Фудбал и финале Лиге шампиона: Господин „Нормални" - Симоне Инзаги је преокренуо сезону Интера

„Зазвонио је телефон", присетио са Ђанкарло Инзаги, отац Симонеа, тренера миланског Интера.

„Звао је Ромелу Лукаку".

„Мој син је покушао да га убеди", објаснио је Инзаги сениор за италијански спортски дневник Газета дело Спорт.

„Овде си ти краљ. У Лондону ће бити другачије".

Било је касно.

Белгијски нападач је одлучио да се врати у Челси, на Инзагијево велико разочарање.

„Деловало је као да смо истом тренутку изгубили једног играча", пожалио се властитом оцу Симоне Инзаги после одласка Лукакуа 2021.

Прошла су тада тек три месеца пошто је Инзаги сео на клупу Интера.

Инзаги је дошао у милански клуб чији навијачи су се надали да ће наставити маестрални посао који је радио његов претходних Антонио Конте.

Циљ је био да Интер одбрани титулу првака у Италији, али после одлазака неколико важних играча, попут Лукакуа, Неразури су остали без Скудета.

Брзо премотавање филма на април ове године - уместо да се бори за сам врх табеле, Интер са Лукакуом, који се вратио на позајмицу, заузима шесто место.

Три узастопна пораза и реми са Салернитаном, која се бори за опстанак, појачали су притисак на Инзагија који је деловао огорчено због Лукакуових промашаја и лежерности у игри.

До почетка априла Лукаку је дао само три гола у првенству, од којих су два била из пенала.

Гласине су пуниле странице таблоида свакодневно.

Инзаги и нападач не могу да смисле један другог. Наводно.

Инзаги је на ивици. Наводно.

Интер је у кризи. Дефинитивно.

Следећа је била утакмица са Монцом, новајлијом у Серији А и Интер је поново изгубио.

То им је био 11. пораз у сезони. Лешинари су почели да круже.

У животу нас уче да фини момци обично заврше последњи, али то је посебно тачно за италијански фудбал.

Инзагија су оптужили да је управо то - фини момак, добар у друштву.

Ипак, Интер је у финалу Лиге шампиона против Манчестер Ситија и управо то је био један од разлог зашто је Инзаги изабран за ову улогу.

Архитекта Марота

Када је Бепе Марота, извршни директор, дошао у клуб у децембру 2018, добио је задатак да врати Интер на стазе старе славе.

Неразури су били приморани да у Серији А девет сезона заредом гледају како највећи ривал Јувентус осваја титуле шампиона.

Интер је желео да прекине ту доминацију торинског клуба, али и да опет постане европска сила.

Управо је Марота био архитекта Јувентусове доминације.

Заједно са Фабиом Паратићијем, његовом десном руком и штићеником, развио је дугорочни пројекат који је донео навијачима Јувентуса донео много радости и трофеја.

Када је Јувентус одлучио да му не понуди нови уговор у августу 2018, одлучивши да уместо да већа овлашћења Паратићију, Марота је прешао код конкурената.

У Интеру је пронашао дом и клуб којем је потребна његова стручност.

Заједно са осталим члановима управе, Марота је осмислио победнички пројекат чији циљ је да враћање трофеја и почео је у свлачионици.

Здрава и срећна атмосфера рађа успех, а Маротин први био је да уклони сву токсичност, чак и ако је то значило жртвовање великог талента.

Одређени играчи су отишли ​​и заменили су их они вољни да расту, да слушају и да се прилагоде.

Следећи је био развој победничког менталитета.

Интер је ноторно недоследан клуб где су успони високи, али падови могу бити депресивно ниски.

С разлогом их зову „Pazza" (луди) Интер.

Требао им је тренер који би могао да их дисциплинује и инспирише победнички дух и доследност.

Стигао је Антонио Конте, чудовиште менталитета.

Скудето је освојен, Јувентусова хегемонија прекинута.

Европа је била следећи сан и, када је Конте отишао, Марота је имао другачије захтеве од његовог наследника.

Тражио је мир и стабилност на врху, поуздану фигуру која је желела посао на дуге стазе и која ће напредовати упркос финансијским ограничењима клуба.

Неко ко би могао да успостави одличан однос са играчима, да подигне стил игре и успе да у Европи донесе велики новац.

