Технологија: Дан када је обављен први позив мобилним телефоном

Марти Купер 3. априла 1973. године стоји на углу Шесте авеније у Њујорку и из џепа извлачи телефонски именик.

Затим уписује број у велики уређај крем боје и ставља га на ухо, док пролазници буље у њега.

Купер, инжењер у компанији Моторола, назвао је колегу у конкурентској фирми Бел лабораторија (Bell Laboratorie), да му тријумфално каже да зове са „личног, ручног, преносивог мобилног телефона".

Његов саговорник са друге стране линије је занемео.

„Мислим да је шкљоцао зубима", каже 94-годишњак, смејући се.

Компанија Бел била је усмерена на развој аутомобилског телефона.

„Можете ли да верујете у то? Дакле, били смо заробљени у домовима и канцеларијама овом бакарном жицом више од 100 година - а сада ће нас заробити у аутомобилима!"

Непотребно је рећи да се Купер и Моторола нису сложили да је ово пут напред - а историја је показала да су у праву.

Основе на којима је тај први позив функционисао нису се много промениле.

Телефон претвара ваш глас у електрични сигнал, који модулира радио талас. Радио талас иде до торња (базне станице); торањ шаље ваш глас особи коју зовете, а обрнутим процесом та особа може да вас чује како говорите.

Само што тада није било много базних станица... Али схватате.

Данашњи мобилни телефони су, међутим, непрепознатљиви у поређењу са тим раним Моторола моделом.

Како је изгледао први телефонски разговор у Србији:

Комерцијална верзија прототипа који је направио Марти Купер, Motorola Dynatac 8000X, изашла је 11 година после првог позива, 1984. године.

Еквивалентно данашњим ценама, коштао би око 11.700 америчких долара, каже Бен Вуд, који води Музеј мобилних телефона.

„У суштини, њиме су могли само да се окрећу бројеви и позива", објашњава Вуд.

„Није било порука, ни камере. Батерија се пунила 10 сати, трајала би три сата ако би се разговарало, и 12 сати ако телефон не би био коришћен, а на врху је имао 15 центиметара дугу антену."

Био је тежак 790 грама, што је око четири пута теже од ајфона 14, који има 172 грама.

Међутим, Купер није одушевљен дизајном телефона из 2023. године, иако признаје да никада није предвидео да ће телефони једног дана бити ручни „суперкомпјутери", са камерама и приступом интернету.

„Мислим да је данашњи телефон субоптималан. То заиста није баш добар телефон у многим аспектима", каже он.

„Само размислите о томе. Узмите комад пластике и стакла који је раван - и ставите га уз главу; држите руку у непријатном положају; када желите да радите ове дивне ствари које може да уради, морате прво да набавите апликацију. "

Он верује да ће у будућности вештачка интелигенција или креирати или бирати апликације власника телефона за њих, у зависности од њихових индивидуалних потреба.

Он такође верује да ће једног дана уређај пратити наше здравље, максимизирати нашу продуктивност и немерљиво побољшати наше животе.

У једном тренутку чак сугерише да би они могли помоћи у елиминисању ратова.

„Мобилни телефони неће то радити сами од себе", признаје. „Али ће бити централни део те сјајне будућности."

Упркос притужбама на његове модерне колеге, чини се потајно Купер остаје одушевљен уређајем који је први пут држао на уху на том углу улице у Њујорку пре 50 година.

„Још смо на самом почетку револуције мобилних телефона", додаје.

Завирите у Ласлов музеј телефона:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]