Немири у Казахстану: Председник каже да је покушан државни удар „координиран из једног центра", руске трупе успостављају мир

Казахстански председник Касим-Жомарт Токајев описао је смртоносно насиље прошле недеље као покушај државног удара.

Он је лидерима војног савеза бивших совјетских држава рекао да је тај покушај координиран „из једног центра", али није навео ког.

Председник Русије Владимир Путин је рекао да је „Казахстан био на мети међународног тероризма", додајући да Русија никада неће дозволити револуције у региону.

Трупе из Русије и других земаља налазе се у Казахстану да заведу ред.

Демонстрације, изазване растом цена горива, претвориле су се у најгоре немире у последњих 30 година од стицања независности.

Извештава се да је погинуло десетине људи, међу којима и 16 припадника снага безбедности.

Протести су почели 2. јануара и нарасли су као одраз незадовољства владе и бившег председника Нурсултана Назарбајева, који је водио Казахстан три деценије и за кога се сматра да и даље има значајан утицај.

Власти кажу да се ситуација сада стабилизовала, а војници настављају операције „чишћења" и чувају стратешке објекте.

И даље је на снази ванредно стање и полицијски час широм земље.

Скоро 8.000 људи приведено је широм земље, саопштило је у понедељак Министарство унутрашњих послова.

У Казахстан су стигле мировне трупе, предвођене руским војницима, а амерички државни секретар Ентони Блинкен довео је у питање одлуку Казахстана да затражи војну помоћ од Русије, у покушају да се избори са таласом насилних немира.

Блинкен је рекао да Сједињене Државе сматрају да се казахстанске власти и саме могу изборити са протестима.

Он је додао да није јасно зашто су трупе послате.

Први контингент од око 2.500 руских војника стигао је током викенда у Казахстан.

Званичници у Москви навели су да се слање трупа одвија у оквиру Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), евроазијске војне алијансе коју чине пет бивших совјетских република, и да је привременог карактера.

На брифингу у Стејт Департменту, Блинкен је упозорио да је „једна лекција из недавне прошлости показала да, када су вам Руси једном дошли у кућу, тешко из ње одлазе".

У ранијем телевизијском обраћању, казахстански председник Касим-Жомарт Токајев је рекао да су на његов захтев из Русије и суседних држава послате мировне снаге и да су у земљи привремено како би осигурале безбедност.

Токајев је „посебно захвалио" руском председнику Владимиру Путину за слање трупа.

Немири су почели у недељу када се цена течног нафтног гаса (ТНГ) - који многи људи у Казахстану користе за гориво својих аутомобила - удвостручила, што је изазвало масовне протесте.

Казахстанске власти претходно су саопштиле да ће вратити ограничења цена горива за возила на шест месеци, после неколико дана смртоносних немира изазваних управо растом тих цена.

Иако су првобитно изазвани порастом горива, протести су прерасли у политичке, са другим захтевима.

Казахстански ауторитарни лидер каже да је овластио снаге безбедности да „пуцају без упозорења" усред насилног гушења антивладиних протеста.

Токајев је такође рекао да је „20.000 бандита" напало главни град Алмати, епицентар протеста изазваних повећањем цене горива.

Он је окривио странце обучене „терористе", не дајући било какве доказе за ту тврдњу.

Министарство унутрашњих послова каже да је до сада у немирима убијено 26 „наоружаних криминалаца" и 18 припадника обезбеђења.

Казахстан се често описује као ауторитаран, а на изборима побеђује владајућа партија са скоро 100 одсто гласова.

Не постоји ефикасна политичка опозиција.

Аналитичари су за ББЦ рекли да ови протести нису изненађујући у земљи у којој нема изборне демократије - где људи морају да изађу на улице да би се чуо њихов глас.

Како су немири ескалирали у среду, канцеларија градоначелника Алматија и председничка резиденција су запаљени, преноси агенција Ројтерс.

Иако је Токајев дошао на власт 2019. године, демонстранти су бес усмерили на његовог претходника Нурсултана Назарбајева, који је имао моћну улогу у државној безбедности откако је напустио председничко место.

