Велика Британија и криминал: Прича о озлоглашеном затворенику Чарлсу Бронсону

Озлоглашени Чарлс Бронсон остаће у затвору у којем је већ дуже од 50 година након што му је поново одбијена молба за условно ослобађање.

Тренутно држи британски рекорд у дужини дана проведених иза решетака.

Ко је Чарлс Бронсон?

Заправо он није никакав Чарлс, а камоли Бронсон.

Његово право име је Мајкл Питерсон, које је он сам променио у Чарлс Бронсон у част холивудског глумца добро познатог бившим совјетским грађанима са дотрајалих касета из видео клубова.

Тренутно се у документима званично зове Чарлс Салвадор, у част познатог уметника Салвадора Далија.

Осим тога, 2001. године, док је био у затвору, оженио се женом из Бангладеша и накратко прешао на ислам, променивши име у Чарлс Али Ахмед.

Премда ову наредну промену није званично регистровао и, након што се четири године касније развео од супруге, вратио се и на своје раније име и на своју бившу веру.

Али да би нам било једноставније зваћемо га Бронсон.

Рођен је 1952. године у угледној породици и био је, према речима његових рођака, пристојан, интелигентан и дечак пун љубави.

Нико не зна како је дошло до тога да се тако примерно дете претвори у мишићавог бандита, који је постао озлоглашен по нарочито агресивном понашању у затвору.

Као дечак, Мајкл је био добро васпитан, није био глуп и био је популаран међу школским друговима.

Његови родитељи, Ајра и Џо Петерсон, водили су клуб Конзервативне партије у велшком летовалишту Абериствиту, а ујак је чак био биран за локалног градоначелника 1960-их и 1970-их година.

Мајклова (Чарлсова) тетка Ајлин Пери рекла је за ББЦ пре неколико година да се њен нећак увек добро слагао са другом децом, био је љубазан и да се никада ни са ким није свађао.

На погрешан пут, према њеним речима, дечака је гурнуо сплет околности: породица се преселила у Мерсисајд (шире градско подручје које обухвата и Ливерпул), где је почео да се дружи са лошим друштвом, и тако је све почело.

Списак дела

Бронсон (Салвадор) је сакупио импресивни број злочина и пресуда, изречених за незаконите радње са обе стране затворске ограде.

Ево неких:

Иза овог сувопарног набрајања крије се богата криминална и затворска биографија.

Бронсон се први пут нашао иза решетака са 22 године, пошто је добио прву казну - седам година затвора због оружане пљачке.

Овај рок је, међутим, више пута продужаван, пошто је затвореник Бронсон стекао навику да напада и затворско особље и друге осуђенике.

За ове нападе добио је додатне године затвора - 1975., 1978. и 1985. године.

Из затвора је изашао тек 1987. године, након што је иза решетака провео 13 година, уместо првобитних седам.

Међутим, после 69 дана вратио се у своје уобичајено окружење, након што је осуђен на још једну казну, поново на седам година, за пљачку златаре.

Након што је одслужио други пут, Бронсон је поново пуштен на слободу, али не задуго: неколико недеља касније вратио се заувек.

Нова осмогодишња казна, за покушај пљачке, од тада је у више наврата продужавана, јер су јој редом додаване казне за насилне злочине почињене већ иза решетака.

На пример, 1997. године узео је за таоце начелника затвора и тројицу затвореника, за шта је добио пет година.

Две године касније, у затвору у Халу, узео је за таоца учитеља сликања, Данијелса (Бронсон се заинтересовао за ликовну уметност, па одатле и име Салвадор у част Далија) и није га пуштао скоро два дана (44 сата).

Јаднику, срећом, није нанео телесне повреде, али је био толико истраумиран да је одбио да се врати ангажману у затвору.

За ово дело, Чарлс Бронсон је добио условну доживотну казну затвора.

То значи да када посебно непоправљиви рецидивиста изврши неко друго кривично дело (али не и убиство, за њега се аутоматски добија доживотна робија), правни систем нема више толеранције и шаље га у затвор, наизглед заувек, али са правом на условни отпуст, рецимо после четири године.

Међутим, оног тренутка када осети ваздух слободе, он ће и даље бити под надзором полиције до последњег дана.

А било који вид прекршаја ће га вратити у затвор без икакве судске бирократије.

Бронсону, међутим, то не прети, пошто никада није пуштен на слободу.

Штавише, за њега је морао бити направљен посебан затворски одељак како би се на неки начин смањио ризик који он представља за чуваре и друге затворенике.

