Оставка Лиз Трас: Премијерка на само 45 дана и други светски лидери који су најкраће владали

Одлазак Лис Трас значи да ће Велика Британија имати (најмање) пет различитих премијера за нешто више од шест година.

То свакако мора да представља некакав светски рекорд, зар не?

Заправо не.

Људи из Аргентине брже боље ће истаћи да је њихова земља једном имала пет председника за само… две недеље!

И заиста, рекордних 45 дана на власти Лиз Трас у Даунинг Стриту број 10, најкраћих у британској политичкој историји, изгледа као читава вечност у поређењу са кратким мандатима ових светских лидера.

Немачки нацистички канцелар за једну ноћ

Јозеф Гебелс остао је упамћен као озлоглашени немачки министар пропаганде за време нацистичке владавине (1933-1945).

Али врло мало људи се сећа да се он нашао и на највишем положају, канцелара - мада само на један дан.

То се десило 30. априла 1945. године, кад је дотадашњи носилац те дужности, Адолф Хитлер, одузео себи живот у подземном бункеру у Берлину у последњим данима Другог светског рата у Европи.

Као Хитлеров први заменик, Гебелс је постао канцелар, али су онда и он и његова супруга такође извршили самоубиство, након што су отровали своје шесторо деце цијанидом.

Месец дана у Белој кући

Вилијам Хенри Харисон (1773-1841) држи неславну титулу истовремено првог америчког председника који је умро на дужности и који је имао најкраћи мандат.

Бивши официр војске провео је на власти свега 32 дана кад је добио упалу плућа и умро у 68. години.

Ротирајућа врата у Каза Росада

Аргентина се нашла у небраном грожђу у децембру 2001. године: тешка економска криза изазвала је насилне уличне протесте, у којима је страдало најмање 25 људи.

Политичка превирања која су уследила довела су до оставке председника Фернанда де ла Руе 20. децембра.

Наступио је фасцинантан низ падајућих политичких домина: Де Ла Руу заменио је лидер сенатске већине Рамон Пуерта, јер је место потпредседника остало упражњено због раније оставке.

Два дана касније, Пуерта је напустио положај јер је конгрес изабрао Адолфа Родригеза Саа да уђе у Казу Росаду, председничку резиденцију.

Али Са је такође поднео оставку у року од недељу дана, након што је изгубио подршку за ванредне економске мере.

По закону је Пуерта требало поново да ускочи, али је он то одбио, давши оставку на место лидера Сената.

На сцену ступа председник Представничког дома Едуардо Камано - четврти председник (ако сте случајно изгубили рачуницу).

Три дана касније, он је уступио место још једном председнику ког је изабрао конгрес Едуарду Дуалдеу, који је остао на власти све до општих избора 2003. године.

Индијски вођа - на мање од две недеље

Бивши индијски премијер Атал Бихари Ваџпаји држи рекорд најкраћег мандата у тој улози, издржавши свега 13 дана на челу владе 1996. године, услед неуспеха да обезбеди коалициону већину после парламентарних избора.

Он се на власт вратио 1998. године, али је његов мандат потрајао свега 13 месеци пре него што се још једна коалиција распала а скупштина била распуштена.

Међутим, Ваџпајиева странка (БЈП) још једном је добро прошла на следећим изборима, па је он тако служио и трећи мандат, између 1999. и 2004. године.

Необична дупла круна Сијера Леонеа

Сиака Стивенс истовремено је премијер са најкраћим стажом и председник са најдужим стажом у историји Сијера Леонеа.

Изабран у тесној трци 1967. године, био је свргнут са власти и ухапшен у војном пучу истог дана када је положио заклетву.

Стивенс се, међутим, ипак последњи смејао: вратио се на власт годину дана од окончања војне владавине и служио као председник од 1971. до 1985. године.

Његов председнички мандат, међутим, био је обележен ауторитарним приступом и бројним оптужбама за кршење људских права, као и изборне крађе.

Још једна необична прича потиче из Јужне Африке: 24. септембра 2008, Ајви Матсепе-Касабури постала је прва председница земље после оставке актуелног председника Табоа Мбекија - у оно време, она је била министарка за комуникације.

Њен мандат као вршитељке дужности председника потрајао је, међутим, свега 15 сати, јер је јужноафрички парламент по хитном поступку изабрао другог министра кабинета, Кгалему Мотлантеа, за Мбекијеву замену.

Врло привремени председници у Мексику и Бразилу

Поред примера Аргентине, Латинска Америка може да се похвали разним другим случајевима изузетно кратких председничких мандата: Мексиканац Педро Ласкураин служио је као лидер мање од сат времена током војног пуча којим је смењен дотадашњи председник Франсиско Мадеро у фебруару 1913. године.

У Бразилу, председник Представничког дома Карлос Луж преузео је председничку дужност 8. новембра 1955, након што се актуелни председник Кафе Филхо тешко разболео.

У то време, Бразил је већ изабрао новог председника, Жуселина Кубичека, али је он требало званично да ступи на дужност у јануару 1956. године.

Три дана касније, међутим, Луж је напустио положај по налогу Министарства одбране, које је тврдило да привремени председник спрема пуч како би спречио Кубичеково полагање заклетве.

Председник сената Нереу Рамос потом је обављао ту дужност наредна два месеца.

Ефемерни монарси

Краљеви и краљице не морају да се надмећу на изборима и у савремено доба релативно су безбедни од републиканских револуција, али то не значи да њихова владавина неће бити кратка.

Само питајте италијанског краља Умберта Другог: 1946. године, он је сео на престо после абдикације његовог оца Виторија Емануелеа и покушао да ублажи све израженији антимонархистички сентимент у Италији подржавши референдум о монархији.

Нажалост по краља, 54 одсто Италијана гласало је у корист републике. Умбертова владавина трајала је 34 дана.

Још краћи и трагичнији стаж запао је краља Дипендру Бир Биркама Шах Дева од Непала.

Првог јуна 2001. године, тадашњи престолонаследник убио је оба родитеља и разне друге чланове непалске краљевске породице, наводно из одмазде због одбијања његове родбине да благослови његов брак са индијском аристократкињом.

Дипендра је после убистава покушао и сам да се убије пуцавши у себе.

Није у томе успео и одмах је пао у кому, а умро је тек три дана касније.

Током тог времена, Дипендра је технички био краљ Непала.

Али међу краљевима рекорд најкраће владавине вероватно припада француском краљу Лују Деветнаестом.

Другог августа 1830. године, он је сео на престо по абдикацији његовог оца, краља Шарла Десетог, усред масовних демонстрација против монарха.

Али, Луј Деветнаести је пошао стопама оца свега 20 минута касније, абдицирајући у корист нећака, војводе од Бордоа.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]