Књиге које су обележиле 2025. годину новинарима редакције ББЦ на српском

Аутор фотографије, Jakov Ponjavić/BBC
- Аутор, Милица Раденковић Јеремић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 8 мин
Прошлу годину завршила сам романом Пророкова песма Пола Линчакоји сам због кошмарне визије будућности, пожелела да никад нисам ни узела у руке.
Ову годину завршавам књигом Сва светлост коју не видимо Ентонија Дора коју, да могу, никад не бих престала да читам.
Главни јунаци, слепа девојчица Францускиња и дечак без родитеља Немац, усред Другог светског рата, заједно са другим ликовима, показују да најгори ужас, и посматрани и доживљени, не може да уништи спознају добра и импулс да се оно и чини.
Слично као што сам ја била залепљена за дело Ентонија Дора, тако је Наташа Анђелковић била опчињена романом Циганин, али најљепши, хрватског писца Кристиана Новака.
„Никад нисам доживела да после прочитане књиге имам утисак да лично познајем читаву једну заједницу, њене врлине, мане и унутрашње сукобе сакривене иза најлона стереотипа", говори Наташа.
У овом роману до танчина је описана ромска заједница у Хрватској, њена раслојавања, али и психолошке и моралне дилеме и све спољашње препреке мигранта.
„Нема романтизације, али ни дискриминације.
„Кроз крими причу о неразјашњеном убиству, тка се и љубавна веза Хрватице и Рома. Да све буде занимљивије, радња је смештена у међимурско село на западу Хрватске, често склоњено од очију Загреба.
„Није ни чудо што је ова књига постала представа у Хрватском народном казалишту, са одличним критикама", каже Наташа.
Које су се још књиге свиделе, а које су помало разочарале новинаре ББЦ на српском?
Издавачка 2024/2025.
Међу романима који су објављени 2025. године, Јаков Поњавић је издвојио првенац Румене Бужаровске Тони.
После збирки прича писаних из женске перспективе, у овом роману македонска књижевница пише о мушкарцима, јер је „књижевни канон мушки, и мушкарци су најчешће писали о женама а појма немају како изгледа женски дијалог".
„Тони је стереотип ружних карактеристика балканског типа мушкарца који препознајемо око нас – то су наши очеви, браћа, бивши партнери…", рекла је Бужаровска.
Слика с морем, Фредрика Бакмана, књига је која је оставила посебан утисак на Дејану Вукадиновић.
„Прича о пријатељству и уметности као споредном лику држала ме је до краја.
„Бакман, једноставним стилом описује ствари, а уједно вас све време тера да ситуације из књиге проживљавате као да су ваше", каже Дејана.
Слободан Маричић прочитао је роман Фернанда Арамбура Чиопе, преведен ове године, који га је помало разочарао.
„Велики сам љубитељ његове Отаџбине, једне од најбољих које сам читао последњих година", каже Слободан, наговештавајући другачија очекивања од наредног дела.
Ни ја нисам могла да дочекам нови роман Елизабет Страут Tell Me Everything (Испричај ми све), објављен 2024, али сам успела да дођем до њега тек почетком ове.
Оно што ме је одушевљавало у њеним претходним књигама - тајни живот јунака, који се назире у прећутаном, овде је постало тема дела.
Али на сувише страна.
Повремено сам се мучила да довршим књигу, што није био случај ни са једним од њених ранијих романа.
Музика и цундоку
Борба против цундокуа - јапанска реч за куповину и гомилање непрочитаних књига - ове године је са доста успеха вођена, сумира читалачку 2025. годину Немања Митровић, коју обележава панк.
Он издваја Underground: The Subterranean Culture of DIY Punk Shows (Андерграунд: Подземна култура 'уради сам' панк догађаја) америчког истраживача и професора Данијела Макагона.
„Централна нит приче су нелегални панк концерти у кућним варијантама, по подрумима, шупама и гаражама широм Сједињених Држава, где се пар десетина људи, окупаних у зноју, гужва на свиркама бендова махом упитних вештина, али великог срца и енергије.
„Ту су и перипетије са власницима објеката, комшијама и полицијом, искуства са позваним и непозваним гостима, као и наизменичне јадиковке и оде радости ентузијастичних организатора и станара", каже.
Панк, и све оно што он доноси и односи током живота, главна је тема и култног словеначког стрипа Рдечи аларм, Томажа Лаврича.
„Младалачки занос, полет и револт са једне, и неискреност, лицемерје и бескичмењаштво са друге стране, само су неки детаљи у слици и прилици овог стрипа.
„А ту су, наравно, и развојни путеви, између осталог, од бунтовника до материјално ушушканог, простог и корумпираног политичара", каже.
Јаков Поњавић препоручује „живописну аутобиографију На корак до пакла, његовог омиљеног британског музичара Адријана Тоза, познатијег под псеудонимом Tricky.

