Fudbal i Mančester Junajted: Kako je legendarni Džordž Best završio u seoskom klubu na istoku Engleske

„Kada sam postao stariji i osvrnuo se iza sebe, upitao sam se: Kako sam uspeo to da izvedem?".

Bio je to verovatno jedan od najšokantnijih transfera svih vremena, jednog od najvećih fudbalera planete.

On je bio ikona fudbala sa samo 28 godina.

Oni su bili na dnu Južne grupe Prve divizije sever.

Džordž Best je igrao na najvećim svetskim pozornicama - protiv najjačih mogućih protivnika u dresu Severne Irske i Mančester Junajteda, a bio je i strelac u čuvenoj pobedi u finalu Kupa evropskih šampiona.

Beri Fraj je bio čovek koji ga je doveo u Danstabl Taun - tim na čije je mečeve dolazilo između 34 i 43 navijača.

Danas bi Best imao 76 godina.

Ovo je priča o odlasku legende sa Old Traforda na Krisi Park.

Ispričaće nam je čovek koji je bio zaslužan za nju.

„Na terenu je bio genije. Mršavko koji je uklizavao kao niko pre njega; čarobnjak driblinga sa lavljim srcem.

„Bio je najbolji igrač kojeg sam ikada gledao".

Fraj se priseća prijateljstva sa Bestom.

U omladisnkoj akademiji Mančester Junajteda su bili saigrači.

Jedan je postao igrački velikan, a drugi jedan od najživopisnijih fudbalskih menadžera.

Baš kao što su njega kao klinca na Old Trafordu obučavali Džoni Džajls i Nobi Stajls, tako je i menadžer ser Met Bazbi od njega tražio da pomogne Bestu kada je ovaj stigao iz Belfasta 1961.

„Tražili su od mene da pripazim na tog mladića, ali sve to nije potrajalo ni dva, tri dana pre nego što je on pobegao natrag kod roditelja.

„Obično bi sav pocrveneo, bio je veoma stidljiv", priseća se Fraj.

„Junajted je razgovarao sa njegovim roditeljima, nagovorio ga da se vrati i više se nikada nije ni osvrnuo na taj momenat.

„Bio je briljantan, na treninzima senzacionalan. Savladao bi trojicu ili četvoricu protivnika, pa bi onda nanizao još trojicu ili četvoricu".

Fraj je obično kupovao dve karte koje je Best dobijao pred svaki meč.

To je bio dodatni keš za Besta, ali i prilika da otac njegove devojke gleda omiljeni tim.

Fraju to nije značilo ništa, ali Bestu jeste - što je Fraj tek kasnije saznao.

I dok je Fraj imao problema sa zgrušavanjem krvi i zbog toga morao da skrati karijeru, Best je promenio fudbal kada je bio ekspresno prebačen u prvi tim.

Fudbal nikada nije video ništa slično.

Tempo, pribranost, balans, kontrola i gipkost - plesao je oko protivnika u slavnim, slavnim danima Mančester Junajteda,

Napredovao je u društvu saigrača Bobija Čarltona i Denisa Loa u godinama kada je Junajted dva puta osvojio prvenstvo, pre nego što će trijumfovati i na dugo priželjkivanom finalu Kupa evropskih šampiona 1968 - deset godina posle katastrofalne avionske nesreće u Minhenu.

Bio je proglašen za najboljeg evropskog fudbalera te godine, mediji su ga nazivali petim Bitlsom, ali njegova karijera nikada više nije dosegla te visine, iako je bilo i predivnih epizoda kao što su onih šest golova u remiju na Kup utakmici protiv Nortempton Tauna.

Kada nije bio na terenu mnogo toga mu je odvraćalo pažnju, a sve veće oslanjanje na alkohol ga je zauvek promenilo.

Tokom 1974. se posvađao sa šefom Junajteda Tomijem Doertijem i odigrao poslednju utakmicu za klub posle 178 golova u 466 mečeva.

„Nije voleo Tomija Dohertija, aktivirao je dugme za samouništenje i pobegao od svega. Velika je šteta što je otišao sa samo 28 godina", kaže Fraj.

Best se predao noćnim klubovima Mančestera, a u jednom od njih, poznatijem po imenu Slek Elis, u ulici Butl, Fraj je starom prijatelju izneo nesvakidašnju ponudu.

„Dobio sam posao menadžera Danstabla. Na prvoj utakmici sam imao 34 navijača, a na sledećoj 43 jer je moja kompletna porodica došla iz Bedforda", smeje se Fraj koji danas ima 76 godina i obavlja funkciju sporstkog direktora u Piterborou Junajtedu.

„Poseta je bila slaba, umesto da njima najavljujemo tim, mi smo timu najavljivali sastav na tribinama.

„Trebalo je da završimo na poslednjem mestu devetu godinu uzastopno, tako da mi je bio potreban neki trik".

