Бивши украјински обавештајац Андриј Наумов у ексклузивном интервјуу за ББЦ: „Зеленски ми је дао одрешене руке, а онда су ме се његови људи решили"

Уз име Андрија Наумова у Украјини се везују разни епитети, попут 'државни издајник', 'бегунац' и човек који је Русима 'предао' Чернобиљ.

У јутро 24. фебруара 2022. године, руска војска је ушла у Украјину из Белорусије и готово истог тренутка заузела нуклеарну електрану, држећи је под окупацијом до почетка априла.

Убрзо ће украјински истражни органи саопштити да се Наумов, бивши високи званичник Службе безбедности Украјине (СБУ), сумњичи да је Русима помогао у акцији.

Председник Украјине Владимир Зеленски ће га врло брзо назвати „издајником" и одузети му чин бригадног генерала.

У Србији је име бившег генерала СБУ, шефа Главног директората за унутрашњу безбедност ове институције од 2019. до 2021, почело да одзвања у медијима када је у јуну 2022. ухапшен на граници са Северном Македонијом.

Тада је у возилу којим је управљао пронађена велика количина непријављеног новца - око 600.000 евра, 120.000 долара, као и два смарагда.

Нишко тужилаштво оптужило га је за прање новца, а убрзо је почео још један процес - када је из Украјине стигла замолница за његово изручење.

У притвору у Нишу провео је скоро годину и по дана пре него што пуштен у децембру 2023.

Виши суд у Нишу одбио је да га изручи Украјини због опасности од политичког прогона и угрожене безбедности.

У одвојеном поступку Наумов је првостепено осуђен за прање новца на затворску казну коју је практично одслужио у притвору.

Наумов се на пресуду жалио и сада са слободе чека одлуку Апелационог суда, али му је забрањено да напусти земљу.

Док су се процеси против њега водили у Србији, у Украјини је списак оптужби на његов рачун постајао све дужи.

Сам Наумов све оптужбе одбацује као митове и каже да је у питању освета људи блиских Зеленском.

Називали су га, између осталог, „сивим кардиналом" СБУ, покровитељем шверца, рекеташем, управником „канцеларије из сенке" специјалне службе.

Новинари истраживачког портала „Шема" објавили су раније причу о елитној имовини његове породице у Кијеву и региону, која се не може објаснити званичним приходима.

Име Наумова је толико демонизовано да је лако на све те оптужбе додати и издају.

И било би прилично уверљиво да није чињенице да га током ове две године, украјински органи никада нису званично оптужили за велеиздају.

Затворску казну је одслужио у Србији и никада није завршио у Москви, како су многи предвиђали.

Српске и руске специјалне службе блиско сарађују и тешко је замислити да би руски агент провео толико времена у српском затвору.

Стога, прича о Наумову, „издајнику" с почетка инвазије буди одређене сумње - које су увећавају ако претпоставимо да су на овај начин власти хтеле да одврате све снажнији гнев јавности због лоше припремљености за рат.

Можда је тада било згодније брзу окупацију севера Украјине повезати са човеком са којим већ постоји сукоб због прерасподеле утицаја у службама, чија је репутација, најблаже речено, нарушена, који је изолован негде далеко на Балкану.

Оптужбе о „издајнику" Наумову се и данас заснивају само на речима и још нису представљени докази.

Када смо договарали интервју са Наумовим у Србији, били смо свесни да ће се правдати по свим оптужбама, али да има право да изнесе његову верзију догађаја.

Посебно јер га украјински истражни органи никада нису контактирали, а сам Наумов до сада није разговарао са новинарима.

„Само сам уморан од људи који стално нешто измишљају о мени", објашњава Наумов зашто је одлучио да прекине тишину.

Очигледно је да није навикао на јавност: током интервјуа је био помало нервозан, али је на сва питања одговарао темељно.

Говорио је и о дискредитацији и притисцима из Канцеларије председника Украјине.

