Пад авиона у Колумбији: Мама на самрти рекла деци да оду и да се спасу

Мајка четворо деце, спасенe после 40 дана у колумбијској џунгли, била је жива четири дана након што се њихов авион срушио.

Магдалена Мукутуј је рекла деци да оду и пронађу помоћ док је лежала на самрти.

Отац деце Мануел Раноке рекао је новинарима да му је најстарија ћерка испричала да им је мајка рекла да оду и да се спасу.

Браћа и сестре, узраста 13, девет, пет и једне године, спасени су из џунгле 40 дана после авионске несреће, у којој су погинули њихова мајка и двојица пилота.

Пребачени су у војну болницу у главном граду државе Боготи.

„Једина ствар коју ми је [13-годишња Лесли] разјаснила јесте да им је мајка, у ствари, била жива четири дана", рекао је Раноке новинарима испред болнице.

„Пре него што је умрла, мама им је рекла нешто попут: 'Децо, идите одавде. Видећете какав је човек ваш тата, и он ће вам показати исту врсту огромне љубави коју сте имали од мене", испричао је.

Више од пет недеља после несреће, појављују се нови детаљи о времену које су деца провела у џунгли и њиховом чудесном спасавању, као и шта су деца рекла када су пронађена.

Спасилац Николас Ордонез Гомес присетио се тренутка када су пронашли децу.

„Најстарије дете, Лесли, држала је једногодишњу сестру у наручју и потрчала је ка мени. Рекла ми је: 'Гладна сам'", рекао је он за РТВЦ.

„Један од двојице дечака је лежао. Устао је и рекао ми: 'Мама ми је мртва'", пренео је спасилац.

Додао је да су децу покушали да умире речима да су пријатељи и да их је послала породица.

„Хоћу хлеб и кобасицу", пренео је Ордонез Гомес речи дечака.

На снимку који је објављен у недељу о спасавању деце, изгледало је да су четворо браће и сестара изнемогли после више недеља џунгли пуној животињских предатора.

Магдалена Мукутуј и њена деца летели су малим авионом за Араракуару, у провинцији Амазонас, у Сан Хосе дел Гвавијаре, 1. маја када је пилот обавестио управу летења да отказује мотор.

Војници су после неколико дана пронашли тела мајке и двојице пилота на месту несреће.

Деца су кренула дубље у прашуму да пронађу помоћ.

За децом је организована велика потрага у којој је учествовало десетине војника, као и локално становништво.

Спасиоци су ушли у траг деци након што су уочили знакове у џунгли, попут отисака стопала и делимично поједеног воћа.

Припадници староседелачког народа Хуитото из ког су и деца, надали су се да ће им њихово познавање воћа и вештина преживљавања у џунгли дати веће шансе да преживе.

Погледајте видео спасавања деце:

„Чудо, чудо, чудо"

У петак, у глуво доба ноћи у срцу колумбијске џунгле, војни радио се огласио поруком за коју се нација молила: „Чудо, чудо, чудо, чудо".

Војник је открио да су пронашли сво четворо деце која су нестала у џунгли 40 дана.

Сва деца су жива, додао је узбуђеним гласом.

После срећне вести, колумбијски председник Густаво Петро рекао је да ће начин на који су деца преживела „бити записан у историји".

Деца џунгле

Ако има деце која су била добро припремљена да се суоче са оваквим искушењем, онда је породица Мукутуј пример за то.

Припадници Хуитото народа од малих ногу уче лов, риболов и сакупљање воћа, а њихов деда Фиденсио Валенсија рекао је новинарима да су најстарија деца, Лесли и Солејни, добро познавала џунглу.

Говорећи за колумбијске медије, тетка деце, Дамарис Мукутуј, рекла је да су деца са старијим члановима породице редовно играла „игру преживљавања".

„Када смо играли, постављали бисмо мале кампове", присећа се она.

Тринаестогодишња Лесли, додала је, „знала је које воће не може да једе јер у шуми има много отровних плодова".

„И знала је како да се брине о беби".

После несреће, Лесли је направила импровизована склоништа од грана које је повезала гумицом за косу.

