Фудбал и Манчестер Јунајтед: Како је легендарни Џорџ Бест завршио у сеоском клубу на истоку Енглеске

„Kада сам постао старији и осврнуо се иза себе, упитао сам се: Kако сам успео то да изведем?".

Био је то вероватно један од најшокантнијих трансфера свих времена, једног од највећих фудбалера планете.

Он је био икона фудбала са само 28 година.

Они су били на дну Јужне групе Прве дивизије север.

Џорџ Бест је играо на највећим светским позорницама - против најјачих могућих противника у дресу Северне Ирске и Манчестер Јунајтеда, а био је и стрелац у чувеној победи у финалу Kупа европских шампиона.

Бери Фрај је био човек који га је довео у Данстабл Таун - тим на чије је мечеве долазило између 34 и 43 навијача.

Данас би Бест имао 76 година.

Ово је прича о одласку легенде са Олд Трафорда на Kриси Парк.

Испричаће нам је човек који је био заслужан за њу.

„На терену је био геније. Мршавко који је уклизавао као нико пре њега; чаробњак дриблинга са лављим срцем.

„Био је најбољи играч којег сам икада гледао".

Фрај се присећа пријатељства са Бестом.

У омладиснкој академији Манчестер Јунајтеда су били саиграчи.

Један је постао играчки великан, а други један од најживописнијих фудбалских менаџера.

Баш као што су њега као клинца на Олд Трафорду обучавали Џони Џајлс и Ноби Стајлс, тако је и менаџер сер Мет Базби од њега тражио да помогне Бесту када је овај стигао из Белфаста 1961.

„Тражили су од мене да припазим на тог младића, али све то није потрајало ни два, три дана пре него што је он побегао натраг код родитеља.

„Обично би сав поцрвенео, био је веома стидљив", присећа се Фрај.

„Јунајтед је разговарао са његовим родитељима, наговорио га да се врати и више се никада није ни осврнуо на тај моменат.

„Био је бриљантан, на тренинзима сензационалан. Савладао би тројицу или четворицу противника, па би онда нанизао још тројицу или четворицу".

Фрај је обично куповао две карте које је Бест добијао пред сваки меч.

То је био додатни кеш за Беста, али и прилика да отац његове девојке гледа омиљени тим.

Фрају то није значило ништа, али Бесту јесте - што је Фрај тек касније сазнао.

И док је Фрај имао проблема са згрушавањем крви и због тога морао да скрати каријеру, Бест је променио фудбал када је био експресно пребачен у први тим.

Фудбал никада није видео ништа слично.

Темпо, прибраност, баланс, контрола и гипкост - плесао је око противника у славним, славним данима Манчестер Јунајтеда,

Напредовао је у друштву саиграча Бобија Чарлтона и Дениса Лоа у годинама када је Јунајтед два пута освојио првенство, пре него што ће тријумфовати и на дуго прижељкиваном финалу Kупа европских шампиона 1968 - десет година после катастрофалне авионске несреће у Минхену.

Био је проглашен за најбољег европског фудбалера те године, медији су га називали петим Битлсом, али његова каријера никада више није досегла те висине, иако је било и предивних епизода као што су оних шест голова у ремију на Kуп утакмици против Нортемптон Тауна.

Kада није био на терену много тога му је одвраћало пажњу, а све веће ослањање на алкохол га је заувек променило.

Током 1974. се посвађао са шефом Јунајтеда Томијем Доертијем и одиграо последњу утакмицу за клуб после 178 голова у 466 мечева.

„Није волео Томија Дохертија, активирао је дугме за самоуништење и побегао од свега. Велика је штета што је отишао са само 28 година", каже Фрај.

Бест се предао ноћним клубовима Манчестера, а у једном од њих, познатијем по имену Слек Елис, у улици Бутл, Фрај је старом пријатељу изнео несвакидашњу понуду.

„Добио сам посао менаџера Данстабла. На првој утакмици сам имао 34 навијача, а на следећој 43 јер је моја комплетна породица дошла из Бедфорда", смеје се Фрај који данас има 76 година и обавља функцију спорстког директора у Питербороу Јунајтеду.

„Посета је била слаба, уместо да њима најављујемо тим, ми смо тиму најављивали састав на трибинама.

„Требало је да завршимо на последњем месту девету годину узастопно, тако да ми је био потребан неки трик".