На сценус ступа Инзаги -'нормални'

Марота је пратио Инзагија неко време.

На крају крајева, он је био Паратићијев најбољи пријатељ из детињства.

Упознат са његовим карактером и талентом који расте, Марота је гледао Инзагија како гради игру и побеђује са Лациом упркос тешкоћама које је имао у том клубу.

Он је требао да буде Контеов наследник, али да ли је имао прави карактер?

Како смо већ видели кроз историју, Интер игра најбоље када га воде манијакални ликови вољни да убију за победу - Жозе Мурињо или Конте - људи који су увек имали шта да докажу.

Инзаги је био нормалан. Недостајао му је таленат за театралност.

Често се жали и уме да буде веома досадан поред терена, али његов лајање је увек горе од уједа.

Пораз од Специје у марту, упркос томе што је Интер имао 70 одсто поседа лопте и 28 шутева, оставио је критичаре збуњеним.

Заборавите освајање титуле, чак и борбу за тај трофеј.

Нерзуре више није дефинисао њихов победнички менталитет, већ недостатак немилосрдности и бескрајне свађе на терену.

Тим је одражавао личност вође и Инзагијев посао је морао да буде на коцки.

Бесконачни наслови у којима се спомињу могући наследници доминирали су ударним странама спортских новина, али Инзаги никада није попустио под притиском.

Ако ништа друго, чинило се да су најтежи тренуци ојачали његову жељу да се усредсреди на важне ствари.

Према речима његовог помоћног тренера Масимилијана Фариса, после пораза од минхенског Бајерна у групној фази Лиге шампиона уследила је вечера на којој је Инзаги инсистирао да могу да савладају Барселону и изборе даљи пласман.

И успели су.

Исти осећај тренер је имао после ремија са Салернитаном у априлу.

Притеран леђима уза зид, Инзаги је преокренуо ситуацију.

Није намеравао да се свађа, то је само изазивало страх.

Било је време да се ублажи ментално оптерећење, да се смањи интензитет на тренинзима и да играчи опет почну да уживају у фудбалу.

Интер је поново почео да побеђује.

Савладали су Лацио, који је под Маурициом Саријем завршио сезону на другом месту.

Ретко смо видели Саријеву екипу како се повија дубоко на сопственој половини док покушава да обузда дивљачки гладни Интер.

Та победа је уследила непосредно пошто је Интер био бољи од Емполија недељу дана раније.

Већи нагласак на индивидуализованим тренинзима и смањење интензитета у групним извлачили су најбоље од Лукакуа и Лаутара Мартинеза и од тада су постали незаустављиви.

У последњих 11 мечева, Лукаку је постигао седам голова и уписао пет асистенција.

Мартинез је постигао 10 погодака у претходних 12 утакмица.

Интер није само побеђивао, већ је и уживао у сопственом фудбалу.

Препуцавање које је претило њиховој сезони заменила је здрава шала и пуно смеха.

Инзаги их је упутио да не размишљају ни о чему осим о томе како могу да помогну саиграчу.

Без приговарања, без гестикулације на терену - „радимо ово заједно", као тим, као породица која су постали.

Када Неразури верују у себе, они су несаломиви представници Италије.

Они могу да вас униште техником и атлетицизмом тако што ће нападати у таласима, или се могу повући дубоко у одбрану, предати вам лопту и прећи у брз контранапад.

Они могу да замене нападаче и крила, док играчи са клупе могу да буду још опаснији.

Могу да буду директни или да пролазе око вас и борбени су и прљави када то желе.

Инзаги бескрајно проучава противнике да би смислио савршен план игре.

Он критичарима одговара тамо где је важно - на терену.

Тренер Јувентуса Масимилијано Алегри отишао је шапућући критике на рачун Интера пошто је испао од ове екипе из Купа Италије.

Интер је од тада остао без победе у само једном мечу, обезбедивши други трофеј у сезони, а сада се бори за трећи.

Можда никада неће имати квалитет Манчестер Ситија, али су екипа која заслужује место у финалу Лиге шампиона.

Направљени су да се поново боре за врх и доказали су да им прија притисак и могу да одушевљавају у великим тренуцима.

Инзаги је изгубио само једно финале у тренерској каријери, прво.

Од тада је победио у седам.

Да ли овај човек за велика дела, може то да уради поново?

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]