Живот са медведима лењивцима који кидају лице и плаше тигрове

Медвед лењивац је најсмртоноснији медвед.

Како се природно станиште ове врсте све више сужава, заједнице које живе у шумама Индије проналазе начине да деле простор са овим опасним створењима.

За тигра је то морало да буде лак плен: женка медведа лењивца се са младунчетом удаљава од појилишта у близини сафари колибе у Индији.

Тигар из сувог жбуња вреба медведицу и припрема се за напад.

Али тада се дешава нешто потпуно неочекивано.

Уместо да се укочи од страха или покуша да побегне, медведица се нагло окреће и јуриша право на збуњеног тигра.

Тигар се диже на задње ноге и узвраћа ударац.

Почиње жестока борба која траје 45 минута, током које се животиње гризу и гребу.

Медведи лењивци, названи по њиховим дугим канџама и зубима који наводно подсећају на лењивце, живе у Индији, Непалу и на Шри Ланки и сматрају се једним од најагресивнијих животиња на том подручју.

Познати су по томе што експлозивно јуришају на све што сматрају претњом, не само на тигрове, већ и на људе.

Студија која је истраживала нападе великих месождера на људе широм света од 1950. до 2019. године, открила је да је број напада медведа лењиваца био већи од напада свих других врста, међу којима су били тигрови, лавови, вукови, и остале врсте медведа.

Током тог периода забележено је 1.337 напада медведа лењиваца на људе, 1.047 напада тигрова, 414 напада вукова, и само 23 напада белих медведа. (Напади тигрова, лавова и осталих великих мачака су у око 65 одсто случајева били смртоносни за људе, док је само око осам одсто напада медведа на људе имало смртни исход).

Ипак, и медведи лењивци се суочавају са многим претњама - од уништавања станишта до одмазде људи.

Њихова популација опада, у свету има мање од 20.000 јединки и класификовани су као рањива врста.

Али, то није само проблем за њих.

Медведи лењивци имају важну улогу у екосистему, јер разносе семена воћа и контролишу бројност термита.

Истраживања указују да разумевање понашања медведа лењиваца, као и њихове реакције на уочене претњу, може да допринесе већој безбедности и људи и ових животиња.

Експлозивне борбене вештине

Жестина којом се медведи љењивци боре је изненађујућа с обзиром на то да се хране углавном воћем, термитима и мравима, и да не лове сисаре.

Али, медведи лењивци су можда заправо развили њихову експлозивну стратегију како би преживели међу великим предаторима попут тигрова, показује истраживању из 2024. године.

„Експлозивно јуришање и нападање могуће претње показало се као успешна стратегија за опстанак медведа лењиваца већ стотинама хиљада, ако не и милионима година", наводе аутори студије.

Њихова анализа 43 сусрета медведа лењиваца и тигрова показује да је ова тактика успешна, јер су се сукоби обично завршили повлачењем обе стране, а тигар би побегао углавном неповређен.

У борби која се одиграла у близини сафари колибе, женка медведа лењивца и мужјак тигра показали су се као прилично равноправни противници, каже природњак који их је посматрао.

„Тигрови су изузетно снажни, али не и толико издржљиви.

„А медведи лењивци су изузетно длакави, тако да тигар није могао добро да зграби медведа за врат", објашњава Акшај Кумар, главни природњак и управник смештајног комплекса Бамбоо Форест у Националном парку Тадоби, у индијској савезној држави Махараштри, који је снимио ову борбу.

На крају је тигар био потпуно исцрпљен, каже Кумар.

„Седео је пар сати у води, потпуно исцрпљен".

Медведица је само отишла.

Кумар је и њу и тигра поново видео после неколико дана.

„Изгледали су добро", каже он.

Међутим, сусрет са медводом љењивцем за људе може да има много озбиљнији исход.

Прво, за разлику од тигрова, људи нису довољно брзо да побегну медведима лењивцима.

Такође, њихови напади могу да буду посебно брутални за људе, јер циљају главу жртве и њиховим дугим, оштрим канџама могу да откину лице и ископају очи.

„Постоји много проблема када је реч о сукобима људи и медведа лењиваца, а већина се односи на нападе ових животиња на људе", каже Нишит Дараја, директор Центра за истраживање дивљих животиња при Универзитету БКНМ у граду Џунагаду, у западној Индији, и стручњак за сукобе људи и медведа лењиваца.

На те нападе, људи знају да узврате убијањем ових медведа, каже Дараја.

Сусрети медведа лењиваца и људи су све чешћи, углавном због губитка и деградације њиховог природног станишта.

Али Дараја каже да ти сукоби могу да се избегну ако се стекне боље разумевање зашто и када медведи лењивци нападају.

Несхваћени медвед?

Један од кључних аргумената које Дараја истиче је да медведи лењивци по природи нису нужно агресивни, нити да нападају да би убили.

Објашњава да је смртни исход њихових напада на људе донекле ненамерна последица одбрамбене стратегије чији примарни циљ је да застраши непријатеља, нарочито када се, рецимо, женка са младунцима осети угроженом.

„Било да је у питању тигар, лав, леопард, или човек, медвед лењивац најпре покушава да делује крупније од противника", објашњава Дараја.

„Усправи се на задње ноге и затим напада предњим шапама на којима су дуге канџе, које користи и за ископавање мрава који су му уобичајена храна".

У борбама са тигровима, усправно држање даје медведима лењивцима значајну предност.

