Русија и Украјина: Мушкарци који не желе да се боре у украјинској војсци

Украјина има проблема да намири потражњу за војницима.

Земља мора непрестано да замењује десетине хиљада које погину или буду рањени.

Још много више њих напросто је исцрпљено, после 18 месеци пружања отпора руској инвазији.

Неки људи, међутим, не желе да се боре.

Хиљаде њих су напустиле земљу, понекад након што су подмитиле званичнике, док други проналазе начине да избегну официре за регрутацију, који су опет оптужени за примену све суровијих тактика.

„Систем је веома застарео", каже Јегор.

Он је гледао како се његов отац мучи због проблема са менталним здрављем након што је ратовао за совјетску армију у Авганистану.

То је разлог зашто он не жели да се бори.

Замолио нас је да не користимо његово право име да бисмо му заштитили идентитет.

Пре руске инвазије, мушкарци који нису желели да служе војску обично би добили алтернативу - као што је учешће у земљорадњи или рад у социјалним службама.

Тај избор је нестао увођењем ратног стања прошле године, али Јегор мисли да би и даље требало да је доступан.

„Свака ситуација је индивидуална", тврди Јегор.

„Чињеница да је записано у Уставу да сви мушки држављани морају да се боре, по мом мишљењу, није у складу са данашњим вредностима."

Он је недавно послат у регрутни центар након што га је у Кијеву зауставила полиција, која га је оптужила да бежи од мобилизације.

На крају му је дозвољено да иде кући, након што се пожалио на проблеме са леђима, али се боји да следећи пут неће бити тако.

Постоје изузећа од службе, укључујући кад сте лошег здравља, самохрани родитељ или се старате о неком рањивом.

Али они оптужени за бежање од мобилизације суочавају се са новчаним казнама ако буду осуђени или казном од чак до три године затвора.

„Сваком би требало да се омогући да допринесе овим рату ако се његова ситуација узме у обзир", каже Јегор.

„Жао ми је људи који су на првој линији фронта, а немају пацифистичку алтернативу."

Начин на који Кијев регрутује људе оптужен је да је корумпиран до сржи.

Председник Владимир Зеленски отпустио је све шефове регионалних регрутних центара у Украјини после распрострањених оптужби против официра у систему, између осталог и за узимање мита и застрашивање.

Шеф за војну мобилизацију у Одеси чак је недавно оптужен за куповину аутомобила и поседа на јужној обали Шпаније који коштају милионе долара.

Тај официр наводно негира било каква сазнања о томе.

Званичници одбране рекли су за ББЦ да су наводни прекршаји „срамотни и неприхватљиви".

Мобилизација је разлог зашто већина мушкараца млађих од 60 година не може да напусти Украјину.

Хиљаде покушавају да се искраду из земље, углавном преко Карпата у Румунију.

Онима који остану, масовни групни четови помажу да избегну да буду мобилисани.

Низови разговора на Телеграму откривају на којим местима патролирају официри за регрутацију.

Постоје четови за различите области и градове широм земље, понекад са по више од 100.000 чланова.

Официри у овим групама познати су као Маслинасти, због боје њихове униформе.

Људи које срећу обично добијају позиве који им налажу да се хитно јаве у регрутни центар, али постоје извештаји о томе и да се неки одводе на лицу места, без прилике да се врате кући.

Украјинско Министарство одбране позива људе да ажурирају личне информације у националној бази података и каже да ако буду били позвани, биће послати на одговарајући положај.

Али постоје тврдње да официри користе сурове или тактике застрашивања.

Постоје и извештаји да се регрути нађу на првој линији фронта са само месец дана обуке.

Властима као да је стало да поврате поверење људи.

„У реду је плашити се", гласи слоган њихове најновије информативне кампање.

То је покушај да се повуку паралеле између детињих страхова и брига данашњице.

У напуштеном летњем кампу у Кијеву, цивили се обучавају да пруже отпор руским војницима, уколико се за тим укаже потреба.

Они патролирају стазама, након чега им инструктор виче: „Друга група! Граната!".

Мушкарци и жене брзо залежу на земљу.

Пушке нису праве, али постоји нада да ће се неки учесници пријавити за праву ствар.

Антон, двадесетдвогодишњи студент, већ се одлучио.

„Кад је започео рат, нисам био спреман да будем мобилисан", каже ми он током паузе од пузања у трави.

„Сада морам да се припремим за одлазак у рат у будућности."

Антон не мисли да је добро што људи избегавају мобилизацију, али разуме зашто неко не жели да се бори.

Питам га да ли се плаши те могућности.

„Наравно", одговара он, готово ме прекинувши.

„Сви се плаше. Али ако се ситуација још погорша, нема шансе да ћу седети овде у Кијеву."

Украјина је премашила сва очекивања кад је у питању њена одбрана од руске инвазије.

Нагласак Москве морао је да се пребаци са заузимања читаве земље на покушаје да задржи освојену петину.

Али и сама Украјина мора да обави рекалибрацију.

Не само што се тиче њене контраофанзиве, која доноси напредак спорије него што су се многи надали, већ и са тим како мотивише грађане на борбу.

Постоји несумњива потреба, али и непријатна истина - бојиште није за свакога.

Додатно извештавање: Хана Чорнус, Анастасија Левченко, Кејт Пивор и Хана Циба

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]