Грузија и протести: Шта се дешава у Тбилисију и да ли је то повезано са ратом у Украјини

Сукоби полиције и демонстраната у главном граду Грузије Тбилисију до ког је довео контроверзни предлог закона о „страним агентима" показали су да постоји огроман раскол између власти и значајног дела становништва.

Тај раскол је први пут постао очигледан кад је грузијска влада одбила да заузме страну у рату у Украјини, док су многи Грузијци саосећали са Украјинцима, а неки од њих су чак отишли да се боре против руске војске.

У уторак увече, хиљаде Грузијаца изашло је на улице у центру Тбилисија да протестују, пошто је парламент у начелу усвојио контроверзни предлог закона о „страним агентима" за који критичари кажу да ће ограничити слободу штампе и бити употребљен за гушење невладиних и других организација за заштиту људских права.

Полиција за разбијање демонстрација користила је водени топ и сузавац да растера демонстранте испред зграде парламента, док су неки у маси викали:

„Доле руски закон" - што се односи на чињеницу да је предложени закон веома сличан постојећом закону у Москви.

После два дана демонстрација, владајућа странка Грузијски сан саопштила је да одустаје од предлога закона јер је „довео до сукоба у друштву".

Али ово питање је само најновија назнака шире борбе око будућег правца за земљу између прозападних и проруских страна.

Шта је закон о „страним агентима"?

Да је усвојен, закон би присилио невладине организације и медије да добијају мање од 20 одсто средстава из иностранства како би биле увршћене у специјални регистар и могле да подносе годишњи финансијски извештај.

Пропуст да се поднесе такав извештај кажњава се новчаном казном од 9.500 долара.

Грузијско министарство правде саопштило је да би овај потез помогао да се разоткрију „страни агенти" у земљи.

Они који подржавају закон тврде да САД имају сличан правни акт - Закон о регистрацији страних агената (ФАРА).

Противници закона осуђују га као покушај да се опонаша руско гушење слободе говора и знак да утицај Москве у земљи расте.

Кључно, они закон доживљавају као крупну препреку могућности да се Грузија придружи Европској унији.

Актуелна владајућа странка у Грузији, Грузијски сан, више од деценије држи већину у парламенту.

Иако у теорији подржава оријентацију Грузије према ЕУ и њеним вредностима, у пракси је такође пријатељски настројена према Русији.

Многи би рекли да је то избор настао из прагматизма.

Последњи сукоб око контроверзног закона открио је раскол који сеже дубоко у прошлост земље.

Трауме из прошлости

Бивша совјетска република Грузија постала је независна 1991, али је пролазила кроз период унутрашње нестабилности већи део наредне деценије, током ког је регион Абхазија прогласио властиту независност.

Тбилиси тврди да је отцепљену област окупирала Русија и она је од тада практично остала под окупацијом.

У првој и другој деценији 21. века Грузија је отворила привреду за страна улагања и покушала да искорени корупцију и приближи се ЕУ и НАТО.

Године 2008, после петодневног рата, руске трупе су окупирале још једну регију Грузије - Јужну Осетију - малу планинску област северозападно од главног града Тбилисија.

И овај регион је касније прогласио независност, који признаје један број земаља, укључујући саму Русију, као и Сирију и Венецуелу.

Јужна Осетија је и даље практично под руском окупацијом.

Већина Грузијаца не жели даље сукобе и, према анкетама, већина би желела да се питање Јужне Осетије и Абхазије реши мирним путем.

Рат у Украјини и унутрашње поделе

Истовремено, владино одбијање до отворено подржи Украјину - или уведе санкције - после руске инвазије у фебруару прошле године наљутило је многе Грузијце, који овај сукоб доживљавају као агресију Русије.

Ова неутралност је посебно наглашена огромним осветљеним билбордом на коме пише „Тбилиси - град мира" који су подигле власти, али је он у великом контрасту са чињеницом да су се многи Грузијци добровољно пријавили да се боре у легији странаца раме уз раме са украјинским снагама против руске војске.

Један такав борац био је Давид Ратијани, бивши војни официр који се борио у Абхазији и касније служио у грузијском контингенту мисије предвођене НАТО алијансом у Авганистану.

Кад је започела руска инвазија на Украјину, педесетдвогодишњи отац троје деце је отишао у Украјину и касније погинуо.

Тачан број Грузијаца који се боре у Украјини није познат, али се сматра да се броји у стотинама.

Десетине су погинуле у борбама.

Удовица Давида Ратијанија Ија каже да је њен муж био убеђен да је придружити се украјинској борби исправна ствар.

„Рекао ми је да то ради за нашу децу, да она не би морала да узимају оружје у руке кад буду старија и да могу да живе у бољој земљи.

„Рекао је да ће наша земља бити боља ако Украјина победи у овом рату и да мора да помогне Украјини."

Власти у Тбилисију су покушале да спрече добровољце из Грузије да отпутују за Украјину, рекавши да би то директно увукло земљу у сукоб.

На крају, многи су ипак успели да стигну до Украјине, али се Тбилиси оградио од тих бораца.

Ија каже да је последњи пут разговарала са мужем 16. марта прошле године.

Успели су да причају преко видео линка.

Чак је обукла нову хаљину и њен муж јој је уделио комплимент како јој добро стоји црвено.

Могла је да види да је преокупиран и под стресом.

Испричао јој је како се шокирао кад је ушао у једну украјинску кућу, коју су њени станари недавно напустили приморани да оставе све за собом да би побегли од борби.

„Рекао је: 'Ово се историја Грузије понавља у Украјини', говорећи о грузијским борбама са руским снагама у Абхазији деведесетих", присећа се Ија.

Рат и мир

На прву годишњицу руске инвазије на Украјину, грузијска влада је позвала на смиреност и инсистирала да је њен положај мотивисан жељом да се „очува мир".

Она је и изразила забринутост зато што има оних који желе да се сукоб прошири на Грузију.

„Ми смо влада која је избегла да читава Грузија буде захваћена ратом и која је успешно избегавала провокације.

„Да је на власти била деструктивнија сила, до сада би велики део Грузије, баш као и Украјина, била претворена у ратиште. Живимо у миру и водимо рачуна о властитој земљи", рекао је грузијски премијер Иракли Гарибашвили.

Али опозиција, којој су се придружиле стотине присталица, и даље је изашла на улице како би обележила годишњицу, у знак подршке Украјини и да би одала почаст онима који су погинули, укључујући грузијске борце.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]