Земљотрес у Мароку: Прича наставнице која је изгубила 32 ученика под рушевинама

Abandoned school bags and a chair in a school

Аутор фотографије, Adaseel Schools

    • Аутор, Јасмин Фараг
    • Функција, ББЦ Светски сервис

„Замишљала сам како проверавам ко је присутан на часу и идем редом, од имена до имена, све док нисам прецртала свих 32 ученика. Сви они су сада мртви."

Несрин Абу ЕлФадел, наставница арапског и француског из Маракеша, присећа се дана када је појурила у село Адасил на планини Атлас у Мароку, покушавајући да пронађе своје ученике испод рушевина које су остале после земљотреса јачине 6,8 степени Рихтерове скале.

У петак увече провела је ноћ на улици са мајком после потреса, а тада је чула колико је он био разоран за становништво планинских села.

Одмах је помислила на централну школу у Адасилу у којој ради и на ученике, које назива „њеном децом".

„Отишла сам у село и питала за моју децу: где је Сомаја? Где је Јусеф? Где је ова девојчица? Где је овај дечак?

„Одговор сам добила кроз неколико сати: 'Сви су мртви'."

Мароко је 8. септембра погодио најснажнији земљотрес у историји земље, а био је то и најсмртоноснији потрес у претходних 60 година - погинуло је око 3.000 људи, а за хиљадама се још трага.

Најпогођенија су била места јужно од Маракеша, где су многа планинска села потпуно уништена.

Деца у школи у Адасилу

Аутор фотографије, Adaseel Schools

Потпис испод фотографије, На овој фотографији насталој пре земљотреса, Насрин своје ученике описује као „анђеле"

Једна од страдалих ученица коју је Несрин пронашла била је Кадија - ову шестогодишњакињу су спасиоци пронашли како лежи поред брата Мухамеда и сестара Мене и Ханан.

Били су у њиховом кревету, вероватно у сну, када се догодио земљотрес.

Сви су похађали школу у којој Несрин ради.

„Кадија ми је била миљеница. Била је много фина, паметна, активна и волела је да пева.

„Долазила је у моју кућу, волела сам да учим и разговарам са њом", описује наставница.

Несрин ће памтити њене ученике као „анђеле", децу пуну поштовања и жеље за учењем.

Упркос борби са сиромаштвом и порастом трошкова живота, та деца и њихове породице гледали су на школовање као на „најважнију ствар на свету", описује.

„Наш последњи час завршио се у петак увече, тачно пет сати пре земљотреса.

„Учили смо националну химну Марока и планирали смо да је отпевамо пред читавом школом у понедељак ујутру", описује ЕлФадел.

'Не могу да спавам'

Оштећена зграда школе
Потпис испод фотографије, Школа у којој је Насрин радила жестоко је оштећена током земљотреса

Иако говори смиреним гласом, Несрин је преживела трауму.

Још не може да прихвати оно што се догодило њеним ђацима и школи.

„Не могу да спавам, још сам у шоку", каже.

„Људи ме сматрају једном од срећница, али не знам како ћу да наставим да живим", додаје.

Она је волела да предаје арапски и француски деци у Адасилу, селу у којем живе Амазиги, аутохтоно становништво Северне Африке, које претежно говори њиховим језиком тамазигт.

„Тешко је научити арапски и француски, али су деца била паметна и готово течно су говорила оба та језика", каже наставница.

Несрин планира да настави да ради као наставница и нада се да ће школа у Адасилу, која се урушила услед земљотреса, поново бити изграђена.

Невероватан број од 530 образовних установа је оштећено у различитој мери, а међу њима има објеката који су потпуно срушени или им је нанета огромна штета, објавили су званичници.

Мароканска влада објавила је обуставу наставе у регионима Ал-Хуз, Чичауа и Тарудант, који су претрпели највећу штету.

„Можда ћемо једног дана, када обнове школу и поново крене настава, моћи да одамо почаст 32 деце и испричамо њихове приче", закључује Несрин.

Grey line

Погледајте и ову причу:

Потпис испод видеа, Radost spasilaca kada su izvukli čovela iz srušene zgrade
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]