Русија и Украјина: Мештани Белгорода живе у страху, али не криве Путина и кажу да су спремни на жртве

Звуци рата постају свакодневица на овој пијаци неколико километара од руске границе са Украјином.

Чујем експлозије у даљини. Али овде се нико не потреса.

Свега неколико метара даље, неке тезге су сведене на искривљени метал.

Неколико дана раније, биле су погођене минобацачким гранатама.

У то време пијаца је била затворена, па нико није био повређен.

Али многе тезге и даље не раде и присутна је само шачица муштерија.

Испред неких зграда наслагани су џакови са песком.

У многим деловима Русије ово делује као виртуелни рат: сукоб који се води на телевизији, далеко од куће.

Али у руској Белгородској области, рат делује веома стварно и веома близу.

Раиса Александровна, која овде продаје слаткише, изгубила је осећај сигурности.

„Нико нас не штити", каже ми Раиса.

„Кад људи ноћу пођу кући, не знају да ли ће се ујутру и даље пробудити у једном комаду."

Сви са којима разговарам на пијаци говоре ми да живе у страху од украјинског гранатирања.

Али пропуштају да помену да је њихова земља извршила инвазију на Украјину.

Они потврђују да је, пре годину дана, живот овде био тих и миран.

А, опет, одбијају да повежу тачкице и окриве Кремљ за оно што се десило.

„Морали смо да покренемо ову војну операцију", инсистира Раиса.

„То је било исправно. Само је требало да будемо припремљенији за то. Требало је одмах да регрутујемо људе у војску. Много наших младих гине. Наше жене неће имати за кога да се удају."

„Али шта је са Украјинцима који су погинули због руске инвазије?", питам.

„Да, људи са обе стране гину", одговара Раиса.

„Али мозгови Украјинаца су испрани. Нова генерација је одрасла мрзећи Русе. Морамо да их реедукујемо. Морамо да их преваспитамо."

У Белгороду, регионалној престоници, огромно слово „З" - симбол руске војне операције - подигнуто је крај прометног аутопута.

Последњих месеци у овом граду је било и експлозија, између осталог на аеродрому, складишту нафте, а извршен је и напад на електрану.

Одједном становници морају да размишљају где ће да се сакрију.

Отворена су склоништа по подрумима кућа и стамбених зграда.

Разговори који се воде овде слични су онима на пијаци - већина људи ми говори: да, безбедност је постала проблем тек после инвазије, али, не, не криве саму инвазију за то.

Као да постоји психолошка баријера која спречава људе да повежу погоршање безбедносне ситуације са одлуком њиховог председника.

Ако и постоји баријера, њу хране патриотске поруке.

Са билборда и рекламних табли у Белгороду зуре портрети одликованих руских војника који се боре у Украјини.

Слике и слогани позивају јавност да буде уједињена под једном заставом.

„Хвала вам за ваша херојска дела!", гласи текст на једном плакату.

„За Мајку Русију", пише на другом.

„Све за фронт! Све за победу!"

„Веруј у себе, али живи за Русију!"

Поред слогана на улицама, пропаганда се емитује и на руској државној телевизији.

Од јутра до мрака, вести и емисије уверавају гледаоце да је Русија у праву; да су Украјина и Запад агресори и да је у овом сукобу угрожена сама будућност Русије.

Те поруке делују.

У белгородској продавници вунице, разговарам са власником.

Он очигледно верује да, критикујући Русију, Запад покрива свачије очи.

„Запад има негативну улогу", каже ми он.

„Он очигледно жели да уништи Русију. То смо већ видели. Под Адолфом Хитлером."

Погледајте и видео:

Испред радње, Ксенија, студенткиња права сагласна је с тим.

„Украјина је марионета Запада који је одувек желео да уништи Русију.

„Хитлер је желео да заузме нашу територију. Ко не жели? Имамо огромну земљу", каже она.

Не деле сви тај став, али је мало њих спремно да то призна у јавности.

„Не верујем да могу да урадим било шта да променим ситуацију", каже Иван, даље низ улицу.

„Свестан сам у којој земљи живим и шта су власти урадиле да би спречиле обичне људе да изразе сопствено мишљење. Свако такво изражавање мишљења је опасно."

Поређења са Хитлером нису случајна. Можете стално да их чујете на руској телевизији.

Да би побудио патриотски набој и појачао подршку јавности „специјалној војној операцији", Кремљ рат у Украјини представља у сличном контексту као и Други светски рат: Русија пружа отпор фашизму, борећи се да одбрани Мајку земљу од страних завојевача.

Реалност је много другачија.

Нацистичка Немачка је 1941. године извршила инвазију на Совјетски Савез.

Владимир Путин је 2022. године покренуо потпуну инвазију на Украјину.

У планинчинама око Белгорода властитим очима видим како настају везе са Другим светским ратом.

Група наоружаних људи пристала је да се сретне са мном.

Себе називају „Смерш" („Смрт шпијунима") по озлоглашеној контраобавештајној јединици коју је створио Јосиф Стаљин у Другом светском рату.

Не желе да откривају лица - нити имена - али желе накратко да разговарају о активностима.

„Тренутно обучавамо снаге територијалне одбране за Белгородску област", каже један човек.

„Неки од обучаваних имају искуства у борбама. Неки су бивши полицајци или бивши војници. Они ће бранити Белгородску област ако дође до напада на Русију.

„Што се нас тиче, ми ћемо извршити сваки задатак који нам повери врховни командант, у сваком граду, било где на свету."

Међу обучаваним људима је Јевгениј Бакало, локални новинар и бизнисмен.

У Белгороду је Јевгениј покренуо групу подршке за Украјинце који су прешли у Русију бежећи од рата.

Бакалово мишљење о Украјини поклапа се са контроверзним ставовима председника Путина.

„Ми смо један народ", каже ми он.

„Украјинци су Руси. Само су то заборавили."

После годину дана рата, жесток отпор Украјинаца говори управо супротно: да данас, више него икад у пост-совјетској историји, украјински народ цени сопствени суверенитет и независност и чврсто је решен да не дозволи да силом буде враћен под окриље Москве.

У међувремену, Москва наставља да представља украјинске званичнике као неонацисте, а западне владе као нацистичке симпатизере: још један разлог зашто Кремљ често помиње четрдесете године прошлог века.

Под председником Путином, национална идеја изграђена је око Другог светског рата - који већина Руса назива Великим патриотским ратом: око победе Совјетског Савеза у том рату и огромне цене у људским животима те победе.

То је једна изузетно емотивна тема.

Олга, која води црквени хор у Белгороду, каже ми да се „веома плаши" док се гранатира град.

Кад јој напоменем да се то не би дешавало да није започела „специјална војна операција", њена прва реакција је да помене Други светски рат.

„То ме подсећа на Велики патриотски рат", каже ми Олга, „време великих жртвовања. Одувек су се подносиле жртве. Кад наши мушкарци оду у рат, они знају да могу да погину."

Олгин муж није код куће.

Он се добровољно пријавио да се бори у „специјалној војној операцији".

Она прихвата званични став - верзију догађаја коју већина света одбацује као алтернативну стварност Кремља.

„Русија није изазвала овај рат", каже ми Олга.

„Рус ће вам дати све што желите. Русија није напала Украјину. Руси су мирољубив и великодушан народ."

Погледајте и видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]