Када смо питали за конкретна имена, у почетку је одбијао да их открије, али је касније јавио да је спреман.

Састанак Вучића и Зеленског: „Украјина никад није била против Србије, ни Србија против Украјине"

Интервју је водила новинарка ББЦ украјинског сервиса Оксана Тороп. Ова верзија интервјуа је скраћена и прилагођена за читаоце балканског региона. Цео интервју можете прочитати овде.

'Били смо као страно тело у СБУ'

ББЦ: Почнимо од периода пре СБУ. Чиме сте се бавили?

Од 2004. године почињем да радим у државној служби. Већ после завршетка факултета.

То је био координациони комитет за борбу против корупције и организованог криминала при кабинету председника Украјине - до почетка 2005. године.

Од 2005. сам већ радио у тужилаштву на разним позицијама. Почео сам у окружној канцеларији у Кијеву - и наставио 12 година у тужилаштву.

Нисте тада радили у специјалној служби?

Не. После каријере у тужилаштву, послат сам у Чернобиљ, а после тога - у СБУ.

А како сте ушли у СБУ? Ко вас је позвао?

Познавао са Баканова (Иван Баканов, шеф украјинских безбедносних служби 2019-2022) целог живота. Понудио ми је да се окушам у СБУ.

Није вам сметало што се радио специфичном систему и што немате искуства?

Не, пошто сам скоро цео живот радио у државној служби и у систему за спровођење закона.

У медијима вас називају „Бакановљевим новчаником". Зашто?

Мислим да се ради о последицама кампање дискредитације Баканова.

Када смо почели да радимо, било смо ефектни и то се многима није допало... што је Баканов директно одговарао председнику.

У тој ситуацији, када председник има његово тело (СБУ), а чланови његовог кабинета не могу да утичу, почели су сукоби. У свему су коришћене различите методе дискредитације.

Ови људи нису могли директно да утичу на њега (Баканова) из разних разлога - зато су мене изабрали за жртву.

Зашто Вас?

Прво, нисам био из система, јер систем се залаже за своје, систем штити своје.

Били смо као страно тело у овом систему, па се систем борио против нас. И као резултат тога, ја сам изабран жртвено јагње.

Тада су почеле да колају различите приче.

Када се отишли са функције у СБУ називали су вас управником „канцеларије из сенке" која је наставила да утиче на процесе у специјалној служби. Шта кажете на то?

Колико је мени познато, председник је дао задатак службама да пронађу ову митску канцеларију. И колико ја знам, нико је није нашао.

Ако верујемо ономе што се пише, да је ова канцеларија управљала готово целом државом, то би онда требало да буде озбиљна канцеларија са великим новчаним токовима.

Тако нешто се не може тек тако сакрити.

И људи који тамо раде - такође их треба некако идентификовати. Али нико то није успео.

Штавише, и током и после мог рада у СБУ, био сам под сталном присмотром, сталним надзором и органа за провођење закона и новинара.

У истражним агенцијама су оформљене специјалне јединице за рад на мом случају, трошиле су буџетски новац да би нашли бар нешто.

Све провере нису донеле никакве резултате.

Детаље о томе како је Наумов одговорио на оптужбе за шверц,коруптивне радње, рекетирање, како објашњава имовину његове породице, али и какве је истраге о корупцији и сам водио, можете пронаћи у оригиналном тексту.

'Наручилац кампање дискредитације - Канцеларија председника'

ББЦ: Кажете да је све била кампања да вас дискредитују. Ко је наручио такву кампању?

Испоставило се да наручилаца може бити више.

Све је повезано са чињеницом да је у време мог рада у Главном директорату унутрашње безбедности СБУ било доста оних који су напустили службу, а били су умешани у неке афере.

Многи су завршили у Канцеларији председника на високим функцијама или као саветници.

Неки су прешли у Државни истражни биро (ДИБ) и тако је формирана велика војска која се бавила дискредитацијом.

Али главни наручилац кампање дискредитације је Канцеларија председника, која је по сваку цену морала да уклони Баканова.