Из олупина авиона, изнела је Фарину, врсту брашна.

Деца су јела брашно док су имала, а потом су се хранили воћем и семенкама, рекао је новинарима Едвин Паки, један од домородачких вођа који су учествовали у потрази.

„Постоји воће, слично маракуји, које се зове авичуре", рекао је он.

„Са дрвета авичуре, на око километар и по од места пада авиона, узимали би семенке".

Али и даље су се суочавали са значајним изазовима преживљавања у негостољубивом окружењу.

У разговору за ББЦ Мундо дан након срећне вести, стручњак Алекс Руфино рекао је да су деца била у „веома мрачној, веома густој џунгли, где је највеће дрвеће у региону".

И док има листова којим би деца могла да пречисте воду, он је упозорио да су „други отровни".

„То је подручје које није истражено. Градови су мали и налазе се поред реке, а не у џунгли", додао је он.

Осим што су избегавала предаторе, деца су била суочена и са снажним кишним олујама, а није искључено и да су морала да избегавају наоружане групе за које се верује да су активне у џунгли.

У једном тренутку деца су била принуђена да се бране од дивљег пса, рекао је председник Петро.

Али Руфино примећује да би дете од 13-година, одрасло у аутохтоној заједници већ могло да поседује многе вештине потребне за преживљавање у таквом окружењу.

Џон Морено, вођа групе Гуанано у Ваупесу, у југоисточном делу Колумбије где су деца одрастала, рекао је да их је „одгајала њихова бака", веома угледни староседелац.

„Користили су оно што су научили у заједници, ослањали се на знање предака да би преживели", рекао је он.

Драматично спасавање

Како је потрага настављена, званичници у Боготи су били под притиском због спорости.

Председник Петро се суочио са критикама након што је његова канцеларија објавила твит у којем је било објављено да су деца пронађена после две недеље.

Али та вест није била проверена и тачна, па ју је он потом обрисао.

Власти су бациле 10.000 летака са саветима за преживљавање написаним на шпанском и домородачком језику Хуитото, а хеликоптери су са разгласа слали поруке њихове баке како би деца могла да препознају њен глас.

Војска се све више приближавала проналажењу деце.

У време када су деца откривена, око 150 војника и 200 добровољаца из локалних староседелачких група било је укључено у операцију, која је захватала површину од више од 300 квадратних километара.

„Ово није потрага за иглом у пласту сена, то је мала бува у огромном тепиху, јер се оне крећу", рекао је генерал Санчез новинарима током потраге.

Али у петак, 9. јуна, после више од месец дана потраге, спасилачки пси нањушили су децу.

На снимку колумбијског Министарства одбране види се како хеликоптер подиже у хеликоптер изнад високог дрвећа.

Потом су авионом пребачени у главни град државе Боготу на болничко лечење.

Породица деце захвалила је војсци што је наставила потрагу упркос малим изгледима деце да ће преживети.

„Никада нисам губила наду, веровала сам да ће их наћи.

„Веома сам срећна, захваљујем се председнику Петру и мојим сународницима који су прошли кроз велике напоре и искушења", рекла је њихова бака државним медијима.

Председник Петро је такође поздравио напоре војске и добровољаца, похваливши „сусрет знања: аутохтоног и војног", додајући да је „ово прави пут мира".

Али посебну похвалу је имао за децу и њихов однос према природи.

„Они су деца џунгле, а сада су и деца Колумбије", рекао је он.

Док су многи у дубоко католичкој Колумбији спасавање деце називали „чудом", Руфино, локални стручњак, рекао је да права прича лежи у њиховој „духовној вези са природом".

„Џунгла није само зелена, већ постоје древне енергије са којима се становништво повезује, учи и помажу једни другима", рекао је он.

„Знам да је то тешко разумети, али ово је добра прилика да друштво, људска бића, науче о различитим погледима на свет који постоје на територијама.

„Њихова мајка, која је постала дух после несреће, штитила их је", рекао је он.

„И тек сада ће почети да се одмара".

Додатно извештавање: Данијел Пардо, ББЦ Мундо

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]