УН: Насиље и сукоби довели до највишег броја избеглица у свету

Услед ескалације ратова и насиља у свету, као и све чешћих природних катастрофа, више од 120 милиона људи је до маја ове године побегло или је било принуђено да напусти њихове земље, показују најновији подаци Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).

У односу на претходну годину то је пораст од осам одсто и највећи је број од када је организација почела да води евиденцију, наводе.

Деца чине 40 одсто свих присилно расељених лица.

То значи да сваког минута најмање 20 људи мора да остави све да би избегли сукоб, прогон или насиље.

Ови подаци УНХЦР-а објављени су уочи Светског дана избеглица, који се обележава 20. јуна.

Дан су установиле УН да би се „одала почаст снази и храбрости избеглица широм света".

„Иза ових тмурних, растућих бројева крију се многе људске трагедије. Та патња мора да подстакне међународну заједницу да хитно делује како би се ухватила у коштац са основним узроцима присилног расељавања", рекао је Филипо Гранди, високи комесар УН за избеглице.

Из којих земаља становништво бежи

У 2023. години, скоро троје од четворо избеглица (73 одсто) било је из само пет земаља: Авганистана, Сирије, Венецуеле, Украјине и Судана, наводи се у извештају.

Сирија, где грађански рат траје последњих 12 година, и даље је највеће жариште у погледу расељавања - 13,8 милиона људи је присилно интерно расељено или је избегло из земље до краја 2023. године.

Догађај који је највише допринео порасту броја избеглица на светском нивоу је грађански рат у Судану, због ког је скоро 11 милиона Суданаца напустило домове до краја 2023. године.

Прошле године је више од 6,4 милиона људи побегло из Авганистана у потрази за бољим животом након што су талибани преузели власт 2021.

Више од шест милиона људи напустило је Венецуелу након краха економије нафтног гиганта на чијем челу је од 2013. године социјалиста Николас Мадуро.

Како се наставља инвазија Русије на Украјину, број избеглица из Украјине је на крају 2023. године достигао шест милиона.

Према подацима Агенције Уједињених нација за помоћ и рад палестинских избеглица на Блиском истоку (УНРВА), због рата је расељено до 1,7 милиона људи (75 одсто становништва) у појасу Газе, који су често приморани да се селе више пута.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Избеглице, мигранти, тражиоци азила - у чему је разлика

Избеглица је особа која је принуђена да напусти домовину због рата, прогона или природне катастрофе.

ББЦ користи израз „мигрант" за све људе у покрету који тек треба да заврше правни поступак добијања азила.

У ову групу спадају људи који беже из ратом захваћених земаља, којима ће вероватно бити додељен статус избеглице, као и људи који траже посао и бољи живот, а који ће вероватно бити проглашени економским мигрантима.

Неки људи не воле да користе реч мигрант за опис избеглице јер тај израз сугерише да појединац бира да напусти домовину, а не да је приморан да бежи од опасности.

Када избеглице стигну у сигурну земљу, могу остати избеглице или затражити дозволу да остану, то јест азил и тада постају тражиоци азила.

Какву помоћ добијају избеглице

Међународне добротворне организације нуде помоћ и заштиту милионима људи који сваке године беже из домова и крећу на опасна путовања питајући се где ће завршити.

Многе организације попут УН постављају кампове за прихват избеглица и обезбеђују ресурсе за помоћ.

Таква помоћ подразумева одређену безбедност, храну, медицинске услуге, или у случају дуготрајног расељења, хуманитартне организације пружају могућности образовања.

Међутим, када број избеглица порасте, неке владе тврде да имају проблем да се изборе са новопридошлима.

У одређеним случајевима, прихватање избеглица може да постане контроверзно политичко питање.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]