Да ли је Грузија следећа Украјина

Грузија, земља од 3,7 милиона становника у Јужном Кавказу, једна је од бивших совјетских држава за коју Русија одавно сматра да је у њеној сфери утицаја.

Многим совјетским државама распад Совјетског Савеза 1991. пружио је историјску прилику да доносе властите одлуке о томе какав политички систем желе и којим ће међународним савезима да се придруже.

У случају неких земаља, као што су балтичке, Русија је прихватила да три државе уђу у ЕУ и НАТО.

Али ситуација са Украјином - много већом земљом, за коју је Русија одавно сматрала да је такође у њеној сфери утицаја - погоршала се 2014. године кад је ова, после таласа масовних про-европских протеста, одлучила да се удаљи од тешњег економског савеза са Русијом.

То је навело Москву да изврши инвазију на Крим и делове источне Украјине.

Десет година касније, букти тотални рат, а још украјинске територије нашло се под руском окупацијом.

Колико је вероватно да Грузија претрпи исту судбину?

Због чега се одржавају актуелни протести у Грузији?

Почетком ове недеље, грузијски парламент је усвојио закон који од неких организација које добијају више од 20 одсто финансирања из иностранства захтева да се региструју као „агенти страног утицаја", наметнувши обавезно обелодањивање у јавности и новчане казне за кршење те обавезе.

У Грузији је уобичајено да невладине организације и независни медији подносе захтеве за грантове и друга средства из иностранства, каже новинарка ББЦ-ја Нина Ахметли у грузијској престоници Тбилисију.

Рад ових организација постао је саставни део грађанског друштва земље.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Владајућа грузијска странка Грузијски сан, која је поднела предлог закона у парламенту, каже да циљ закона није да угуши критику владе, већ да се обезбеди транспарентност и да јавност буде информисана о томе ко би могао да стоји иза разних организација.

Али Ханс Гутброд, професор јавне политике на Универзитету Илија у Тбилисију, каже да је суштина у транспарентности предлога закона „само на површини".

„То је саставни део вишеструког напада на грађанско друштво, који у Грузији траје већ неко време. Овај закон вам омогућује да вршите репресију над киме год хоћете. Он је осмишљен тако да омогући репресију над било којом организацијом грађанског друштва која вам се не допада" каже политички експерт који ради у Кавказу од деведесетих и говорио је у Четам хаусу раније ове недеље.

Коначно усвајање закона довело је и до упозорења Европске уније и САД.

„Усвајање овог закона негативно утиче на напредак Грузије на путу ка ЕУ", рекао је у саопштењу шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борељ.

Десетине хиљада демонстраната који одбацују закон као ауторитаран и потекао од Русије изашле су на улице Тбилисија и сукобиле се са полицијом за разбијање демонстрација.

„Дошли смо да не дозволимо да нас не гурну назад у рупу из које смо једва успели да испужемо", рекао је за ББЦ један демонстрант, алудирајући на ауторитарну совјетску прошлост Грузије.

Како су ови протести повезани са Русијом?

Грузијски закон, сличан закону која је Русија користила да би угушила дисиденте, усвојен је мање од шест месеци пре следећих парламентарних избора расписаних за октобар.

Ови избори могли би да пруже гласачима прилику да свргну са власти Грузијски сан који је на власти у земљи од 2012. године и чију политику многи доживљавају као копију Кремљa у погледу концентрисања моћи у рукама једне политичке групе.

Почасни председник Грузијског сна је милијардер Бидзина Иванишвили, чије је богатство процењено на 4,9 милијарди долара, више од државног буџета земље и 20 одсто њеног БДП-а.

Многи од његових послова налазе се или у Русији или су тесно повезани са њом.

„Мислим да је грузијска влада све ауторитарнија и угледа се на Русију као модел како сломити грађанско друштво.

„Истовремено, не верујем да је руски председник Владимир Путин морао да позове телефоном Иванишвилија. Иванишвилију није био потребан никакав додатни подстицај, њега дрма иста параноја од наводне претње страних утицаја као и самог Путина", каже Габријел Гевин, дописник из Јужног Кавказа за медијску кућу Политико.

Колико је важна Грузија за Русију и друге светске силе?

Грузија се налази у Јужном Кавказу, области која се често описује као капија између Европе и Азије.

Она је дом древних трговинских путева који су остали кључни до данашњих дана.

Историјски гледано, око ове области су се бориле силе као што су Иран, Турска и Русија, и настављају да се надмећу око утицаја.

Скорије, Кина и западне силе су такође почеле да обраћају више пажње.

Грузија је постала део Руског царства у 19. веку.

Односи између Москве и Тбилисија одувек су били компликовани, будући да је земља у неким периодима историје желела блискост са Русијом, док је у неким другим тражила савезништво са другима.

Након што је накратко стекла независност 1918. године, остала је у Совјетском Савезом којим је доминирала Русија до 1991. године.

Грузија је била једна од првих совјетских република која је осамдесетих искусила обнову националног идентитета, процес који је захватио читаву земљу и био део низа догађаја који су довели до распада Совјетског Савеза.

Она је била и прва пост-совјетска држава која је прошла кроз демократску трансформацију 2003. године, кад је Револуцијом ружа покушала да се ослободи совјетске ауторитарне прошлости.

Она је на власт довела владу која се није добро слагала са Москвом и активно је покушавала да усмери земљу ка уласку у ЕУ и НАТО.

Русија је 2008. године извршила инвазију на делове Грузије, а њене трупе су остале стационарне тамо, неких 130 километара од Тбилисија.

Колико су оправдане паралеле са Украјином?

Последњих недеља су многи аналитичари говорили о осећају „већ виђеног", са ситуацијом у којој све ауторитарнија влада скреће земљу са њеног демократског пута, избијају протести, а Русија спушта чизму.

На крају крајева, то се десило и у Украјини 2013-2014. године, а само се погоршало 2022, са највећим ратом који је избио у Европи од 1945. године.

Постоје, међутим, крупне разлике.

Као прво, Грузија је већ прошла кроз низ догађаја украјинског типа између 2003. и 2008. године, са протестима које је пратила руска инвазија.

Око 20 одсто њене територије и даље је под руском окупацијом, а право питање је: хоће ли Русија наставити даљу инвазију ако ситуација унутар Грузије ескалира, а влада блиска Москви изгуби контролу?

То не може да се искључи, али губитак контроле Грузијског сна једно је велико „ако".

Као што истиче новинарка ББЦ-ја Нина Ахметли, Грузија је поларизовано друштво у ком значајан проценат становништва зазире од било какве даље ескалације.

Неки искрено подржавају владајућу странку; неки верују да је останак уз Русију практичан избор за малу земљу попут Грузије, чија привреда зависи од трговине са њеним огромним суседом и чија је војска сувише мала чак и да помисли да одбије Русију, колико год ослабљена ова била због украјинске инвазије.

Иванишвили је одржао ретки говор у јавности пред изгласавање контроверзног закона о „страном утицају", рекавши да је тај закон неопходан како би се зауставио Запад у покушају да искористи Грузију за „топовско месо" у сукобу са Русијом.

Иако улице Тбилисија остају преплављене демонстрантима, многима од њих млађих од 35 година, будућност Грузија остаје неизвесна.

Многи су згрожени могућношћу живота у земљи чија политика подсећа на руску, али су многи други престрављени могућношћу макар и издалека оног степена уништења и губитака живота са којим се суочила Украјина.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]