Мигранти и избеглице: Три разлога зашто толико много људи жели да пређе из Мексика у САД

Прилив миграната на границу рекордно је скочио током администрације председника Џозефа Бајдена, што му изазива огромну политичку главобољу пред изборе.

Анкете показују да више од две трећине Американаца не одобрава начин на који Бајден решава ово питање.

Његов највероватнији противник на новембарским председничким изборима Доналд Трамп недавно је критиковао међупартијски предлог закона који покушава да реши проблем, рекавши да он није довољно строг.

Али нису само републиканци незадовољни приливом миграната.

Демократски градоначелници у градовима који се муче са тим бројкама такође су негодовали.

За време Бајденовог мандата приведено је више од 6,3 милиона миграната док су покушавали да уђу илегално у САД, што је више него под Трампом, Обамом или Џорџом В. Бушом.

Разлози за овај скок су сложени, а неки од фактора потичу још из времена пре ове владе и налазе се ван контроле САД.

Питали смо стручњаке шта се заправо дешава.

1. Раст потражње после укидања забране кретања

Овај број почео је да расте још 2018. године, углавном подстакнут бекством људи из Централне Америке од низа сложених криза, у које спадају насиље банди, сиромаштво, политичка репресија и природне катастрофе.

Привођења су опала поново у лето 2019. године, што су амерички званичници приписали појачаној контроли Мексика и Гватемале.

Најдрастичнији пад догодио се почетком 2020. године, кад су ограничења уведена због пандемије довела до драстичног смањења од више од 53 одсто између марта и априла те године.

Откако су ове мере укинуте почетком 2021. године, број је постојано растао, достигавши рекорд свих времена од нешто преко 302.000 у децембру 2023. године.

„Тад смо почели поново да доживљавамо раст, првенствено људи из Централне Америке, кад су ограничења кретања тамо и широм региона почела да попуштају", каже Аријел Руиз Сото, политички аналитичар из вашингтонског Института за миграциону политику.

„Тад су почеле да се дешавају и крупније промене, и тад смо почели да дочекујемо много разноврсније приливе, почев од Венецуеле, али и Колумбије, Еквадора и других даљих земаља."

Мигранти сада пристижу и са тако удаљених локација као што су Западна Африка, Индија и Блиски исток.

Од миграната ван америчких континената, највеће повећање стигло је из Кине.

На америчко-мексичкој граници прошле године је приведено више од 37.000 кинеских држављана, што је око 50 пута више него пре две године.

2. Глобални миграциони трендови

Повећање броја миграната виђено на америчко-мексичкој граници последњих година дешава се и у време када је, глобално гледано, миграција у богатије земље на историјски највишем нивоу.

Статистика коју је Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) објавила крајем прошле године показује да се 2022. године у њених 38 земаља чланица уселило 6,1 милиона нових сталних миграната - што је повећање од 26 одсто у односу на 2021. и 14 одсто у односу на 2019. годину.

Број људи који су добили азил у САД удвостручио се 2022. године, највише подстакнут мигрантима из Венецуеле, Никарагве и Кубе.

САД је друга земља после Немачке по броју људи који су на тај начин мигрирали.

„Доживљавамо расељавање широм света на нивоу који није виђен никад пре у историји, а људи се појављују на нашој јужној граници из разноразних разлога", објашњава Хорхе Лоури, управни директор програма Америчког имиграционог савета, вашингтонске непрофитне организације и групе за заступање.

„Само на нашој хемисфери имате четири државе које су се распале."

Погледајте видео:

3. Од Трампа до Бајдена

Промена у Белој кући 2021. године такође је допринела свему, тврде поједини стручњаци.

Кључна порука Трампа, чак и ако се никада није остварила у реалности, била је подизање граничног зида и повећање броја депортација.

Наслови у медијима које је изазвало одвајање деце од њихових приведених родитеља, проглашено од многих свирепим, допринело је утиску да САД затварају границу.

Под Бајденом је дошло до промене тона и политике.

Број депортација је опао, а политика „усмерена на одвраћање" као што је рапидно склањање миграната у Мексико и подизања граничног зида била је окончана.

Мигранти су условно пуштани у САД да чекају датуме за појављивање на имиграционим судовима - што је процес који често уме да потраје годинама.

Људи који су покушавали да пређу границу током овог периода рекли су за ББЦ да су мислили да ће улазак и останак у САД сада бити лакши.

А кријумчари људи искористили су промену председника да створе осећај хитности међу мигрантима да сада треба да пожуре до границе.

„Део проблема је што они мисле да напросто само могу да дођу. Мислим да им се тако нешто поручује", каже Алекс Куик, имиграциони правник и професор на Универзитету Кејс Вестерн Ризерв у Охају.

„Они мисле да постоји утабани пут којим се стиже довде", додаје он.

„То је малтене као позивница."

С друге стране, неки активисти критиковали су Бајденову администрацију и америчке посланике из обе странке зато што нису спровели темељну имиграциону реформу.

Последње крупна промена система догодила се пре више од 30 година, а сада изгледа као да је међупартијски предлог закона представљен ове недеље у Конгресу осуђен на пропаст због противљења републиканаца.

Погледајте и овај видео: Мигранти из Хондураса у потрази за америчким сном

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]