Грузија: Протести и поделе угрожавају будућност земље

Грузија је у невољи.

После више година нечега налик миру, ова мала, запањујуће прелепа земља, углављена између бледих плажа Црног мора и снежних врхова Кавказа, суочава се са рачвањем на будућем путу - а са њим и ризиком да би могла да се врати у политичку нестабилност или чак оној врсти хаоса која јој је оставила ожиљке у раним деценијама постсовјетске независности.

Улог је будући пут Грузије.

Хоће ли ова стратешки витална земља, са бројним лукама и гасоводима, поћи стопама балтичких држава и приближити се пуноправном чланству у НАТО и Европској унији?

Или би политичка превирања, намештени избори и малтене неприкривено уплитање Русије могли вратити Грузију назад у ауторитарну орбиту Москве, баш као и Белорусију?

Овде догађаје покрећу два кључна фактора: руска инвазија на Украјину и антизападњачка, популистичка и националистичка реторика, која се показала ефикасном и политички поларизујућом у деловима источне Европе и шире.

Већ се Грузија - земља уједињена богатом историјом и културом, и снажном жељом да продуби везе са Европом, унапреди привреду и избегне повратак сепаратистичким ратовима и сукобима деведесетих - нашла неочекивано подељена на оштре нове начине.

На једној страни тог јаза стоји масовни улични протестни покрет, ком се све више прикључују млади Грузијци и који је обележен младалачким весељем, које варира од подсмешљивих мимова на рачун премијерове фризуре преко енергичног плеса до призора изузетно организованих студената медицине спремних да помогну повређенима у новим сукобима са полицијом.

Грузијска омладина, гласна у жељи да се придружи ЕУ и радикализована догађајима у Украјини, дала је нови замајац опозиционим странкама у протестима због новог и крајње контроверзног закона.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Закон је усвојен у парламенту, а потом је на њега ставила вето председница, али се очекује да ће ускоро ипак ступити на снагу.

Он је веома сличан закону усвојеном у Русији и изгледа као да је осмишљен да сатанизује бројне групе грађанског друштва као „стране агенте".

У садашњем облику, закон би готово сигурно осујетио декларисани циљ Грузије да постане чланица ЕУ.

„Он убија европску будућност Грузије", упозорила је Саломе Самадашвили, опозициона посланица и бивша амбасадорка у ЕУ.

„Због тога је ово најважнији тренутак у савременој историји Грузије. Ако на наредним изборима успемо да се отарасимо ове владе и изградимо јаку проевропску коалицију, онда ће Грузија моћи да крене напред и мислим да наша будућност може бити непромењена", каже она.

Али октобарски избори у овом тренутку делују веома далеко, међу широко распрострањеним страховима од нових насилних сукоба на улицама престонице Тбилисија.

„Ми видимо да наша влада покушава да ескалира ситуацију.

„Мислим да је циљ да се покрене грађанска конфронтација. Ако изгубимо, онда ћемо изгубити нашу земљу, нашу слободу, нашу независност. Постаћемо део Русије", каже Давид Катсарава, познати активиста, који је још увек у болници, где се опоравља од контузије и других повреда пошто га је напала полиција на протестном митингу почетком недеље.

Катсаравина очна дупља је претрпела фрактуру, а око врата има тамне трагове покушаја дављења.

Други активисти и опозициони политичари пријављују да су мете насиља, узнемирујућих телефонских позива, претњи и застрашивања.

Против протестног покрета бори се грузијска влада, њене бројне присталице и све насилнија полиција и снаге безбедности.

Влада инсистира да њен нови закон о „страним агентима" нема никакве везе са Русијом и да ће напросто унети већу транспарентност у лоше регулисани и претерано утицајни сектор.

Али овдашњи званичници су отишли много даље, тврдећи да саме протесте покрећу, макар делимично, нападне стране силе са Запада које желе да сруше владу у државном удару.

Не изненађује да су се односи између грузијске владе и САД и ЕУ последњих дана нагло погоршали.

Надгледајући Тбилиси са балкона на највишем спрату градске куће, градоначелник Каха Каладзе инсистира да су он и владајућа странка и даље посвећени „европској будућности" и говори о потреби да се нађе заједнички језик са демонстрантима.

