„Šogun“: Vodič za epsku samurajsku hit seriju čije finale zaseca duboko

Šogun - kao žilet oštra, među kritičarima cenjena epska samurajska serija koja je od februara vodila gledaoce u feudalni, ratom razoreni Japan, u utorak je stigla do finala.

Evo šta sve treba da znate o seriji koja se prikazuje na kanalu Dizni+ i šta bi budućnost mogla da donese sada kada je emitovana poslednja epizoda.

O čemu govori 'Šogun'?

Smeštena u vreme turbulentnog građanskog rata u Japanu s početka 17. veka, serija je zasnovana na istoimenom klasičnom romanu Džejmsa Klevela iz 1975. godine.

Nova je verzija uspešne televizijske serije iz 1980. godine, sa Ričardom Čemberlenom u glavnoj ulozi.

Kondenzujući više od 1.000 strana u 10 epizoda, autori serije Rejčel Kondo i Džastin Marks verno su dočarali život pod feudalnim sistemom - svet kojim vladaju gospodari, poznati kao daimjo, i njihovi verni samuraji - podarivši preko potrebnu kulturološku autentičnost originalnoj knjizi i televizijskoj verziji.

Pratimo navodnog brodolomnika, engleskog navigatora Džona Blektorna (Kosmo Džarvis) dok biva sve više uvučen u igre za prevlast gospodara Jošija Toranage (Hirojuki Sanada), izolovanog ali legendarnog samuraja koji se bori da uspostavi trajnu dominaciju kao „šogun" - što je japanska reč za vojnog diktatora.

Zbog sve zakulisnijih igri moćnika, seriju često porede sa Igrom prestola i Naslednicima minus zmajevi i čarke u konferencijskim salama sa staklenim zidovima.

Šta ako mi istorija nije jača strana?

To je sasvim u redu.

Uskakanje naglavačke u japansku istoriju može da bude, razumljivo, pomalo naporno (i zbunjujuće!).

Tu smo da pomognemo!

Evo osnova koje morate da znate da biste se snašli:

Seriju otvara smrt bivšeg japanskog vladara Tojotomija Hidejošija, koja pokreće borbu za prevlast u Šogunu.

Uz to se osećaju uticaji napetosti iz Evrope, zbog čega se tokom čitave serije pojavljuju sveštenici i misionari.

Engleska se kao protestantska zemlja odvojila od katoličke crkve i time pokrenula rat sa Španijom.

Njen kralj Filip Drugi, i dalje želeći da kolonizuje Japan, udružio je snage sa Portugalom da bi osigurao svoje planove (na kraju postavši i njegov monarh).

„Pokušavali su da pokrste ljude", rekao je za Eskvajer Tomas Donald Konlan, profesor istočnoazijskih studija i istorije na Univerzitetu Prinston, „a veliki deo njihove strategije uključivao je uzimanje moćnih gospodara za metu."

Šta kažu kritičari?

Serija je dobila skoro jednoglasne pohvale zbog ambicija, visokih produkcionih standarda i autentičnog predstavljanja japanske istorije i kulture.

Alison Herman iz Varajatija nazvala je seriju „uzbudljivim televizijski događajem koji vas transportuje u prošlu epohu".

Drugi kritičari su se složili, a serija i dalje ima rejting kritičke podrške od 99 odsto na Roten tomejtos.

Rebeka Nikolson iz Gardijana nazvala ju je „šepurećom, hipnotičkom serijom" u prikazu od četiri zvezdice, ali je upozorila da je serija „zahtevna drama, kojoj treba pristupiti pažljivo i sa koncentracijom".

„Uglavnom govore na japanskom, delom na engleskom, koji ponekad menja portugalski - ovo nije toliko teško pratiti kao što biste pomislili - ali to nije ona vrsta serije koju možete da gledate u pozadini dok skrolujete na drugom ekranu", dodala je ona.

Političke intrige su, razumljivo, najvažnije, ali kritičari su pohvalili mešavinu krvi, spletki i - bez spojlera - ljubavne priče, u okviru svega toga.