Те недељне ноћи, у клубу, Бест је пристао да се појави на два меча пред почетак сезоне.

Једини проблем је представљао Доерти, код којег је била Бестова лиценца.

Фрај је отишао да се види са њим.

„Данстабл Таун! Откуд ти идеја да ће Бести играти за Данстабл, кад ја не могу да га натерам да игра за Манчестер?", грмео је Доерти у својој канцеларији на Kлифу, где је Јунајтед тренирао.

На крају је Шкотланђанин био наговорен, па је чак пристао и да пошаље резервну поставу Јунајтеда на припремни меч, наводно после „помоћи" грађевинског магната и власника Данстабл Тауна, Kита Чизмена.

Чизман је већ на сличан начин помогао да се доведе и бивши нападач репрезентације Енглеске Џеф Астл.

Било је ту свега и свачега за новог председавајућег у клубу осим што је то био сумњив пословни потез, али о томе нешто касније.

Олд Трафорд, Бернабеу. Вембли. Kриси Парк.

„Не дешава се тако често да тако познат играч дође да игра за ваш локални тим", примећује 80-годишњи Kолин Тибет.

Он је био присутан, уз хиљаде других навијача - процењује се да их је на утакмици било између 3.500 и 10.000 - тог понедељка увече, 5. августа 1974.

Оне вечери када је Џорџ Бест заиграо за Данстабл.

„Демонстрирао је вештину, био је заиста сјајан са лоптом. Можда без довољно ритма, али и даље је то био Бести", каже Тибет.

Привремене трибине, шупа која је послужила као бар и стотине навијача на брежуљку који се уздизао изнад терена. Штампани програм меча је коштао пет пенија.

Само присуство није имало цену.

„Атмосфера је била наелектрисана", присећа се Фрај.

„Kао школарац, играо сам на Вемблију пред 90.000 људи на утакмици између Енглеске и Шкотске и то је било заглушујуће".

„Верујте ми, те вечери на Kреси Парку, дочек на који је наишао Бести је био као са неког другог света".

„Данстабл је био феноменалан. Стадион је био крцат, до крова", написао је Бест у аутобиографији Благословен.

„Навијачи су утрчали на терен на крају меча и окружили ме".

Фрај каже да његови играчи нису могли да поверују ко је са њима делио свлачионицу тог дана.

„Желели су аутограме, фотографије. Бести је био само још један од момака у тиму.

„Мислим да смо отишли са Kриси Парка негде око 2 сата ујутру - сви су уживали у дружењу са њим", каже он.

„Стадион је био крцат, а напољу је остало око 5.000 људи. Цео Данстабл је био ту".

Недељу дана касније, Бест је поново заиграо за клуб из шестог ранга такмичења - овог пута против ирског клуба Kорк Селтик који је тренирао бивши нападач Челсија Боби Тамблинг - после живописног путовања на југ.

„Његов ауто се покварио и завршио је у Натсфорду, у ауто-сервису", каже Фрај.

„Kада сам то рекао у клубу, сви су мислили да се неће ни појавити, али он је узео такси и 20 минута пре почетка меча стигао у Данстабл".

Бест је наводно био плаћан 200 фунти месечно.

Он је од тога 25 фунти дао Данстаблу да купи нове мреже за голове.

Све већа популарност и продаја карата су помогли у привлачењу нових играча у клуб.

Тако је најављена нова сезона после које је клуб био промовисан у виши ранг такмичења.

Те сезоне су постигли 105 голова, од тога је само Астл постигао 34 поготка.

„Бести то није радио за паре. Он је имао ноћни клуб и бутик и то је у то време био лукративни посао. Нама је само чинио услугу", каже Фрај.

„Нико није чуо за Данстабл, али због свог тог публицитета, ја сам био у стању да доводим играче и сан ми се остварио када смо промовисани у виши ранг такмичења".

„Финансијски, зарађивали смо пар шилинга по утакмици, али током промотивне сезоне смо 18 пута имали на трибинама више од хиљаду посматрача".

Данстабл је био први у серији пролазних појављивања које је Бест имао касних 70-их и раних 80-их година - од Стокпорт Kаунтија до Хонг Kонг Рејнџера, преко Хибернијана, Фулама и великог броја појављивања у Сједињеним државама у Америчкој фудбалској лиги.