Свеукупно, током 70 година живота скоро пола века је провео иза решетака.

Његово понашање је било толико насилно и непредвидиво да су га затвори премештали од једног до другог као онај веома врућ кромпир који је баш тешко држати у рукама.

Може се рећи да иако Бронсон није могао да ужива у пејзажима родне земље, нема сумње да је добро упознао њене казнено-поправне установе, након што је боравио у више од 120 од укупно 141 места притвора доступних у Уједињеном Краљевству.

Данас је то апсолутни рекорд.

Осим тога, део тог времена провео је у затворским болницама специјалног режима, у којима се држе и на неки начин лече ментално болесни или неуравнотежени криминалци.

„Скоро па анђео"

Јавно саслушање у случају Бронсон трајало је три дана.

Требало је да буде завршено у петак, 10. марта, али иза затворених врата, пошто је комисија намеравала да разговара о неким „поверљивим детаљима".

Међутим, прва два дана саслушање је било отворено за јавност.

Ово је тек друго суђење у историји британског правосуђа у којем су новинари и јавност добили прилику да прате саслушања уживо, у реалном времену.

Првог од три дана затвореник је рекао да је сада „скоро па анђео" у поређењу са оним што је био раније, назвао је себе „пензионисаним затворским активистом" и обећао да више неће правити проблеме.

На питање зашто је променио презиме из Бронсон у Салвадор, он је одговорио да је „Бронсон био гадно копиле".

Овако је образлажио исказ: „Нисам био баш добра особа, чак се ни мени самом није допао Бронсон. Салвадор је светски човек. Сада имам мир у души."

У ствари, није тако лако разумети да ли се Бронсон каје или не.

Према његовим сопственим речима, није баш одушевљен чињеницом да је у различито време држао укупно 11 људи као таоце, али се тога и не стиди.

„Да ли ми је жао? Можда. Хоћу ли то поновити? Дефинитивно не", рекао је он на саслушању.

Признао је и да се према наставнику ликовног није понашао баш хумано, стављајући му омчу око врата и дефилујући с њим по затворском ходнику.

Бронсон је рекао да би, ако буде пуштен, желео да попије чај са Данијелсом и да га искрено замоли за опроштај.

С обзиром на трауму, мало је вероватно да ће Данијелс на то пристати.

„Нећу више да правим пометњу!"

Стиче се утисак да је Бронсон као главни аргумент своје одбране одлучио да искористи тезу да је, у ствари, све што је радио било, наводно, само забава, а да заиста није имао никакве подле намере.

На пример, на питање зашто је наставио да се насилнички понаша када се већ налазио у затвору, одговорио је да он, кажу, воли да „ствара пометњу као било који мушкарац".

А када су га питали зашто се једном приликом скинуо го и намазао путером, одговорио је: „То је била најбоља подвала у мом животу. Испала је проклето сјајно!".

Данас се Бронсон сматра затвореником средњег ризика за чуваре и друге осуђенике, али се и даље налази у затвору са строгим надзором за високоризичне криминалце у затвору Вудхил, у близини града Милтон Кејнс.

То значи да у самици проводи 23 сата дневно.

Теоретски, требало би га чешће пуштати, али затвор једноставно нема довољно особља.

Бронсон верује да је у овом животном добу, углавном с обзиром на његове поодмакле године, требало да буде пуштен најмање осам сати дневно.

„Велики ризик за друштво"

Бронсонове шансе да добије условну слободу нису биле велике.

Међутим, затворски психолог је рекао комисији да ће његов злогласни пацијент као и раније бити опасност за друштво, било да буде потпуно пуштен или пребачен у затвор отвореног типа.

Највише га брине то што после толико година затвора, чији је солидан део провео у самици, једноставно неће моћи да се носи са емоцијама ако падне у мање сурове услове притвора.

Истина, рекао је да је покушавао да се некако припреми за могуће ослобађање, учио је да се избори са паником и радио је вежбе дисања.

Истовремено, главни издувни вентил за њега било је цртање, коме се у потпуности предаје.

Бронсонова дела можда нису велика, али ипак су тражена.

На пример, 2014. албум са његовим цртежима продат је за 30.000 фунти (36.000 америчких долара).

У ствари, његова уметничка дела донела су затвореном Бронсону мање скандалозну славу.

Пошто му је молба да буде ослобођен одбијена, „Салвадор Дали" ће морати да настави да убија време сликањем.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]