Чули су се демонстранти како узвикују Назарбајево име, а снимак на којем се види како људи покушавају да сруше џиновску бронзану статуу бившег лидера дељен је на друштвеним мрежама.

Он је отпуштен 5. јануара у покушају да се обуздају немири.

Казахстан: Профил земље

Где се налази?

Казахстан се граничи са Русијом на северу и Кином на истоку. То је огромна држава величине Западне Европе.

Зашто је Казахстан важан?

Бивша совјетска република, углавном настањена муслиманима и са великом руском мањином, има огромна изворишта минерала и производи око 1.6 милиона барела нафте дневно - што чини око три одсто глобалних резерви нафте. Поседује и велика налазишта угља и гаса и до сада је привукла страна улагања вредна више милијарди долара.

Међутим, велике су разлике у приходима становника, чија је просечна годишња зарада око 3.000 евра годишње.

Зашто се појављује у вестима?

Нереди иницирани растом цена горива, који су ескалирали у шире протесте против владе, довели су до оставки на врху и крвавог обрачуна са демонстрантима.

Политичка ситуација

Казахстаном је 18 година владао председник Нурсултан Назарбајев, бивши члан политбироа Комунистичке партије, чврсто повезан са руским председником Владимиром Путином.

Статуе Назарбајева подигнуте су широм земље а он је наредио градњу новог главног града земље, Астане, касније преименоване у Нур-Султан у његову част.

Назарбајев се повукао са власти 2019, а на положају шефа државе га је заменио садашњи председник Токајев.

Међутим, задржао је важну позицију у власти, као шеф Савета безбедности Казахстана.

Посматрачи оцењују да ћерку Даригу припрема за будућу лидерку земље.

Русија

Руски војни специјалци послати су у Казахстан на захтев председника Токајева да би помогли у „стабилизацији земље."

Слање трупа је дозвољено у складу за правилима Заједничке безбедносне организације коју чине Русија, Казахстан, Белорусија, Таџекистан, Киргистан и Јерменија.

Организација, настала после распада Совјетског савеза којом тренутно председава Јерменија, за протесте у Алматију је оптужила „бандитске групе обучене у иностранству".

Русија настоји да појача постојеће војно присуство у Казахстану да би заштитила гасоводе који пролазе кроз земљу. Руске војне базе и свемирска станица налазе се у Бајконуру,

Шта се десило у Алматију?

У Алматију је полиција испаљивала шок бомбе и сузавац на више хиљада демонстраната, али није успела да их спречи упад у канцеларију градоначелника, преноси АФП.

Канат Тајмерденов, начелник градске полиције, рекао је да су „екстремисти и радикали" напали 500 цивила и опљачкали стотине предузећа.

Непотврђени извештаји говоре и да су се људи окупили у близини других владиних зграда у Алматију и у другим градовима у земљи.

Масовне демонстрације су забележене у уторак у неколико области.

Председник Казахстана Касим Жомарт Токајев прогласио је ванредно стање у Алматију, главном граду Нурсултану, и у западној Мангистауској области.

Председник је такође издао декрет којим прихвата оставку владе због немира.

Заменик премијера, Алихан Смаилов, привремено је именован за новог премијера.

У видео обраћању у уторак, председник је рекао да су напади демонстраната на владине канцеларије „апсолутно незаконити".

Демонстрације су почеле пошто су власти у земљи богатој нафтом подигле горње границе цена течног нафтног гаса који користе возила, што је изазвало скок потрошачких цена.

У појединим извештајима се такође говорило о прекидима интернета широм земље.

Председник Токајев је касно у уторак твитовао да ће власти вратити ниже цене горива „како би осигурале стабилност у земљи".

Протести су ретки у Казахстану, земљи која је 1991. прогласила независност услед распада Совјетског Савеза.

Међутим, град Жангаозен, у провинцији Мангистау, био је поприште великих немира 2011.

Најмање 14 радника у нафтној индустрији убијеноје у полицијском разбијању протеста организованих због ниских плата и услова рада.

Овај град је такође био један од главних центара последњих протеста.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]