Не мислите на самог председника, већ на његов тим?

Не, дефинитивно не председник. Говорим о његовом тиму.

Да ли су вам некада нешто сугерисали, на пример: не бавите се овим, не дирајте овде - а ми нећемо дирати вас?

Да, добијао сам - не знам ни како да то кажем - препоруке или претње различите природе.

Навешћу чак и примере. Када је Одељење за контраобавештајну заштиту привреде почело да се бави једним од шефова царине, открили су сумњиве радње и наишли на руски траг.

Али у време спровођења провера, различити људи су почели да пристижу...

Било је и других примера, али овај показује да ако дирнете у њихову територију, десиће вам се оно што се мени после десило.

Да ли познајете Зеленског лично?

Не. Било је само радних састанака. На једном од њих се десило нешто занимљиво, мислим, у августу 2019.

Дошао је у канцеларију, саслушао све шефове одељења о њиховим резултатима и кад сам почео да му представљам наш рад, рекао је: „Удри!"

Ја кажем: „Владимире Олександровичу, да ли разумете да ако сада почнем да радим по овим материјалима, они ће кренути на мене?"

„Не бој се. Ја ћу те заштитити", рекао је.

Дао вам је одрешене руке?

Одрешене руке, да. Али сада имамо ово што имамо...

Шта мислите о Зеленском као председнику?

Желим да верујем да је заиста свестан шта ради.

Када сте напустили СБУ у јулу 2021, службу је напустило неколико високих функционера. Зашто?

Тада је изгледало као да су сви ови људи запали у неке афере. Сви су етикетирани као корумпирани или слично.

Мислим да је то била борба за позиције.

Али на крају су сви враћени, осим мене.

Како је до тога дошло?

Тог дана је одржан велики састанак у кабинету председника.

Саслушали су све челнике СБУ, као и начелнике неких ресора. Нисам био позван.

Донета је одлука да се службе прочисте и формиран је списак оних који отићи.

Надређени ми је рекао да сам међу њима. Прихватио сам и истог тренутка написао оставку.

Сви срећни и задовољни, циљ је постигнут.

Због сумње у ваше незаконите активности?

Нису ми објаснили, али сам схватио о чему се ради, да ме намерно дискредитују и малтретирају.

Био сам психички спреман за то.

Наумов је именовао функционере на највишим позицијама у Канцеларији председника Украјине као људе који су наводно покушавали да утичу на његов рад у СБУ и као налогодавце за кампању дискредитације против њега.

ББЦ на украјинском се обратио функционерима које је именовао, као и Канцеларији председника, са молбом за коментар. Шта су одговорили и шта је рекао Наумов можете прочитати у оригиналном тексту.

'Нисам побегао, то је била случајност'

Називају вас „државним издајником", између осталог и због тога што сте отишли из Украјине дан пре руске инвазије. Да ли сте знали за почетак рата?

Нисам био сто одсто сигуран. Информисао сам се на интернету и било ми је индикативно што долазе лидери великих сила и отворено причају о томе.

Али нама то нико није рекао - мислим на народ. Сумњао сам.

Али мој одлазак није ни на који начин повезан са тим, пошто је од почетка јануара 2022. моја породица живела у Немачкој, пре свега из безбедносних разлога.

Породица је требало да се пресели и раније, како не би била под притиском због мене.

Али је одлазак одложен пошто је моје дете рођено крајем 2021.

И Ви сте одлучили да одете?

Одлучио сам да изведем породицу. Планирао сам да останем у Украјини. Тада сам отишао да их посетим.

Отишао сам у ноћи 22. на 23. фебруар преко пункта Ужгород у пола један ујутру. Односно, није неколико сати пре почетка рата, већ нешто више од једног дана.

Дакле, тврдите да то није било бекство из земље?

Не, то је била случајност.

И отишли сте у посету породици?

Носио сам ствари за породицу.

А кад сте мислили да се вратите?

За највише 10 дана.

