Rusija, književnost i crtani filmovi: „To je Edik” - prva filmska biografija Eduarda Uspenskog, autora Čeburaške

Na internetu se pojavio film Romana Supera „Ovo je Edik", prva filmska biografija autora Krokodila Gene i Čeburaške.

Može da se pogleda besplatno, ali samo na ruskom, bez titlova.

Eduard Uspenski i njegovi drugari

Istorija sovjetske književnosti - baš kao i čitava istorija HH veka u Rusiji - toliko je puna laži, nedoslednosti i nedorečenosti, da sa današnje tačke gledišta više liči na fantaziju nego na stvarnost.

Nije prošlo mnogo od raspada SSSR, ali su mnogi ljudi čija su imena odzvanjala u državi koja je zahvatala jednu šestinu planete Zemlje danas zaboravljeni.

Jedan od njih je i autor Eduard Uspenski - književna gromada dečije književnosti, sa kojem po količini najiskrenije, najneposrednije ljubavi koju je ugradio svoja dela mogu da se porede samo planetarno poznati rusko-sovjetski pisci Kornej Čukovski i Samuil Maršak.

Uspenski je bio prvi - ali baš prvi - sovjetski pripovedač.

Junaci njegovih dela bili su Ivan Carević, Baba Jaga i Čudo Judo - likovi iz istočnoevropskog folklora koji su svoj književni život započeli mnogo pre nego što ih je Uspenski obradio.

Međutim, novi likovi koje je izmislio Uspenski - Čeburaška, Čika Fjodor, Krokodil Gena i Braća Piloti postaju bliski prijatelji mnogim novim generacijama čitalaca i gledalaca.

Njima zasigurno ne preti zaborav.

Uspenski je živeo 80 godina.

Rodio se krvave 1937. godine - u vreme Staljinove Velike čistke, a umro 2018, kada je Vladimir Putin po četvrti put postao predsednik Rusije.

Istakao se kao pisac tokom perioda političkog „otopljavanja" u SSSR krajem pedesetih i početkom šezdesetih, kada je se stvaralačka sloboda nakratko proširila.

Zatim je, zajedno sa svojim junacima, pao pod nove političke „mrazeve".

Tada su ga od talasa partijske kritike zaštitili njegovi čitaoci - deca.

Raspad SSSR 1991. godine dočekao je kao priznati pisac.

Tokom preostalih bezmalo trideset godina života, uspeo je da stekne nekoliko fleka u biografiji - ređala suđenja za prava nad Čeburaškom i Čika Fjodorom, naišao je skandalozni brak i ništa manje skandalozan razvod, loši odnosi sa ćerkom.

Boris Miljković: Povratak Marine Abramović kući kao vestern

Istorija Rusije, kao što znate, puna je prelomnih tačaka - i svaka od njih je trauma za sebe.

U pokušaju da razumeju ove mnogobrojne traume, istoričari i umetnici su svašta uspeli da stvore.

Biografija Uspenskog toliko je puna takvih momenata da deluje kao gotov materijal za knjigu ili film.

Lutka Edik

Knjigu o životu Uspenskog pod naslovom „Edik. Putovanje u svet dečijeg pisca Eduarda Uspenskog. Biografska skica" je pre nekoliko godina napisao finski pisac Hanu Mjakelja.

Reditelj Roman Super kaže da je upravo ovu knjigu koristio kao polaznu tačku.

Nakon što ju je slučajno pronašao kod bukinista, Super je shvatio da je sudbina pisca gotov, ali za sada nesnimljen film.

Kada je film snimljen, dobio je naslov „To je Edik. Priča o poklonjenom i ukradenom detinjstvu".

Kroz kadrove se smenjuju prijatelji i saradnici Uspenskog - ćerka Tatjana, kompozitor Jurij Entina, ali i savetnik Jeljcina i Putina Valentin Jumašev.

Uspenski se u filmu pojavljuje ne samo u kadrovima iz lične arhive i na televizijskim snimcima, već i kao lutak.

Lutak Edik živi u svetu fantazije svetu, gde blistave zvezde osvetljavaju sobu u kojoj sedi heroj na kutiji pomorandži.

Baš iz jedne takve kutije, setiće se oni koji su gledali najpoznatiji animirani film Uspenskog, izašao je i Čeburaška.

Život i smrt

Međutim, ovaj umetnički momenat ne utiče naročito na tok događaja prikazanih na ekranu.

Sagovornici nam otkrivaju da pisca majka nije volela kad je bio mali i kako je kao student Moskovskog vazduhoplovnog instituta zakoračio u svet književnosti.

Što je Uspenski postajao slavniji, to su ga kolege više napadale, optužujući ga za „antisovjetska" osećanja njegovih likova.

Tako je nakon raspada SSSR upao u kovitlac teških suđenja, lečenja od alkoholizma u sekti Viktora Stolbuna i ostalim stvarima.

Umirujući od poslednje - najteže - bolesti koja ga je zadesila, Uspenski je paralelno vodio borbu sa produkcijskom kućom „Sojuzfiljm" u vezi sa emitovanjem tri nove serije crtanih filmova o junacima iz Prostokvašina.

Jedan detalj iz biografije Uspenskog je posebno šokantan - nakon što je umro, ćerka ga je optužila za zlostavljanje.

Osim toga, Uspenski je još u ono vreme zbijao šale sa seksualnom konotacijom i to na televiziji.

Mnoga sovjetska deca, koja su odrasla na njegovim crtanim filmovima (uključujući i autora ovih redova), nikako u svojoj glavi ne mogu da spoje te dve strane njegove ličnosti.

Film „To je Edik" ne pokušava da objasni ovaj paradoks niti da postaviti pitanje kako je do toga došlo.

DJ set u Černobilju: „Ovo nije mrtav grad"

Umesto toga, film suvo nabraja poznate činjenice, uz povremena uključivanja lutka Edika.

Problem je u tome što lutak Edik živi u izmišljenom svetu, a Uspenski je živeo u ruskom delu SSSR-a, koji je bio veoma stvaran.

Takođe je nepobitna činjenica da je Uspenski bio neverovatno talentovan, i to u okolnostima koje mu nikako nisu išle na ruku.

Sudar talentovanog čoveka sa sistemom je scenario od milion dolara.

Međutim, u filmu Romana Supera nema ničeg ni o tom talentu, ni o širem kontekstu.

Ostaje samo oblak tagova (#Čeburaška, #Zlostavljanje itd), a priča se svodi na „Živeo jednom jedan čovek, radio je svašta i onda je umro, kraj priče".

Čudna mi neka priča.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]