Ко је Лиз Трас - Профил нове лидерке Конзервативне странке и будуће премијерке Велике Британије

Са седам година, Лиз Трас је глумила Маргарет Тачер у имитацији избора у њеној школи.

Али за разлику од премијерке, која је 1983. године победила убедљивом већином, она није била успешна.

Много година касније, Трас се присетила: „Уграбила сам прилику и на изборима одржала говор из срца, али на крају нисам освојила ниједан глас. Нисам гласала чак ни за саму себе."

Тридесет девет година касније, она користи прилику да пође корацима Челичне лејди за стварно и постане лидерка Конзервативне партије и премијерка.

Министарка спољних послова следила је бившег министра финансија Ришија Сунака у свих пет кругова гласања торијевских посланика.

Али кладионичари је сматрају убедљивим фаворитом за победу, будући да је провела године и године градећи односе са удружењима гласачког тела из властите изборне јединице и оставши лојална Борису Џонсону током најмрачнијих дана његове владавине.

На много начина, она није конвенционални торијевац.

Мери Елизабет Трас рођена је у Оксфорду 1975. године.

Описала је оца, професора математике, и мајку, медицинску сестру, као „левичаре".

Као девојчицу, мајка ју је водила на протестне шетње Кампање за нуклеарно разоружање, организације која се оштро противила одлуци владе Маргарет Тачер да дозволи да се америчке нуклеарне главе поставе у кампу РАФ-а Гренем Комон, западно од Лондона.

Лиз Трас: Основни подаци

Њена породица се преселила у Пејсли, западно од Глазгова, кад је Трас имала четири године.

Говорећи за ББЦ Радио 4, њен брат је испричао да је породица уживала у игрању друштвених игара, али да млада Трас није волела да губи и често би само нестала уместо да ризикује да не победи.

Породица се касније преселила у Лидс, где је она похађала Раундхеј, државну средњу школу.

Описала је да је током свог боравка тамо виђала „неуспешну децу коју су била изневерена ниским очекивањима".

Неки од вршњака Лиз Трас у Раундхеју оповргли су њен опис школе, попут новинара Гардијана Мартина Пенгелија, који је написао: „Она се можда селективно сећа детињства и немарно оговара властиту школу и наставнике који су је подучавали из просте политичке користи."

Какво год било њено претходно школовање, Трас је након тога похађала Универзитет у Оксфорду, где је студирала филозофију, политику и економију, и била активна у студентској политици, испрва за либералне демократе.

На конференцији странке 1994. године, говорила је у корист укидања монархије, поручивши делегатима у Брајтону: „Ми либералне демократе верујемо у једнаке прилике за све. Не верујемо да су људи рођени да владају."

Вестминстерске амбиције

На Оксфорду, Трас је прешла у конзервативце.

Након дипломирања, радила је као рачуновођа за Шел и Кејбл енд Вајерлес, и удала се за колегу рачуновођу Хјуа О'Лирија 2000. године. Они имају двоје деце.

Трас је била кандидаткиња торијеваца за Хемсворт, у Западном Јоркширу, на општим изборима 2001. године, али је изгубила.

Претрпела је још један пораз у Калдер Велију, такође у Западном Јоркширу, 2005. године.

Али непоколебљивих политичких амбиција, изабрана је за одборницу у Гриничу, у југоисточном Лондону, 2006. године, а од 2008. године радила је и за експертску групу десног центра Реформ.

Конзервативни лидер Дејвид Камерон ставио је Трас на своју „А-листу" приоритетних кандидата за изборе 2010. године и била је изабрана да се надмеће за сигурно посланичко место Југозападног Норфолка.

Врло брзо се, међутим, суочила са битком против одузимања кандидатуре торијевског удружења из изборне јединице, након што је обелодањено да је имала аферу са послаником торијеваца Марком Филдом неколико година раније.

Иницијатива да се смени није успела и Трас је на крају освојила посланичко место са више од 13.000 гласова разлике.

Била је коауторка књиге Британија без окова, са четири друга конзервативна посланика изабрана 2010. године, која је препоручивала укидање државне регулативе како би се поправио положај Велике Британије у свету, обележивши је као истакнуту заговорницу политике слободног тржишта у торијевским редовима.

Током лидерске дебате на ББЦ-ју, упитана је за коментар из Британије без окова, у ком се британски радници називају „једним од најгорих лењиваца на свету".

Тврдила је да она то није написала.

Потом је 2012, свега две године пошто је постала посланица, ушла у владу као министарка образовања, док је 2014. године унапређена у министарку за животну средину.

На конференцији конзервативаца 2015. године, Трас је била извргнута руглу због говора у ком је изјавила, гласом без емоција: „У земљи увозимо две трећине сира. То. Је. Срамота."

Брегзитовски заокрет

Мање од годину дана касније, уследио је вероватно највећи политички догађај генерације - референдум о ЕУ.

Трас је била активна у кампањи за останак, пишући за дневни лист Сан да би Бгрезит био „трострука трагедија - више прописа, више формулара и више одуговлачења у трговини са ЕУ".

Међутим, пошто је њена страна изгубила, она се предомислила, тврдећи да Брегзит пружа прилику да се „уздрма начин на који ствари тренутно функционишу".

Под владавином премијерке Терезе Меј, служила је прво као министарка правде, а затим је прешла на место главне секретарке министарства финансија.

Кад је Борис Џонсон постао премијер 2019. године, Трас је преузела положај министарке за међународну трговину - што је био посао који је подразумевао сусрете са глобалним политичким и пословним лидерима у циљу промовисања британских трговинских интереса.

Затим је 2021, у 46. години, добила један од највиших положаја у влади, преузевши од Доминика Раба министарство спољних послова.

На том месту покушала је да реши замршени проблем Протокола о Северној Ирској, напросто одбацивши делове пост-брегзитовског споразума између ЕУ и Велике Британије - што је био потез који је оштро критиковала ЕУ.

Издејствовала је пуштање на слободу двојице британско-иранских држављана који су ухапшени и држани у притвору.

А кад је у фебруару Русија извршила инвазију на Украјину, заузела је чврст став, захтевајући да све снаге Владимира Путина морају да се потисну из земље.

Наишла је, међутим, на критике кад је подржала људе из Велике Британије који желе да се боре у Украјини.

'Против милостиње'

Кампања Лиз Трас за лидерство у странци није била лишена контроверзи.

Притиснута око тога како ће се борити против кризе трошкова живота, изјавила је да ће све своје напоре усмерити ка „смањењу пореског терета, а не на давање милостиње".

Била је присиљена да одустане од плана за повезивање плата у јавном сектору са регионалним трошковима живота због оштре реакције виших торијеваца који су тврдили да би то подразумевало смањење плате милионима радника изван Лондона.

А назвала је и премијерку Шкотске Николу Стерџен „жељном пажње" и рекла да је најбоље „игнорисати је".

Међутим, анкете указују на то да је она популарнија међу члановима странке од њеног ривала Ришија Сунака.

Неки сугеришу да Трас својим облачењем - крзнена капа и бела машна - покушава да опонаша још једног фаворита торијеваца - Маргарет Тачер.

Трас је одбацила те тврдње, рекавши за ГБ Њуз: „Прилично је фрустрирајуће што се политичарке увек пореде са Маргарет Тачер, а политичари се никад не пореде са Тедом Хитом."

Али таква поређења можда не представљају хендикеп кад је у питању стицање подршке код чланова Конзервативне странке.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]