Зашто нисте?

Почео је рат и морао сам да се бавим другим питањима - збрињавањем породице за дужи боравак у иностранству.

Схватио сам да је рат почео и да ће дуго трајати. Морао сам да одлучим где ће моја породица живети.

Тада је почела да се одвија прича о издаји и другим стварима...

Зеленски вас је у обраћању назвао „антихеројем, издајником" и објавио да вам је одузео чин генерала. „Случајни генерали више нису на путу са нама", рекао је председник тада.

То је оно о чему сам вам раније причао - да се у кабинету председника окупио велики број саветника и помоћника отпуштених из СБУ.

Ово је обична освета. Верујем да су ови људи довели председника у заблуду јер о мени нема материјала, чак је прекршена и елементарна процедура.

Да ли сте знали да ће украјинске власти ускоро затворити границе?

Не, нисам знао.

Медији су пренели да се о вама води истраге у случају издаје због преношења података Русима о нуклеарној електрани у Чернобиљу, у којој сте некада радили.

Проверили смо - званичне оптужнице нема, али је речено да се ваш случај још испитује. Како то коментаришете?

У Чернобиљској нуклеарној електрани нисам радио ни један дан. Радио сам у државном предузећу које нема везе са нуклеарном електраном у Чернобиљу.

Зар се не налази тамо?

Налази се у зони, али 20 километара од нуклеарне електране.

Осим тога, чудно је како се Чернобиљ може предати, када се налази на граници, а тенкови су тамо ушли.

Колико знам, кијевско седиште СБУ покренуло је кривичну истрагу о Чернобиљу. А ја се ту уопште не помињем.

Да ли сте имали податке који би могли да помогну Русима да брзо заузму нуклеарну електрану у Чернобиљу?

Не.

Зашто су почели да вас повезују са руским службама? Да ли су вам те службе икада прилазиле?

Док сам радио у СБУ, нису ме посећивале никакве специјалне службе или државе.

Зашто се ово питање појавило? Мислим да је сада у моди да се неко дискредитује тако што се назове агентом руских служби.

Ја сам спреман на провере и истраге. Спреман да све докажем. Али не у Украјини. Ни у Србији.

Да ли су вам се некада обратили украјински истражитељи са захтевом да дате неке доказе, да нешто објасните?

Украјински истражитељи су ме контактирали само једном, када су затворили случај атентата на мене.

Дали су ми да потпишем да не желим да се упознајем са материјалом и да случај иде на суд без мене. Нико ме није контактирао о другим стварима.

'У Србији су ми рекли да ми прети опасност од украјинских служби'

ББЦ: Приведени сте у Србији јуна 2022. Како је дошло до тога?

Путовао сам из Немачке у Турску преко Грчке. Тада смо одлучили да се породица пресели у Турску, па сам превозио ствари.

И новац...

И новац, да. Не кријем то.

То је новац који је зарадила моја и породица моје жене. Требало је да купе имовину у Турској, где би моја породица живела.

Зашто нисте пријавили новац?

Из више разлога.

Главни је безбедносни - више пута сам читао у вестима да се Украјинци нападају јер носе новац.

Али најинтересантније је да сам имао сва документа о овом новцу, о његовом пореклу.

Али српски суд не мисли тако...

Српска страна није хтела ни да их гледа. Требао им је разлог да ме притворе.

Познато је да Србија блиско сарађује са Русијом. Ви сте бивши високи функционер СБУ. Да ли сте помислили да можда не би требало да идете тамо?

Испоставило се да Гугл нуди управо тај пут.

Мислио сам да је то све иза мене, напустио сам СБУ. Нисам мислио да бих могао да будем интересантан.

Србија је одбила ваше изручење због политичког прогона и опасности по вас и вашу породицу у Украјини. Каква је опасност? Шта вам прети у Украјини?

Пре свега, до данас се још трага за особом која је покушала да ме убије.

Такође, као што сам већ рекао, моја породица и ја смо стално примећивали надзор. Ко гледа? Зашто?