Te nedeljne noći, u klubu, Best je pristao da se pojavi na dva meča pred početak sezone.

Jedini problem je predstavljao Doerti, kod kojeg je bila Bestova licenca.

Fraj je otišao da se vidi sa njim.

„Danstabl Taun! Otkud ti ideja da će Besti igrati za Danstabl, kad ja ne mogu da ga nateram da igra za Mančester?", grmeo je Doerti u svojoj kancelariji na Klifu, gde je Junajted trenirao.

Na kraju je Škotlanđanin bio nagovoren, pa je čak pristao i da pošalje rezervnu postavu Junajteda na pripremni meč, navodno posle „pomoći" građevinskog magnata i vlasnika Danstabl Tauna, Kita Čizmena.

Čizman je već na sličan način pomogao da se dovede i bivši napadač reprezentacije Engleske Džef Astl.

Bilo je tu svega i svačega za novog predsedavajućeg u klubu osim što je to bio sumnjiv poslovni potez, ali o tome nešto kasnije.

Old Traford, Bernabeu. Vembli. Krisi Park.

„Ne dešava se tako često da tako poznat igrač dođe da igra za vaš lokalni tim", primećuje 80-godišnji Kolin Tibet.

On je bio prisutan, uz hiljade drugih navijača - procenjuje se da ih je na utakmici bilo između 3.500 i 10.000 - tog ponedeljka uveče, 5. avgusta 1974.

One večeri kada je Džordž Best zaigrao za Danstabl.

„Demonstrirao je veštinu, bio je zaista sjajan sa loptom. Možda bez dovoljno ritma, ali i dalje je to bio Besti", kaže Tibet.

Privremene tribine, šupa koja je poslužila kao bar i stotine navijača na brežuljku koji se uzdizao iznad terena. Štampani program meča je koštao pet penija.

Samo prisustvo nije imalo cenu.

„Atmosfera je bila naelektrisana", priseća se Fraj.

„Kao školarac, igrao sam na Vembliju pred 90.000 ljudi na utakmici između Engleske i Škotske i to je bilo zaglušujuće".

„Verujte mi, te večeri na Kresi Parku, doček na koji je naišao Besti je bio kao sa nekog drugog sveta".

„Danstabl je bio fenomenalan. Stadion je bio krcat, do krova", napisao je Best u autobiografiji Blagosloven.

„Navijači su utrčali na teren na kraju meča i okružili me".

Fraj kaže da njegovi igrači nisu mogli da poveruju ko je sa njima delio svlačionicu tog dana.

„Želeli su autograme, fotografije. Besti je bio samo još jedan od momaka u timu.

„Mislim da smo otišli sa Krisi Parka negde oko 2 sata ujutru - svi su uživali u druženju sa njim", kaže on.

„Stadion je bio krcat, a napolju je ostalo oko 5.000 ljudi. Ceo Danstabl je bio tu".

Nedelju dana kasnije, Best je ponovo zaigrao za klub iz šestog ranga takmičenja - ovog puta protiv irskog kluba Kork Seltik koji je trenirao bivši napadač Čelsija Bobi Tambling - posle živopisnog putovanja na jug.

„Njegov auto se pokvario i završio je u Natsfordu, u auto-servisu", kaže Fraj.

„Kada sam to rekao u klubu, svi su mislili da se neće ni pojaviti, ali on je uzeo taksi i 20 minuta pre početka meča stigao u Danstabl".

Best je navodno bio plaćan 200 funti mesečno.

On je od toga 25 funti dao Danstablu da kupi nove mreže za golove.

Sve veća popularnost i prodaja karata su pomogli u privlačenju novih igrača u klub.

Tako je najavljena nova sezona posle koje je klub bio promovisan u viši rang takmičenja.

Te sezone su postigli 105 golova, od toga je samo Astl postigao 34 pogotka.

„Besti to nije radio za pare. On je imao noćni klub i butik i to je u to vreme bio lukrativni posao. Nama je samo činio uslugu", kaže Fraj.

„Niko nije čuo za Danstabl, ali zbog svog tog publiciteta, ja sam bio u stanju da dovodim igrače i san mi se ostvario kada smo promovisani u viši rang takmičenja".

„Finansijski, zarađivali smo par šilinga po utakmici, ali tokom promotivne sezone smo 18 puta imali na tribinama više od hiljadu posmatrača".

Danstabl je bio prvi u seriji prolaznih pojavljivanja koje je Best imao kasnih 70-ih i ranih 80-ih godina - od Stokport Kauntija do Hong Kong Rejndžera, preko Hibernijana, Fulama i velikog broja pojavljivanja u Sjedinjenim državama u Američkoj fudbalskoj ligi.

