Латинска Америка: Гвајана и Венецуела се договориле да не користе силу за решавање спорне територије богате нафтом

Руковање председника Венецуеле и Гвајане Николаса Мадура и Ирфана Алија као потврда да ниједна земља неће користити силу у спору око Есекибоа, територије богате нафтом.

У заједничкој декларацији исписаној на три странице, председници две јужноамеричке земље су се сагласили да „неће претити или користити силу једни против других ни под којим околностима" и да ће наставити дијалог.

Договорили су и мешовиту министарску комисију која ће се бавити свим питањима са спорним подручјем, као и да ће разговарати и са званичницима Бразила.

Из Гвајане кажу да ће то питање решити Међународни суд правде у Хагу, али из Венецуеле кажу да не признају јурисдикцију суда.

Есекибо, област џунгле површине 160.000 квадратних километара, покрива две трећине гвајанске територије.

Око ове територије се историјски споре Венецуела и Гвајана.

Након што су у овој области откривене велике резерве нафте, Венецуела је 2015. године поново покренула питање властитог права на воде код обале Ексибоа.

Венецуела је одржала референдум, а председник Николас Мадуро је потом прокламовао да ће Есекибо бити припојен земљи, што је изазвало гнев у Гвајани и забринутост у целом региону.

Додатну нервозу унела је одлука власти Гвајане да склопе послове са инвеститорима, попут нафтних и гасних гиганата Ексон Мобил и Чеврон.

На састанку са Мадуром, председник Гвајане Ирган Али носио је наруквицу на којој је приказана мапа Гвајане са Ексибоом.

„Гвајана није агресор, Гвајана не тражи рат, али Гвајана задржава право да ради са свим нашим партнерима како би обезбедила одбрану наше земље", рекао је он.

Економија Гвајане је у процвату углавном због резерви нафте у мору, а очекује се да ће се њена производња утростручити на више од 1,2 милиона барела дневно до 2027. године.

Венецуела има највеће потврђене резерве нафте на свету.

Венецуела, у међувремену, покушава да се извуче из вишегодишње економске кризе, која је погоршана америчким санкцијама уведеним на њену продају нафте након што је Мадуро 2018. године изабран за председника.

Око чега се споре Венецуела и Гвајана?

У Венецуели је недавно одржан референдум, на којем су грађани већински гласали за планове владе да припоји Есекибо.

Председник Венецуеле Мадуро је најавио да ће референдумска одлука бити спроведена и наложио је скупштини да усвоји закон о анексији Есекибоа.

Председник Гвајане Ирфан Али у објави на Фејсбуку осудио је Мадурове, како је навео, „погрешне кораке".

Додао је да је разговарао са генералним секретаром Уједињених нација и да тражи од Савета безбедности УН да размотри интервенцију.

„Ово је директна претња територијалном интегритету, суверенитету и политичкој независности Гвајане", рекао је он раније.

Пружио је уверавања инвеститорима, углавном нафтним компанијама, да је њихов посао и новац сигуран.

Бразилске власти су пре неколико дана саопштиле да распоређују војску дуж границе са Венецуелом због растућих напетости.

Венецуела годинама тврди да је била неправедна одлука из 1899. да се Великој Британији додели управљање регионом од 159.500 квадратних километара.

Случај је тренутно пред Међународним судом правде, иако Венецуела каже да суд нема овлашћења да одлучује о томе.

Суд је упозорио Венецуелу да не предузима никакве радње које би могле да промене статус кво Есекибоа.

Есекибо је под влашћу Гвајане, а пре ње Британске Гвајане, више од једног века, али Венецуела дуго покушава да га контролише.

Откриће нафте у водама код обале Есекибоа 2015. године допринело је покретању тренутног спора.

Напетости су додатно порасле у септембру ове године, када је Гвајана организовала тендер за дозволе за истраживање у тим водама.

Богатство Гвајане се углавном заснива на производњи и извозу нафте, што је њену економију учинило једном од најбрже растућих у свету последњих година.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]