутији поморанџи.

Баш из једне такве кутије, сетиће се они који су гледали најпознатији анимирани филм Успенског, изашао је и Чебурашка.

Живот и смрт

Међутим, овај уметнички моменат не утиче нарочито на ток догађаја приказаних на екрану.

Саговорници нам откривају да писца мајка није волела кад је био мали и како је као студент Московског ваздухопловног института закорачио у свет књижевности.

Што је Успенски постајао славнији, то су га колеге више нападале, оптужујући га за „антисовјетска" осећања његових ликова.

Тако је након распада СССР упао у ковитлац тешких суђења, лечења од алкохолизма у секти Виктора Столбуна и осталим стварима.

Умирујући од последње - најтеже - болести која га је задесила, Успенски је паралелно водио борбу са продукцијском кућом „Сојузфиљм" у вези са емитовањем три нове серије цртаних филмова о јунацима из Простоквашина.

Један детаљ из биографије Успенског је посебно шокантан - након што је умро, ћерка га је оптужила за злостављање.

Осим тога, Успенски је још у оно време збијао шале са сексуалном конотацијом и то на телевизији.

Многа совјетска деца, која су одрасла на његовим цртаним филмовима (укључујући и аутора ових редова), никако у својој глави не могу да споје те две стране његове личности.

Филм „То је Едик" не покушава да објасни овај парадокс нити да поставити питање како је до тога дошло.

ДЈ сет у Чернобиљу: „Ово није мртав град"

Уместо тога, филм суво набраја познате чињенице, уз повремена укључивања лутка Едика.

Проблем је у томе што лутак Едик живи у измишљеном свету, а Успенски је живео у руском делу СССР-а, који је био веома стваран.

Такође је непобитна чињеница да је Успенски био невероватно талентован, и то у околностима које му никако нису ишле на руку.

Судар талентованог човека са системом је сценарио од милион долара.

Међутим, у филму Романа Супера нема ничег ни о том таленту, ни о ширем контексту.

Остаје само облак тагова (#Чебурашка, #Злостављање итд), а прича се своди на „Живео једном један човек, радио је свашта и онда је умро, крај приче".

Чудна ми нека прича.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]