Sve je to pospešivalo njegov šampanjski stil života koji je izrodio i onaj čuveni citat o trošenju novca na alkohol, žene i brze automobile:

„Sav preostali novac sam protraćio".

Sve je postalo još haotičnije kako je alkoholizam napredovao. Na kraju mu je bila potrebna i transplantacija jetre. Umro je 2005, u 59. godini života.

„Bio je to veliki gubitak. On je pokušao sve da se izvuče iz alkoholizma, ali to je bilo jače od njega", kaže Fraj, koji je kasnije bio menadžer Barneta, Mejdstouna, Sautend Junajteda, Birmingem Sitija i Piterborou Junajteda.

„Bio je drugačiji čovek kada je bio pijan. Postajao je agresivan. To više nije bio on".

„Kao osoba, jedan na jedan, bio je divan, inteligentan momak sa puno smisla za humor".

I kako je Bestova zvezda tamnila, slično se dešavalo i sa Danstablom.

Čizmen je bio sumnjivi dobrotvor, a Astl u svojoj biografiji tvrdi da je Dohertiju dao 1.000 funti ne bi li se Danstabl susreo sa Junajtedom.

„Otprilike godinu dana kasnije, predsednik Kit je uhapšen zbog prevare - za šest godina je proneverio blizu 300.000 funti - tako da igrači nisi bili isplaćeni", kaže Fraj.

Best je treći i poslednji put zaigrao u meču protiv komšija iz Lutona, u utakmici koja je trebalo da donese prihod od kojeg bi igrači bili isplaćeni.

Čizmenovi potezi su Danstabl Taun doveli do bankrota.

On je kasnije i priznao umešanost u zaveru iz 1990, kada su prodavane akcije vredne 300 miliona funti, ukradene tokom jedne od najvećih svetskih pljački u istoriji.

U međuvremenu, Best se pojavio na Astlovoj oproštajnoj utakmici za Vest Brom, a sličnim trikom kao i u slučaju Danstabla se poslužio još dva puta, dok je Fraj predvodio Barnet i Mejstoun, a par puta je bio i gost na mečevima Piterboroua.

„Uvek bi se pojavljivao, što je samo za sebe bilo malo čudo", kaže Fraj koji je bio gost TV emisije Ovo je tvoj život.

„Rekao sam mu: 'Ne mogu da poverujem da si došao kod mene u Danstabl".

„On je kazao: 'Baz, ja tebe druže nikada neću zaboraviti. Ja sam platu slao kući, roditeljima. A ti si mi pomagao kupujući od mene one počasne karte".

„Iskreno, knedla mi je zastala u grlu. Bio je toliko lojalan, prema meni - malom Fraju - čak i kada je stigao do samog vrha".

„To nije lako razumeti. On je to rekao kao neku vrstu komplimenta - dosta si mi pomogao, a da toga nisi bio ni svestan".

Kresi Park je danas u vlasništvu lokalnog veća i na njemu su domaćini i Danstabl Taun i još jedan klub iz Danstabla.

„Bar na stadionu u čast Besta i Fraja prodaje 'Besti burgere' i 'Frajeve krompiriće'.

„Nisam siguran koliko su ljudi danas u stanju da povežu te stvari", kaže predsednik Danstabl Tauna Endrju Madaras.

Klub je pokušao da finansijski iskoristi čuvena Bestova pojavljivanja u timu u potpuno beloj opremi usvajajući takav stil, ali je ubrzo odustao od toga jer je pranje takvih dresova bilo preskupo.

Napravljeni su i pokušaji da Danstabl Taun, nekada dom engleskih reprezentativaca Tonija Karija i Kerija Diksona, postane udruženje korisno za zajednicu i neprofitna organizacija sa zajedničkim interesima sa lokalnom zajednicom.

Biće to novo poglavlje u priči o klubu koji se rado seća vremena u kojem je izvesno vreme bio i dom Džordža Besta.

„Bilo je ovde jako mnogo ljudi, sve je brujalo i bilo čak i euforično. Sve to je dalo krila našim igračima", priseća se Tibet utakmice protiv Mančester Junajteda.

Madaras dodaje: „Još postoji par fotografija načinjenih te noći, u baru na Kresi Parku. Gostujući timovi ih rado gledaju".

Fraj je bio uobičajeno uzrujan, ali je zastao kada sam mu rekao da se približava Bestov 75. rođendan - zakratko je ostao bez reči, ali je potom nastavio.

„Džordž je bio veliki zabavljač. Mislim da nije bio ni svestan koliko je radosti pružio drugim ljudima koji su imali priliku da ga gledaju", kaže on.

„Pomogao je mnogim bivšim saigračima, a prema meni je bio potpuno fenomenalan".

„U fudbalu sam 60 godina, i uvek sam sanjao da budem menadžer. Ništa od toga se ne bi desilo da nije bilo Bestija".

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]