Русија и Кина: Путин и Си Ђинпинг више нису равноправни партнери

Државна посета Владимира Путина Кини ове недеље била је демонстрација силе.

Била је то прилика за руског председника да покаже свету да има моћног савезника у свом углу.

Руски лидер се нашироко сматра изгнаником пошто је издао наређење за инвазију на Украјину.

Али за кинеског председника Сија Ђинпинга, он је кључни партнер у потрази за новим светским поретком који не предводе САД.

И Си Ђинпинг је учинио све да се његов гост осећа добродошлим.

Прострео је црвени тепих, оркестар је свирао старе црвеноармијске песме, а весела деца су дочекивала обојицу лидера док су шетали тргом Тјенанмен.

Дошло је и до кратког загрљаја пред камерама.

Руски и кинески државни медији су се умногоме усредсређивали на другарство двојице вођа.

Али, заправо, то више није партнерство једнаких.

Путин је дошао у Кину покорно, са жељом да Пекинг настави трговину са крајње санкционисаном и изолованом Русијом.

Његова саопштења била су испуњена умиљатим тоновима и ласкавим изразима.

Рекао је да његова породица учи мандарински - то је било посебно упадљиво зато што он веома ретко говори о својој деци у јавности.

Објавио је да су он и Си „блиски као браћа" и наставио да хвали кинеску привреду, рекавши да се она „развија у скоковима и веома великом брзином".

То је требало добро да прође код званичника из Пекинга забринутих због успорене привреде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Али сам Си Ђинпинг није узвратио истом мером и тоном ових великодушних комплимената.

Умето тога, његове опаске биле су више рутинске - безизражајне чак.

Путин је, рекао је он, „добар пријатељ и добар сусед".

За Кину је церемонија добродошлице и демонстрација јединства у њеном интересу, али обасипања госта похвалама није.

Скупоцени рат у Украјини, чији завршетак није ни на видику, променио је њихов однос, обелодањујући слабости у руској власти и њеној привреди.

Си Ђинпинг сада зна да је он главни.

Рат је изоловао Русију.

Кинески односи са Западом јесу можда напети, али Пекинг се није одсекао од света као Русија, нити то жели да учини.

Иако је изјавама датим у јавности можда недостајало одушевљење, председник Си Ђинпинг јесте наговестио важност коју Кина придаје овом односу.

Он је позвао Путина у званичну резиденцију Жонгнанхаи.

Ова почаст била је указана веома малом броју лидера - међу њима је 2014. године био амерички председник Барак Обама, док су односи између њих двојице били на највишем нивоу.

Председник Си Ђинпинг покушава да одржи деликатну равнотежу - жели да очува савез са Путином, док је истовремено свестан да блиски односи са једним отпадником угрожава његове стабилне везе са Западном, које су му потребне као помоћ његовој посусталој привреди.

Чињеница је да је суштина ове посете била у новцу: Путину је потребна подршка Кине за његов рат у Украјини.

Састав пратње руског вође био је најбољи показатељ онога што се он надао да ће извући из овог путовања: са собом је повео гувернера руске Централне банке, министра финансија и економског саветника.

Заједничко саопштење издато поводом посете такође је садржало неке упадљиве идеје за појачавање трговине - изградња луке на острву око ког су се две земље некада кошкале више од 100 година и обраћање Северној Кореји да би се видело да ли ће кинески бродови смети да плове кључном реком како би стигли до Јапанског мора.

У њему се реч „сарадња" помиње 130 пута.

Све то су, наравно, САД пажљиво мотриле.

Прошлог месеца амерички државни секретар Ентони Блинкен упозорио је Кину да мора да престане да снабдева руски рат и обустави трговину компонентама које би могле да се користе за руске дронове и тенкове.

И зато им сигурно није промакла чињеница да је у петак током посете граду Харбину Путин обишао државни универзитет славан по истраживањима најсавременије одбрамбене технологије.

Турнеја - и церемонија и симболизам који прате посету - сасвим сигурно наизглед сугерише да је Си Ђинпинг чврсто решен да покаже да неће бити пољуљан притиском Запада.

Али иза кулиса ове демонстрације јединства могле би да се назиру границе колико је далеко Си Ђинпинг спреман да иде.

На крају крајева, кинески интереси нису и руски интереси.

Као старији партнер у овом односу, Си Ђинпинг ће највероватније сарађивати само кад му то буде одговарало - без обзира на то што је „драгом пријатељу" и савезнику он преко потребан.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]