Земљотрес у Турској и Сирији: Линије катастрофе мапиране из свемира

Док спасилачке екипе свакодневно покушавају да извуку заробљене људе под рушевинама, готово је непримерено бавити се науком која стоји иза земљотреса који је погодио Турску и Сирију 6. фебруара.

Скоро 36.000 људи је погинуло, а и даље се не зна колико је још људи заробљено под рушевинама.

Научници настављају да прикупљају детаље и податке о земљотресу, а све ново што сазнају помоћи ће да се спасу животи у будућности.

Сателит Европске уније Сентинел 1А прикупио је податке у раним јутарњим сатима док се кретао од севера ка југу преко Турске на надморској висини од 700 километара.

Сателит има радарски инструмент који може да осети тло у свим временским условима и дању и ноћу.

Рутински скенира ову област света подложну земљотресима, пратећи често веома суптилне промене у надморској висини на површини Земље.

Промене у понедељак уопште нису биле суптилне, већ драматичне.

Тло се савијало, извијало и на многим местима цепало.

Истраживачи користе технику интерферометрије да упореде погледе „пре" и „после".

Не морате да будете стручњак да бисте видели последице по Турску на најновијој мапи Сентинела.

Потпуно је јасно како је тло деформисано дуж и близу линије источноанадолског раседа.

И први земљотрес јачине 7,8 Рихтера који се догодио у понедељак у 02:17 и за потрес магнитуде 7,5 у 11:24, кретао се бочно-налево.

То значи да на којој год страни да се налазите, она друга се померила у лево и то на неким местима за по више метара.

Шокантна ствар је да су линије пукотине ишле право кроз насеља, а на многим местима баш кроз зграде.

Maпа сателита Сентинел помоћи ће научницима да схвате шта се догодило.

Ово сазнање употпуниће њихове моделе о томе како земљотреси делују у региону, а помоћи ће и у проценама ризика које ће турске власти користити за планирање опоравка.

Сигурно ће се пуно расправљати о повезаности ових удара и како ће убудуће утицати на нестабилност тла.

Мапу је обрадио Британски центар за посматрање и моделирање земљотреса, вулкана и тектонике (Комета).

Тим Рајт директор центра рекао је да су запажања Сентинела живописно објаснио размере укључених снага.

„Новине увек приказују земљотресе као 'епицентар', као да се ради о једном тачкастом извору (попут бомбе), а заправо, све земљотресе изазива проклизавање проширених пукотина, а што је већи потрес, то је већа пукотина

„Те пукотине можемо уочити сателитима јер је тло око њих померено, у овом случају до пет или шест метара. Први земљотрес изазвао је пукотину од 300 километара, док је код другог дошло је до пукотине дуге 140 километара - поређења ради удаљеност између Лондона и Париза је 354 километара", објаснио је Рајт за ББЦ Њуз.

Додао је да и да ће „оштећења бити највећа у близини пукотина, али ће их наравно бити и широм региона са обе стране пукотине".

„То је апсолутно ужасно."

У ери пре сателита, геолози би мапирали пукотине, ходајући њиховим линијама.

Био је то напоран процес који је имао много пропуста.

Радарска интерферометрија из свемира развијена је 1990-их година, а последњих година постала је посебно ефикасно средство.

Делимично се своди на квалитет сензора који су сада у орбити, али је и резултат моћнијих рачунара и паметнијих алгоритама.

Данас је могуће добити сет података, спреман за анализу, у року од неколико сати пошто сателит прође изнад главе.

Комета је, нажалост, морала да чека неколико дана да Сентинел-1А буде у десном делу неба да би добила оптималан поглед на Турску.

Ово ће се побољшати како се све више радарских сателита буде лансирало.

„До краја деценије, требало би да будемо у могућности да урадимо ову врсту анализе у року од 24 сата од удара најштетнијих земљотреса, а онда бисмо били кориснији приликом пружања помоћи."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]