Градоначелник Каладзе - бивши фудбалер који је играо за Милан - каже да „неће дозволити да нашу земља задеси иста судбина као оно што се дешава у Украјини".

Али он је осудио оно што је описао као „оркестрирани процес", који су организовале стране владе, невладине организације, новинари и друге силе да би изазвале револуцију у Грузији и да би је казнили што није подржала западне санкције против Русије.

„Ово ништа није случајно.

„Нећемо дозволити да нашу земљу задеси иста судбина Украјину. Ми смо независна, суверена земља. Данас је влада добила подршку већине грађана у земљи", рекао је Каладзе, бивши професионални фудбалер.

На великој зеленој пијаци у центру Тбилисија, неки старији Грузијци поновили су градоначелникову забринутост и изразили страхове од новог сукоба са Русијом.

„Ми и Руси имамо исту православну веру. Европа није за мене. Можда је за омладину", рекао је Гиорги Исакадзе.

„Друге земље морају мало да се повуку и дозволе Грузији да пође властитим путем. Нека сама изабере, не силом него сопственом вољом", рекао је власник тезге по имену Зеинаби.

У суботу, на догађаји који је изгледао као организовани одговор на опозиционе протесте, хиљаде Грузијаца су се прошетали кроз Тбилиси у знак подршке „породичним вредностима" и Православној цркви, док неки оптужују невладине организације које уживају подршку Запада да покушавају да наметну земљи „негрузијске" вредности - што је референца на организације које подржавају ЛГБТ права.

Над грузијским невољама - данас, баш као и често у прошлости - надвија се Кремљ.

Председник Владимир Путин већ је у прошлости јавно обелоданио мисију да обнови некакву верзију старог Совјетског Савеза.

Москва је потпиривала сепаратистичке ратове деведесетих и извршила инвазију на Грузију 2008. године, много пре инвазије на Украјину.

Руске трупе тренутно држе под окупацијом 20 одсто грузијске територије.

Али да ли председник Путин сада оркестрира догађаје у Тбилисију да би осујетио пут земље ка европским интеграцијама или само има користи од актуелне нестабилности?

Многи Грузијци су дубоко подозриви према Русији и бесни према њеној непрекинутој окупацији Абхазије и Јужне Осетије.

Али конфузија ступа на сцену у облику грузијског превртљивог бившег премијера Бидзине Иванишвилија, милијардера који, чини се, и даље повлачи многе политичке конце у улози почасног председника владајуће странке Грузијски сан.

Иако званично подржава европске интеграције, Иванишвили је недавно почео да понавља ону врсту антизападњачке реторике каква је осмишљена у Москви, а којом се служи мађарски председник Виктор Орбан и други.

У ретком јавном обраћању прошлог месеца, он је оптужио западне земље да припадају „глобалној партији рата" која подрива грузијске националне интересе.

„Иванишвили је изгубио разум.

„Његов говор о глобалној партији рата је само сулуда теорија завере. Заиста верујем да добија лична упутства од Русије. Такође верујем да се плаши још једне руске инвазије", рекао је Тед Џонас, грађанин америчко-грузијског двојног држављанства и адвокат који већ много година живи у Тбилисију.

„Његов лични циљ је да буде феудални владар у Грузији. Владавина права и транспарентност, који би важили у Грузији као чланици ЕУ, нису у складу са његовом визијом феудалног система."

Опозициона посланица Саломе Самадашвили тврди да су Иванишвилијеви мотиви небитни.

„Било да је он корумпирани мегаломан који по сваку цену жели да задржи власт или ради по налозима Русије, резултат је за грузијски народ исти - губимо наш европски сан и губимо нашу демократију", рекла је она, позвавши Запад да одговори на „силовит и доследан начин", јер Русија свако оклевање доживљава као слабост.

Шта је, дакле, следеће?

Много зависи од тога да ли ће грузијске снаге безбедности наставити брутално гушење протеста, али и од мере до које различите опозиционе снаге могу да одржи замајац на улицама.

Могуће је да би дипломатски притисак и будући уступци у вези са законом о „страним агентима" од владе могли да удаље Грузију од продубљивања кризе, макар на краће стазе.

Слободни и фер избори у октобру би свакако помогли да се мало смире страсти.

Али, као и у многим земљама на ободима Русије, Грузији је све теже да исцрта стабилан пут ка демократској будућности.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]