Русија и Украјина: Украјинска скупштина одбила предлог Зеленског да се оштро казне они који одбију мобилизацију

Посланици у украјинској скупштини нису желели да размотре предлог закона о обрачуну са оним који одбију мобилизацију.

Парламентарци су критиковали неке од предложених мера, наводећи да је предлог председника Владимира Зеленског неуставан.

Неки од њих су предложили и да се смањи трајање војне службе са 36 месеци, колико је предложено у наведеном акту, на 18 месеци.

Предлог закона настао је у покушају да се привуче још људи у украјинску војску, јер се Кијев суочава са проблемима на фронту после готово две године руске инвазије.

Украјинска власт планирала је и да смањи старосну границу принудне мобилизације за мушкарце са 27 на 25 година.

Зеленски је крајем прошле године изјавио да је земљи потребно додатних 450.000 до 500.000 војника, како би се изборили са руском инвазијом.

Али, неке одредбе предложеног закона изазвале су критике, попут оне којом би била ограничена права на имовину и управљања личним новцем људи који одбију мобилизацију.

Предлог подразумева и позиве Украјинцима електронским путем да се прикључе армији.

На почетку рата, десетине хиљада мушкараца добровољно су приступиле војсци, али готово две године касније постаје све теже убедити још људи да то учине.

У децембру је објављено да би Украјинци који живе у иностранству могли да добију позив за војску.

Министар одбране Рустем Умеров објаснио је да би то био позив, а из министарства су касније појаснили да његово одбијање не би довело до било каквих санкција.

Покушаје да се увећа број војника, Зеленски је назвао „осетљивим" и скупим питањем.

О овој теми се полемише пошто је контраофанзива Кијева била неуспешна, а транше војне помоћи са Запада су током претходних месеци не стижу као раније.

Републиканци су у Америци блокирали усвајање пакета мера нове помоћи Украјини од 61 милијарду долара, а Мађарска није дала подршку за помоћ од 50 милијарди евра, која је требало да стигне из ЕУ.

Преговори око будућих пакета помоћи из Америке су „обустављени" услед дискусије о америчком буџету, рекао је 11. јануара Џон Кирби, портпарол Беле куће за националну безбедност.

Из Лондона стижу боље вести за Украјину.

Британски премијер Ришу Сунак је током посете Кијеву рекао је да ће Лондон обезбедити близу три милијарди евра војне помоћи Украјини, што је највише за једну годину од почетка руске инвазије.

У новом пакету биће ракете дугог домета, системи противваздушне одбрануеи артиљеријске гранате.

Око 200 милиона фунти (око 230 милиона евра) биће потрошено на дронове, од којих ће већина бити произведена у Великој Британији.

Зеленски је тренутно у посети балтичким државама, а циљ му је да обезбеди даљу подршку и утиче на западне савезнике да пошаљу Кијеву још оружја за одбрану од ваздушних напада.

Он је у Естонији упозорио на опасности због оклевања Запада.

„Понекад несигурност партнера приликом пружања финансијске и војне подршке само подиже смелост и снагу Русији", рекао је.

Претходно су извештаји из Америке упозоравали да више од милијарду долара војне помоћи Украјини, која је достављана од фебруара 2022. године, није правилно искоришћено.

У открићима генералног инспектора Пентагона наводи се да војни званичници у Вашингтону и Европској унији нису успели да сазнају где су завршиле хиљаде комада наоружања, међу којима су и лансери ракета и пројектили за одбрану од ваздушних напада.

То доводи до све већих страховања да је 1,69 милијарди војне помоћи Украјини можда отишло на погрешну страну.

Ипак, касније је у саопштењу којим је на извештаје реаговао Герет Трот, шеф америчке војске за Европу, наведено да „нису пронађени докази неовлашћеног трансфера комада оружја послатих Украјини".

Међутим, и у извештају је наведено да се „није бавио" утврђивањем да ли је оружје злоупотребљено.

Погледајте. Опасан бег од мобилизације у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]