Anita Sing iz Telegrafa napisala je da je snaga Šoguna u „načinu na koji nas uvlači u svet koji nam, sa svim svojim ritualima i nasiljem, deluje jednako strano kao i Blektornu."

„Ovo nije serija za nežne dušice i samim tim je još bolja", zaključila je, takođe joj dodelivši četiri zvezdice.

Kamilu Long iz Tajmsa serija je na sličan način osvojila, pogotovo Džarvisova uloga Blektorna.

„Nisam planirala da je prikažem: bila mi je suviše daleka, suviše muška", rekla je ona.

„Međutim, Kosmo Džarvis je toliko razbarušeno lud u njoj da nisam mogla da prestanem da je gledam. Čovek zvuči kao pet Ričarda Bartona."

Mimo Džarvisa, glumačka podela je uglavnom japanska.

Danijel Čin piše u Ringeru da narativna struktura trozupca u novoj verziji, sa Toranagom i Mariko koji postaju jednako važni kao i Blektorn, dok govore na maternjem jeziku, pomaže da serija izbegne „narativ belog spasitelja" iz izvornog materijala - trop koji je napadno prisutan na filmu u Poslednjem samuraju iz 2003. godine, na primer.

„Istražujući njihove zasebne uloge u centralnom sukobu, Šogun može efikasno da istraži teme kao što su čast, dužnost, lojalnost i klasa kroz različite vizure i iskustva", dodao je Čin.

„Mnogi naši likovi ne poseduju moć odlučivanja u klasičnom smislu, kako onda da iskoristite ta ograničenja?", rekla mu je koautorka serije Rejčel Kondo.

„Kako da iskoristite ta suženja? Kako da iskoristite te stvari tako da postanu vaša snaga i način da kažete nešto o onome u šta verujete i što je vaš život?"

Nik Hilton iz Indipendenta je seriji dao pet zvezdica, pohvalivši njenu autentičnost: „To je hrabra nova verzija jedne složene, komplikovane priče, koja je potekla iz mešavine japanske istorije i Klevelovog enciklopedijskog interesovanja za ovu zemlju."

To pomaže seriji da izađe iz senke Igre prestola, kaže televizijski kritičar Los Anđeles tajmsa Robert Lojd.

„Svaki prikaz ove serije uporediće je sa Igrom prestola… i zaista, mogu da zamislim da je to bio ključni deo ponude autora koji je prodao seriju", napisao je on.

Na kraju je, međutim, zaključio: „…suptilnost i pamet umeju da budu jednako uzbudljivi."

Da li je finale bolje nego u 'Igri prestola'?

Svakako deluje popularnije od nezgrapno napisanog kraja HBO-ovog mega hita.

Ed Pauer iz Telegrafa, koji je seriji dao četiri zvezdice, objasnio je: „…ima tu nekih lekcija za autore drugih serija. Igra prestola je, na primer, u poslednjim epizodama napumpala spektakl - sa rezultatima koji su, iako vizuelno impresivni, bili emotivni isprazni. Šogun je sledio drugačiju putanju."

Nije, međutim, svako bio impresioniran, a među njima i Erik Kejn iz Forbsa.

„Priznajem, možda prvi put za kratkog života Šoguna, na kraju sam ostao pomešanih osećanja", napisao je, žaleći za nedostatkom klimaktičnih scena borbi.

Hoće li biti još jedne sezone?

Ako i bude, ona se neće zasnivati na izvornom materijalu.

Što ne znači da to nije moguće.

Pogotovo zato što je premijera privukla devet miliona gledalaca iz čitavog sveta na platformama Hulu, Dizni+ i Star+, i prestigla Kardašijanove i drugu sezonu Medveda na Dizniju.

U doba striming ratova, kada vladaju multiverzumi u borbi za vašu pažnju, izazov da se uradi još jedan Beli lotos mogao bi da bude prevelik.

Ne zaboravite, snimanje ovako sočne serije definitivno nije bilo jeftino (nije da je budžet obelodanjen), a Dizni prolazi kroz destabilizujuće težak period.

Zato, mačeve na gotovs!

Pogledajte video: Sumo rvačica prkosi tradiciji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]