Аутор фотографије, BBC/Jakov Ponjavić
Повратак отписаних
За разлику од Немање, не могу се похвалити да сам савладала цундоку.
Увек на крају године буде више купљених него прочитаних књига, мада ни то није нужно лоше.
Јер нека дела су ме тако сачекала да будем отворенија за њих.
Бајни свете, где си, Сали Руни стајао је са уметнутим обележивачем, на некој 50. страни, на полици већ пар година.
Ове године успела сам да се пробијем кроз размишљања генерације З о неправедностима данашњег света, која су ме, када сам први пут отворила књигу, најблаже речено одбијала.
Бајни свете, где си повукао ме да је прочитам и остале преведене романе ирске књижевнице и у њима пронађем универзалност која ми је промицала.
Слободан Маричић вратио се Елени Феранте и завршио Напуљску трилогију „уверивши се тако зашто су Елена и Лина на готово свим списковима најбољих прича 21. века."
Слободан је открио и нове јунаке.
„Упознао сам Џона ле Кареа и његовог Шпијуна који се склонио у завјетрину и сигурно ћемо се још дружити, као и са Урсулом ле Гвин после Леве руке таме", говори.
„Кад смо код фантастике, супер су ми били Пиранези Сузан Кларк, Мач Каигена М. Л. Ванг и пре свега Project Hail Mary Ендија Вира.", додаје.
Јаков Поњавић још на списак додаје Копенхашку трилогију Тове Дитлефсен.
„Предивни мемоари Дитлевсен са задивљујућом јасноћом, хумором и искреношћу указују не само на сурову стварност већ и на необјашњиве импулсе нашег скривеног ја", критика је романа из Њујорк тајмса која се налази и на корицама ове књиге.
Погледајте видео: Пут старе књиге до новог читаоца
Класици
Неке смо читали по н-ти пут, а неке први, да бисмо испунили давно дата обећања.
„Ове године сам одужио један дуг према себи и коначно прочитао Селинов роман Путовање на крај ноћи, каже Јаков Поњавић.
„Мрачни, радикално субјективни роман који кроз цинични глас приповедача сецира рат, колонијализам и модерну цивилизацију.
„Брутална, духовита и безнадежна, књига која не нуди излаз, већ немилосрдно огледало. Поприлично релевантна у данашње време", додаје.

Аутор фотографије, BBC/Jakov Ponjavić
Кристина Кљајић вратила се књигама које је волела као 17-годишњакиња.
У лето је читала Блага је ноћ Френсиса Скот Фитџералда, а у јесен Орканске висове Емили Бронте и Франкенштајна Мери Шели.
„На то су ме свакако подсетили трејлери за нове филмске адаптације ових романа, али и то што је мрак падао у пет поподне.
„Напољу је дувао ветар, а ја нисам имала шта друго да радим. Најбољи осећај", каже.
Дејана Вукадиновић се, као и сваке године, вратила Милошу Црњанском читајући путопис Ирис Берлина.
„Кратко, са пуно описа, Црњански вас шета улицама овог европског града. На тренутке сетно, провлачећи причу о животу", каже Дејана.
Поезија
Ко каже да нико не чита стихове?
Јакова Поњавића „оставио је без текста фасцинантни роман у стиховима невероватне" Радмиле Петровић Нисам знала шта носим у себи, док се Немања Митровић вратио Фредерику Гарсији Лорци и његовој збирци Цигански романсеро.
„Погурена и поноћна куда прође заповеда тишину од гуме мрачне и страхове меког песка.
„Пролазе, кад желе проћи, и скривају испод чела нејасну астрономију нереалних револвера“, преноси Немања речи „великог, мученог песник", које су остале са њим.
Радмила Петровић је један од најбољих утисака који из 2025. године носи и Жарка Радоја, уз Одлазак љубавника Марка Томаша - поезију сировог језика сломљеног срца.
Ту је и књига Она каже Ива Кара-Пешића, чије песме су јој биле чисто усхићење.
Две збирке обележиле су и годину Кристини Кљајић, докторанткињу Филолошког факултета - Монахиња би да се љуби Јане Андрић и Ведроцрна Дејана Ћупурдије.
„Прва је заснована на миту о Персефони, јунакињи грчке митологије, Зевсовој ћерки која је постала жена бога подземља - Хада.
„Подељена је на поглавља која носе имена годишњих доба. Друга је право мало путовање у тамна места људске психе", описује Кристина.
Дечије књиге за одрасле

Аутор фотографије, BBC/Slobodan Maričić
Захваљујући деци, ББЦ новинари вратили су 30-ак година уназад и поново се здружили са вољеним, али прилично заборављеним јунацима.
Док сам читала са седмогодишњим сином Пет пријатеља, сетила сам се времена пре 2000-их када су се у библиотеци у Краљеву могли пронаћи тек понеки примерци из овог серијала, и то у тако лошем стању да је пре читања било неопходну свакој од одвојених страна пронаћи место.
Укупно је објављено више од 20 књига Пет пријатеља и када је мој син пожелео да их све прочитамо, што значи да ја читам а он слуша, нисам могла да дочекам.
Пошто су књиге настајале средином прошлог века, у њима се може наћи прилично проблематичних представа улоге жена и девојчица.
То значи да повремено објашњавам да не морају све девојчице, као јунакиња Ен, да уживају у поспремању и кувању.
И да могу да буду жељне авантура иако не изгледају као дечаци, попут Џорџ, и још пуно таквих, верујем, за мог сина, досадних лекција.
Авантуре пет пријатеља довољну су међутим узбудљиве да се на ово може и зажмурити.
Понекад, кад син заспи, наставим да читам јер не могу да дочекам да сазнам шта ће да се деси.
Слободан Маричић има другачије искуство - он тачно зна шта га чека кад окрене следећу страну.
Његову годину обележиле су четири књиге из серијала Бебине прве приче, са по четири песме у свакој.
„Тих 16 песама, у различитим околностима, раном зором, усред дана, али и у најмрачнијем делу ноћи, тамо негде између два и три ујутру, често неиспаван, а још чешће веома уморан, прочитао сам - одокативним прорачуном - отприлике 16.000 пута", говори.
Стихови су му се урезали у мозак, па их певуши и кад иде улицом или се тушира.
„Да ме, као у војсци, какав наредник пробуди сиреном у пола ноћи, унесе ми се у лице и пита ме: 'Где је мали панда', одговорио бих као из топа: 'УЗ ДРВО СЕ ПЕНЈЕ, СОЧНО ЛИШЋЕ ГРИЦКА У ДРУШТВУ МАЛЕ ПЧЕЛЕ, господине наредниче!'".
„И било ми је лепо."
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














