Земљотрес у Мароку: Седам фактора због којих су потреси смртоносни

Тренутно је потврђена смрт више од 2.800 људи после земљотреса који је у 8. септембра погодио Мароко.

Измерена магнитуда земљотреса је 6,8, што је мање од земљотреса који је погодио америчку савезну државу Калифорнију 2019. године.

А опет нико није погинуо у том земљотресу магнитуде 7,1 - нити је он изазвао велику штету по инфраструктуру.

Постоје многи фактори који утичу на то колико је тежак неки земљотрес што се тиче броја погинулих и разарања - а ови су најзначајнији:

Магнитуда и трајање

Земљотреси се мере скалом званом Магнитуда потреса (Mw).

Она је заменила познатију Рихтерову скалу, која се данас сматра застарелом и мање тачном.

Број који се приписује земљотресу представља комбинацију раздаљине колико се линија раседа померила и снаге која ју је померила.

Потрес магнитуде 2,5 или слабији од тога обично не може ни да се осети, али могу да га детектују инструменти.

Земљотреси до магнитуде 5 осећају се и изазивају мању штету.

Земљотрес у Мароку магнитуде 6,8 био би дефинисан као умерен до јак, а земљотрес у јужној Турској из фебруара ове године магнитуде 7,8 класификован је као крупан.

Све изнад 8 класификује се као „велики" и изазива катастрофалну штету која може потпуно да уништи заједнице у свом средишту.

Као и магнитуда, колико траје подрхтавање које је изазвао земљотрес може у великој мери да утиче на његову разорну моћ.

„Док подрхтавање мањих земљотреса обично траје свега неколико секунди, снажно подрхтавање током умерено до крупних земљотреса, као што је земљотрес на Суматри из 2004. године, може да потраје и неколико минута", каже Пацифичка северозападна сеизмичка мрежа.

Дубина

Али пука величина земљотреса није једини значајан фактор: локација на Земљи где је земљотрес започео такође је важна.

У случају земљотреса у Мароку, ово жариште било је око 18 километара испод површине Земље.

То је отприлике двапут више од Монт Евереста, али не сматра се дубоким према геолошким стандардима.

„Овај земљотрес био је релативно плитак. То значи да има мање земље на врху да распрши енергију и снагу удара. Вибрације и подрхтавање сигурно су били веома енергични", каже за ББЦ докторка Кармен Солана, вулканолошкиња и геолошкиња која ради на Универзитету у Портсмуту.

Поређења ради, земљотрес магнитуде 6,2 који је погодио забиту индонезијску покрајину Северни Малуку (11. септембар) имао је дубину од 168 километара.

Није било пријављених смрти.

Доба дана

Земљотрес који је погодио централни Мароко десио се у 23:11 сати по локалном времену - што је фактор који је могао да има значајан утицај на смртност земљотреса.

„Многе зграде биле су уништене док су људи спавали", каже докторка Солана.

Многи од оних који погину током земљотреса страдају у рушења зграда - и заиста, сеизмолози имају узречицу да „земљотреси не убијају људе, већ зграде".

И тако земљотреси који ударе током дана кад је мање људи унутра обично имају мањи број смрти.

Структура грађевина

Могуће је изградити куће које ће истрпети све сем најснажнијих земљотреса.

Да би се то постигло, зграде морају да апсорбују што је више сеизмичке енергије могуће.

Јапан, који је према америчком Геолошком заводу (УСГС) земља најсклонија земљотресима на свету, пионир је у градњи отпорних зграда.

„Кад здање може да апсорбује сву енергију из земљотреса, оно се неће срушити", каже Џун Сато, грађевински инжењер и ванредни професор на Универзитету у Токију.

То се углавном дешава у процесу званом сеизмичка изолација.

Зграде или здања постављају се на неку врсту лежишта или упијача удара - понекад тако једноставног као што су блокови гуме дебели око 30-50 центиметара - да би издржали покрете земљотреса.

Али ова врста изолације темеља је скупа, а грађевински буџети - па тако и материјали - варирају у огромној мери широм света.

У забитим деловима Марока у којима се десило највише штете, многе зграде биле су направљене од цигала од блата или непечене цигле, који тешко могу да издржи јак земљотрес.

Више зграде са већим бројем станара могу да доведу до поражавајућег броја смрти ако се сруше у земљотресу.

Многи Турци критиковали су лоше грађевинске стандарде после рушења бројних зграда у земљотресу из фебруара, посебно непоштовање прописа о градњи.

Иако су ти земљотреси били снажни, експерти кажу да је правилно изграђене зграде требало да остану усправне.