У студији која је анализирала видео-снимке борби медведа лењиваца и тигрова, скоро сви медведи су се усправили када је тигар био у близини, а једини медвед који то није учинио је одмах убијен.

У тим борбама, ниједан тигар није озбиљно повређен нити убијен, вероватно зато што су тигрови много бржи и могу једноставно да одјуре.

Међутим, људи обично не могу да побегну од медведа лењивца, не само зато што су много спорији од тигрова, већ и зато што они који преживе напад често сведоче да су медведи изненада јурнули на њих ниоткуда, пре него што су их уопште опазили.

Ако медвед који се уздигао на задње ноге удари човека, његове предње шапе са канџама најчешће погађају лице, а то је најрањивиији део људског тела, истиче Дараја.

„Зато су напади медведа лењиваца тако смртоносни, и зато су познати као агресивна врста у породици медведа", каже он.

„Они заправо нису агресивнији од других медведа, али је начин на који нападају смртоноснији".

Исход њихових напада може да буде катастрофалан и да остави трајне и тешке повреде које мењају живот.

Погледајте видео: Како Јапанци вежбају да се заштите од медведа

На Шри Ланки је 2020. године медвед лењивац напао 50-годишњег мушкарца док је сакупљао тамаринд у шуми и канџама му откинуо лице.

У сличном инциденту на Шри Ланки 2023. године, 43-годишњи пастир је такође остао без лица када га је док је чувао стоку напао медвед лењивац.

Обојица су изгубили вид.

У савезној држави Одиши на истоку Индије, медвед лењивац је толико изуједао мушкарца да му је мозак вирио из разбијене лобање.

Хитна операција је успела да му спаси живот, према извештају из 2017. године.

Напади медведа лењиваца су толико ненадани да они који их преживе кажу да нису имали ни секунд да реагују.

„Догодило се толико брзо, нисам видео да се медвед приближава… само прашина, лишће које лети и његова рика", рекао је један од преживелих напада.

У областима Индије које истражују Дараја и његов тим, међу којима је централни део савезне државе Гуџарате, племенске заједнице су посебно изложене опасности од оваквих нежељених сусрета.

„Већина њих живи у шуми, и у џунглу иду по дрва за огрев, грађу, воће, мед, и лековито биље", објашњава Дараја.

„Тада се срећу са медведима", који се хране истим биљкама и медом, објашњава он.

Сељани нарочито сакупљају латице индијског тропског дрвета madhuca longifolia које користе за припрему традиционалног вина које се зове mahua.

„Ове латице се сакупља рано ујутру када и медведи лењивци траже храну", каже Дараја.

„А исти цвет, са истог дрвета је такође храна медведа лењиваца, па они долазе на иста места.

„А како је рано ујутру мања видљивост, већа је могућност сусрета и сукоба".

У истраживању које је спроведено међу овим заједницама у средишњем делу државе Гуџарате, већина испитаника је изјавила да медведи лењивци представљају озбиљну претњу по људе и да нису много заинтересовани за њихову заштиту.

Дараја и његове колеге у Фондацији за истраживање WЦБ се надају да ће овакве ставове успети да промене.

Они анализирају нападе и разговарају са преживелима да би могли боље да разумеју узроке сукоба, а затим та сазнања користе да помогну локалном становништву да избегну непосредне сусрете са медведима.

Такође уче мештане како да се заштите од медведа лењиваца, а један од савета је да праве буку док ходају кроз шуму да би смањили шансе за изненадне сусрете са овим створењима.

Стручњаци такође препоручују чишц́ење густог жбуња и шибља на ободима поља и поред путева како би медведи и људи могли лакше да се уоче и избегнуи једни друге, као и изградњу тоалета у близини насеља да људи не би морали сами да залазе дубље у шуму.

Истраживачи су такође осмислили посебан штап за заштиту од медведа лењиваца, који има тупе шиљке и звончиће.

Главна намена штапа је да застраши медведе лењивце и спречи сукобе, објашњава Дараја.

Каже да су поделили 500 ових штапова племенским заједницама и радницима шумарске службе који патролирају локалним шумама у којима живе медведи лењивци.

„Када људи користе овај штап, звончићи праве звук који упозорава медведа лењивца и све друге дивље животиње", каже он.

„А чак и у најгорем случају, ако се медвед лењивац приближи човеку, животиња може да се одврати тупим шиљцима.

„На тај начин, и медвед и човек ће бити безбедни".

Иако још траје званична процена успешности примене штапа, Дараја каже да су реакције локалног становништва врло позитивне и да прелиминарни подаци указују да је штап делотворан.

„Људи кажу да им помаже, не само да се заштите од медведа лењиваца, већ и од других дивљих животиња", међу којима су дивље свиње и леопарди, јер их звук штапа уплаши и животње се повуку.

Дараја се нада да ће како буду сазнавали више о медведима лењивцима и како да безбедније живе са њима, људи почети да их доживљавају као животиње које треба заштити.

Заправо, анкетирани запослени у шумарској служби који редовно одлазе на терен имали су позитивнији став о медведима љењивцима у поређењу са обичним сељанима.

„Медвед лењивац је ендемска врста Индијског потконтинента.

„Зато је наша одговорност да га сачувамо", каже Дараја.

„Медведи лењивци су инжењери шуме, они контролишу популацију мрава и термита, разносе семена и доприносе плодности земљишта.

„Они су изузетно важне животиње у екосистему".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]