У јануару 2021. године, полиција су спречила покушај убиства Наумова, који је тада још радио у СБУ. Јуриј Расјук, службеник специјалне службе, приведен је због сумње да је организовао злочин, а према истрази, напад је наредио бивши заменик шефа СБУ Дмитро Нескоромни. Тајна служба је као мотив навела унутрашњу борбу за утицај и сукоб око кадровских именовања.

Нескоромни је у бекству, а Расјук је склопио споразум са тужилатвшом - признао је кривицу и сведочио против налогодавца. Суд га је у јулу 2021. прогласио кривим, али га је упркос тежини злочина пустио на 3 године условне казне.

Чак и након изласка из СБУ?

Чак се и повећао. Стога је опасност остала.

Али због чега, ако више нисте у СБУ, немате утицаја...

Можда су људи забринути да ћу почети отворено да причам о оптужбама које износе на мој рачун.

А онда ће се испоставити да је овде на делу она „ухвати лопова да би скренуо пажњу са себе" - што ће се мало коме допасти.

Да ли су вам у Украјини и Србији претили?

Да. У Украјини је било претњи.

Како су ми овде рекли адвокати, у Србији нису желели да ме пусте из притвора јер су српске службе имале информацију да сам у опасности од украјинских специјалних служби.

А они као држава не могу да ме заштите, па су на тај начин избегавали ризик.

Зашто сте толико важна мета да би чак и у Србији могли да организују нешто против вас?

Мислим да су забринути јер сам ја чувар неких осетљивих информација.

Каквих информација?

Сада не бих детаљније. Касније - хоћу.

Хоћете ли се вратити у Украјину?

Дефинитивно.

Да сведочите?

Спреман сам. Али тек када знам да ће суђење бити правично.

Јер у овим актуелним околностима, нема кривичног дела. Ови случајеви су измишљени.

Свестан сам да се после овог разговора може вишеструко повећати притисак на мене, моју породицу и окружење.

Какав је Ваш тренутни статус у Србији?

Веома интересантан.

Одузета су ми документа и забрањено ми је да напустим територију Србије.

Али занимљиво је да сам судском одлуком (пресудом у случају прања новца - прим. аут.) проглашен персоном нон грата у Србији.

Пресуда још није ступила на снагу, али свеједно.

У документима у којима сам тражио азил јасно је писало да сам, према сазнањима овдашњих специјалних служби, претња по националну безбедност земље.

Плус, информација да ми је овде угрожен живот.

Плус, одслужио сам годину и по дана у притвору, на колико ме је и суд после осудио, а и даље ме не пуштају.

Стога се у овом процесу може видети одређена нелогичност.

Сада чекате одлуку Апелационог суда на Вашу жалбу?

Тако је.

Како коментаришете пресуду на годину дана затвора због прања новца?

Сам процес истраге био је веома интересантан.

Тужилаштво је прикупило базу доказа о мојој наводној кривици, упутило захтеве међународним органима за прање новца и европским и украјинским агенцијама.

Моја одбрана је доставила сву пратећу документацију о пореклу новца. Тужилаштво до данас нема никакве доказе о мојој кривици.

Одлука суда је заснована на сумњама, на морално-етичким питањима и породичним односима. Али сама чињеница кривичног дела није утврђена.

Односно, чини ми се да српска страна некако покушава да оправда то што сам био тамо.

Ако се цео овај процес потпуно заврши у Србији и будете ослобођени - шта ћете даље?

Када се цео процес заврши, наставићу да радим оно што већ радим, а то је да тражим правду.

Водићу овај процес преко међународних институција.

Жалба Европском суду за људска права?

И Европском суду за људска права, да.

Жалићете се међународним судовима на одлуку српског суда?

И што се тиче дешавања у Украјини, такође.

Где ћете отићи?

Тренутно сам поднео захтев за политички азил.

Коме?

Једној од водећих земаља „Велике седморке".

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]