„Максимални интензитет овог земљотреса био је јак, али не и нужно довољан да сруши добро направљене зграде", каже професор Дејвид Александер, експерт за планирање у случају ванредних стања са Универзитетског колеџа у Лондону.

„На већини места степен подрхтавања био је мањи од максималног, тако да можемо да закључимо да од хиљаде зграда које су се срушиле, скоро ниједна од њих није задовољавала најосновније прописе градње у склопу заштите од земљотреса."

Густина насељености

Масиван земљотрес магнитуде 8,2 ударио је близу Аљасканског полуострва у јулу 2021. године, али је врло могуће да се тога не сећате.

Земљотрес код Чигника сматра се седмим највећим у америчкој историји, али није убио нити повредио никога.

Разлог?

Био је релативно дубок земљотрес далеко од главних насељених центара.

За разлику од њега, земљотрес на Хаитију магнитуде 7,0 из јануара 2010. године довео је до огромног броја мртвих и масовног разарања - процењује се да је погинуло више од 250.000 људи, око 300.000 је повређено, а више од 1,5 милиона остало је без крова над главом.

Престоница Порт о Пренс примила је сву силину удара, а њена висока густина насељености - више од 27.000 људи по квадратном километру - делимично објашњава тако велик број погинулих.

Тип земљишта

Наше шансе да преживимо земљотрес умногоме зависе од тога колико је чврсто тло испод наших ногу.

Ако је земља слабо набијена и са влажним седиментима на површини тла или близу ње, површина је мање способна да издржи јако подрхтавање тла, каже УСГС, изазивајући ефекат звани ликвификација.

Тада материјал који је иначе чврст почиње да се понаша као да је течан, умногоме повећавши разарање које изазивају земљотреси као што је земљотрес у Нигари у Јапану из 1964. године.

Поређења ради, у скорашњем земљотресу у Турској погинуло је више од 50.000 људи, али град Ерзин - свега око 80 километара од епицентра - успео је да се извуче практично нетакнут.

Нико из града није погинуо и ниједна зграда се није срушила, док су околни градови били сравњени са земљом.

Геолози тврде да је Ерзин спасен због локације на заштитном слоју стеновитог тла и чвршће земље, који су успели да апсорбују ударне таласе.

Реакција спасилаца

Припремљеност на природне катастрофе може бити значајан фактор у спасавању живота.

У Јапану школе морају да одржавају вежбе шта се ради у случају земљотреса двапут годишње, а деца се уче како да реагују било да су код куће, напољу или у возилу.

Тајван спроводи националне вежбе у случају земљотреса како би тестирао способност својих спасилачких тимова.

То, међутим, није случај у многим другим земљама које ретко доживљавају такве катастрофе.

Брзина и масовност спасилачке реакције такође је од кључне важности - иако су многи људи и даље извлачени из рушевина живи више од десет дана након земљотреса у Турској, многи повређени и заточени људи неће преживети толико дуго.

Из тог разлога, саобраћајна инфраструктура и способност да се она поврати кључни су за реакцију.

У забитом делу Марока погођеном скорашњим земљотресом, многи од свега неколицине путева који тамо постоје били су блокирани клизиштима и рушевинама, а разна села су се пожалила да је било врло мало или нимало реакције спасилаца.

Било је и критика на рачун мароканске владе, која је била спора у прихватању неких међународних понуда за помоћ.

Секундарни ефекти

Зграде које се руше нису једини узрок смрти после земљотреса.

Обалске популације угрожене су од земљотреса на морском дну који могу да покрену смртоносни цунами.

Азијски цунами из 2004. године био је покренут од масивног земљотреса магнитуде 9,1 испод Индијског океана, близу Банда-Аћеха на северозападу Суматре.

Земљотрес и масивни таласи који су уследили убили су око 230.000 људи у више од десет земаља.

Таласи су били толико снажни да су узели животе са друге стране Индијског океана у далекој Африци.

На брдовитом терену, земљотреси изазивају клизишта, која затрпавају домове и отежавају напоре спасилаца.

Године 2015, од снажног земљотреса у Непалу погинуло је скоро 9.000 људи.

Геолози кажу да је земљотрес у погођеној области покренуо више од 3.000 клизишта.

Земљотрес у Сан Франциску из 1906. године произвео је насилни потрес тла у трајању од свега 20 до 25 секунди, али су таласи били довољни да пробуше градски гасовод и водовод.

Гас који је исцурио запалио се на више места, а недостатак воде отежао је борбу против пожара, због чега је на крају погинуло укупно 3.000 људи.

Погледајте видео из Марока: Радост спасилаца кад су извукли човека из срушене зграде

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]