„Шогун“: Водич за епску самурајску хит серију чије финале засеца дубоко

Шогун - као жилет оштра, међу критичарима цењена епска самурајска серија која је од фебруара водила гледаоце у феудални, ратом разорени Јапан, у уторак је стигла до финала.

Ево шта све треба да знате о серији која се приказује на каналу Дизни+ и шта би будућност могла да донесе сада када је емитована последња епизода.

О чему говори 'Шогун'?

Смештена у време турбулентног грађанског рата у Јапану с почетка 17. века, серија је заснована на истоименом класичном роману Џејмса Клевела из 1975. године.

Нова је верзија успешне телевизијске серије из 1980. године, са Ричардом Чемберленом у главној улози.

Кондензујући више од 1.000 страна у 10 епизода, аутори серије Рејчел Кондо и Џастин Маркс верно су дочарали живот под феудалним системом - свет којим владају господари, познати као даимјо, и њихови верни самураји - подаривши преко потребну културолошку аутентичност оригиналној књизи и телевизијској верзији.

Пратимо наводног бродоломника, енглеског навигатора Џона Блекторна (Космо Џарвис) док бива све више увучен у игре за превласт господара Јошија Торанаге (Хиројуки Санада), изолованог али легендарног самураја који се бори да успостави трајну доминацију као „шогун" - што је јапанска реч за војног диктатора.

Због све закулиснијих игри моћника, серију често пореде са Игром престола и Наследницима минус змајеви и чарке у конференцијским салама са стакленим зидовима.

Шта ако ми историја није јача страна?

То је сасвим у реду.

Ускакање наглавачке у јапанску историју може да буде, разумљиво, помало напорно (и збуњујуће!).

Ту смо да помогнемо!

Ево основа које морате да знате да бисте се снашли:

Серију отвара смрт бившег јапанског владара Тојотомија Хидејошија, која покреће борбу за превласт у Шогуну.

Уз то се осећају утицаји напетости из Европе, због чега се током читаве серије појављују свештеници и мисионари.

Енглеска се као протестантска земља одвојила од католичке цркве и тиме покренула рат са Шпанијом.

Њен краљ Филип Други, и даље желећи да колонизује Јапан, удружио је снаге са Португалом да би осигурао своје планове (на крају поставши и његов монарх).

„Покушавали су да покрсте људе", рекао је за Есквајер Томас Доналд Конлан, професор источноазијских студија и историје на Универзитету Принстон, „а велики део њихове стратегије укључивао је узимање моћних господара за мету."

Шта кажу критичари?

Серија је добила скоро једногласне похвале због амбиција, високих продукционих стандарда и аутентичног представљања јапанске историје и културе.

Алисон Херман из Варајатија назвала је серију „узбудљивим телевизијски догађајем који вас транспортује у прошлу епоху".

Други критичари су се сложили, а серија и даље има рејтинг критичке подршке од 99 одсто на Ротен томејтос.

Ребека Николсон из Гардијана назвала ју је „шепурећом, хипнотичком серијом" у приказу од четири звездице, али је упозорила да је серија „захтевна драма, којој треба приступити пажљиво и са концентрацијом".

„Углавном говоре на јапанском, делом на енглеском, који понекад мења португалски - ово није толико тешко пратити као што бисте помислили - али то није она врста серије коју можете да гледате у позадини док скролујете на другом екрану", додала је она.

Политичке интриге су, разумљиво, најважније, али критичари су похвалили мешавину крви, сплетки и - без спојлера - љубавне приче, у оквиру свега тога.

Анита Синг из Телеграфа написала је да је снага Шогуна у „начину на који нас увлачи у свет који нам, са свим својим ритуалима и насиљем, делује једнако страно као и Блекторну."

„Ово није серија за нежне душице и самим тим је још боља", закључила је, такође јој доделивши четири звездице.

Камилу Лонг из Тајмса серија је на сличан начин освојила, поготово Џарвисова улога Блекторна.

„Нисам планирала да је прикажем: била ми је сувише далека, сувише мушка", рекла је она.

„Међутим, Космо Џарвис је толико разбарушено луд у њој да нисам могла да престанем да је гледам. Човек звучи као пет Ричарда Бартона."

Мимо Џарвиса, глумачка подела је углавном јапанска.

Данијел Чин пише у Рингеру да наративна структура трозупца у новој верзији, са Торанагом и Марико који постају једнако важни као и Блекторн, док говоре на матерњем језику, помаже да серија избегне „наратив белог спаситеља" из изворног материјала - троп који је нападно присутан на филму у Последњем самурају из 2003. године, на пример.

„Истражујући њихове засебне улоге у централном сукобу, Шогун може ефикасно да истражи теме као што су част, дужност, лојалност и класа кроз различите визуре и искуства", додао је Чин.

„Многи наши ликови не поседују моћ одлучивања у класичном смислу, како онда да искористите та ограничења?", рекла му је коауторка серије Рејчел Кондо.

„Како да искористите та сужења? Како да искористите те ствари тако да постану ваша снага и начин да кажете нешто о ономе у шта верујете и што је ваш живот?"

Ник Хилтон из Индипендента је серији дао пет звездица, похваливши њену аутентичност: „То је храбра нова верзија једне сложене, компликоване приче, која је потекла из мешавине јапанске историје и Клевеловог енциклопедијског интересовања за ову земљу."

То помаже серији да изађе из сенке Игре престола, каже телевизијски критичар Лос Анђелес тајмса Роберт Лојд.

„Сваки приказ ове серије упоредиће је са Игром престола… и заиста, могу да замислим да је то био кључни део понуде аутора који је продао серију", написао је он.

На крају је, међутим, закључио: „…суптилност и памет умеју да буду једнако узбудљиви."

Да ли је финале боље него у 'Игри престола'?

Свакако делује популарније од незграпно написаног краја ХБО-овог мега хита.

Ед Пауер из Телеграфа, који је серији дао четири звездице, објаснио је: „…има ту неких лекција за ауторе других серија. Игра престола је, на пример, у последњим епизодама напумпала спектакл - са резултатима који су, иако визуелно импресивни, били емотивни испразни. Шогун је следио другачију путању."

Није, међутим, свако био импресиониран, а међу њима и Ерик Кејн из Форбса.

„Признајем, можда први пут за кратког живота Шогуна, на крају сам остао помешаних осећања", написао је, жалећи за недостатком климактичних сцена борби.

Хоће ли бити још једне сезоне?

Ако и буде, она се неће заснивати на изворном материјалу.

Што не значи да то није могуће.

Поготово зато што је премијера привукла девет милиона гледалаца из читавог света на платформама Хулу, Дизни+ и Стар+, и престигла Кардашијанове и другу сезону Медведа на Дизнију.

У доба стриминг ратова, када владају мултиверзуми у борби за вашу пажњу, изазов да се уради још један Бели лотос могао би да буде превелик.

Не заборавите, снимање овако сочне серије дефинитивно није било јефтино (није да је буџет обелодањен), а Дизни пролази кроз дестабилизујуће тежак период.

Зато, мачеве на готовс!

Погледајте видео: Сумо рвачица пркоси традицији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]