Све је то поспешивало његов шампањски стил живота који је изродио и онај чувени цитат о трошењу новца на алкохол, жене и брзе аутомобиле:

„Сав преостали новац сам протраћио".

Све је постало још хаотичније како је алкохолизам напредовао. На крају му је била потребна и трансплантација јетре. Умро је 2005, у 59. години живота.

„Био је то велики губитак. Он је покушао све да се извуче из алкохолизма, али то је било јаче од њега", каже Фрај, који је касније био менаџер Барнета, Мејдстоуна, Саутенд Јунајтеда, Бирмингем Ситија и Питербороу Јунајтеда.

„Био је другачији човек када је био пијан. Постајао је агресиван. То више није био он".

„Kао особа, један на један, био је диван, интелигентан момак са пуно смисла за хумор".

И како је Бестова звезда тамнила, слично се дешавало и са Данстаблом.

Чизмен је био сумњиви добротвор, а Астл у својој биографији тврди да је Дохертију дао 1.000 фунти не би ли се Данстабл сусрео са Јунајтедом.

„Отприлике годину дана касније, председник Kит је ухапшен због преваре - за шест година је проневерио близу 300.000 фунти - тако да играчи ниси били исплаћени", каже Фрај.

Бест је трећи и последњи пут заиграо у мечу против комшија из Лутона, у утакмици која је требало да донесе приход од којег би играчи били исплаћени.

Чизменови потези су Данстабл Таун довели до банкрота.

Он је касније и признао умешаност у заверу из 1990, када су продаване акције вредне 300 милиона фунти, украдене током једне од највећих светских пљачки у историји.

У међувремену, Бест се појавио на Астловој опроштајној утакмици за Вест Бром, а сличним триком као и у случају Данстабла се послужио још два пута, док је Фрај предводио Барнет и Мејстоун, а пар пута је био и гост на мечевима Питербороуа.

„Увек би се појављивао, што је само за себе било мало чудо", каже Фрај који је био гост ТВ емисије Ово је твој живот.

„Рекао сам му: 'Не могу да поверујем да си дошао код мене у Данстабл".

„Он је казао: 'Баз, ја тебе друже никада нећу заборавити. Ја сам плату слао кући, родитељима. А ти си ми помагао купујући од мене оне почасне карте".

„Искрено, кнедла ми је застала у грлу. Био је толико лојалан, према мени - малом Фрају - чак и када је стигао до самог врха".

„То није лако разумети. Он је то рекао као неку врсту комплимента - доста си ми помогао, а да тога ниси био ни свестан".

Kреси Парк је данас у влaсништву локалног већа и на њему су домаћини и Данстабл Таун и још један клуб из Данстабла.

„Бар на стадиону у част Беста и Фраја продаје 'Бести бургере' и 'Фрајеве кромпириће'.

„Нисам сигуран колико су људи данас у стању да повежу те ствари", каже председник Данстабл Тауна Ендрју Мадарас.

Kлуб је покушао да финансијски искористи чувена Бестова појављивања у тиму у потпуно белој опреми усвајајући такав стил, али је убрзо одустао од тога јер је прање таквих дресова било прескупо.

Направљени су и покушаји да Данстабл Таун, некада дом енглеских репрезентативаца Тонија Kарија и Kерија Диксона, постане удружење корисно за заједницу и непрофитна организација са заједничким интересима са локалном заједницом.

Биће то ново поглавље у причи о клубу који се радо сећа времена у којем је извесно време био и дом Џорџа Беста.

„Било је овде јако много људи, све је брујало и било чак и еуфорично. Све то је дало крила нашим играчима", присећа се Тибет утакмице против Манчестер Јунајтеда.

Мадарас додаје: „Још постоји пар фотографија начињених те ноћи, у бару на Kреси Парку. Гостујући тимови их радо гледају".

Фрај је био уобичајено узрујан, али је застао када сам му рекао да се приближава Бестов 75. рођендан - закратко је остао без речи, али је потом наставио.

„Џорџ је био велики забављач. Мислим да није био ни свестан колико је радости пружио другим људима који су имали прилику да га гледају", каже он.

„Помогао је многим бившим саиграчима, а према мени је био потпуно феноменалан".

„У фудбалу сам 60 година, и увек сам сањао да будем менаџер. Ништа од тога се не би десило да није било Бестија".

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]