Јужна Африка, жене и брак: У 74. години постала симбол борбе против сексистичких закона

Са накнадном памећу, Агнес Ситхол је знала да ће њен брак бити тежак.

Удала се 1972. године за Гидеона, њену љубав из средње школе, али је брзо почела да жмури пред оним што ће постати читаве деценије његових неверстава.

„Било је борити се или завршити на улици"

„Стално је улазио у нове афере и излазио из њих, али ме то никад није дотакло све до ту негде између 2016. и 2017. године, кад је пожелео да прода сву нашу имовину", каже она.

„Његов одговор је увек био исти - да је то његова кућа, његов посед, и да ја немам ништа своје."

Суочена са губитком дома, Агнес је 2019. године одлучила да пружи отпор мужу на јужноафричком суду, што је био крајње необичан корак за црнкињу њене генерације.

„Имала сам тада 72 године - где бих отишла и шта бих радила? Зато је мој једини избор био да се борим или да у мојим годинама завршим на улици."

„Мислим да ме је нужда учинила храбром.

„Да није било нужде, можда не бих то учинила. Морала сам да будем неко ко ће рећи не."

„Жена није имала избора"

Агнес се удала у време када су црнкиње у Јужној Африци аутоматски ступале у брак под системом званим „изван права на заједничку имовину", који је мушкарцима као главама породице давао сва права на имовину.

„У оно време, жене нису имале избора - могле су или да пристану да буду изван права или да се не удају уопште", објашњава Агнес.

Допуна Закона о брачној имовини 1988. године омогућила је црним паровима да промене статус брака у „унутар права", подаривши женама једнака права на имовину.

Међутим, она нису била аутоматска - црнкиње су морале да добију пристанак од мужева, да плате пријаву и да је поднесу у периоду од две године.

„Знале смо да се закон променио и мислиле смо да се он променио за све", присећа се Агнес.

„Касније, кад сам схватила да ме је закон изиграо, знала сам да ћу морати да се борим за ово."

„Најсиромашнији од сиромашних"

Агнес је рођена у Врајхејду, рударском месташцу на северу Квазулу-Натала.

Широм земље, четрдесетих је постојао очигледан економски јаз између раса и њен тата је чисто возове за Железницу Јужне Африке и кувао „чај за беле шефове у канцеларији", док је њена мама била „девојка из кухиње", која је прала, чистила и кувала за „привилеговане беле породице".

„Рођена сам у најсиромашнијој од сиромашних породица, моји родитељи су били физички радници.

„Они су нам дали веома добар пример и ја сам се угледала на оно што су нас научили", каже Агнес.

„Одлазили смо у цркву сваког викенда.

„Кад сам одрасла, католицима није било дозвољено да се разведу, чак и ако сам видела да ствари не стоје баш како треба."

„Нисам желела да се преудам или да моја деца одрастају без оба родитеља код куће - то је једино што сам знала."

Погледајте видео: Порођаји на Балкану - Амирина борба

„Ја сам предузимљива"

Упркос изазовима, Агнес је видела како њени родитељи напредују оставши заједно и, видевши колико се муче, чврсто је решила да има бољи живот.

Учила је за медицинску сестру пре него што се удала за Гидеона, а касније је почела да продаје одећу од куће и прихватала разне послове да би саставила крај с крајем.

„Ускоро сам открила да сам препуштена самој себи зато што је мој муж стално долазио у наше животе и одлазио", каже Агнес, која је имала четворо деце с њим.

„Долазила бих кући с посла и почела да шијем, препродајући одећу. Радила сам много ствари тада зато што сам била решена да моја деца иду у школу."

„Ја сам по природи предузимљива, била сам читав живот.

„Знала сам да не морам да се ослоним на мушкарца зато што сам видела да сам препуштена самој себи и, уместо да се борим за то да неко ради уместо мене, ја сам све радила сама."

За Агнес, брак је почео да дотиче дно пре око девет година.

Пошто се једне вечери вратила са посла, видела је да се Гидеон преселио у гостинску собу без објашњења и више се није вратио.

Њих двоје је наставило да живи под истим кровом али су водили потпуно одвојене животе.

„Налетали бисмо једно на друго на ходнику, степеништу или кад бисмо паркирали, и не бисмо рекли ни речи", каже она.

Агнес каже да јој Гидеон никад није помињао планове да прода кућу и „за њу је био шок кад су људи насумично почели да долазе да погледају мој дом."

Схвативши да би могла да постане бескућница, почетком 2019. године поднела је пријаву за финансијску малверзацију, тврдећи да је равноправно допринела изградњи њихове породице и заједничкој имовини.

Нема кајања

Две године касније - у априлу 2021. године - Уставни суд Јужне Африке потврдио је ранију пресуду Вишег суда да постојећи закони дискриминишу црне парове, а посебно црнкиње.

Донео је пресуду да се сви бракови склопљени пре 1988. године преиначе у „унутар права на имовину".

Агнес и њена најмлађа ћерка пратиле су изрицање пресуде онлајн у својој спаваћој соби.

Испрва она није схватила да је добила случај све док је није позвао њен адвокат.

„Нисмо могле да разумемо шта се дешава због правничке терминологије", каже она.

„И зато све време нисмо имале појма. Стомак ми се везао у чвор, била сам престрављена, али сам имала веру."

„Пошле су ми сузе радоснице. Схватила сам да смо спасле хиљаде жена у браковима сличном мом."

Агнес каже да свој борбени дух дугује многим изазовима са којима се сусретала сама.

„То је у мом карактеру, ко сам и како радим ствари, желим да будем самостална у сваком погледу", каже она.

„То је дефинитивно нешто ретко у нашој култури а посебно међу женама моје генерације."

„За мене је добијање овог случаја једна од најбољих ствари која ми се у животу десила, зато што је моја победа значила већу победу за све нас.

„Никад нисам сумњала у моју одлуку, рекла сам себи: 'Истераћу ово до краја без обзира на то да ли ћу на крају победити или изгубити.'"

Праштање

Агнес је чак успела да опрости Гидеону, који је умро од Ковида-19 током суђења.

Два дана пре његове смрти, извинио се жени и ћеркама због тога како је све испало.

Агнес је касније сазнала да не само да ју је изоставио из тестамента, већ да је оставио њихов брачни дом неком другом.

Међутим, судска одлука имала је већу правну снагу од његових жеља.

„Знам да је успут начињено много штете, али како се све заврши некад је важније од тога како је било пре", каже Агнес.

„Опростили смо му и ја сам у миру са собом. Не жалим ни за чим и најважније од свега остала сам верна браку до самог краја."

„Нисам желела ништа његово, а он је хтео да узме све, између осталог и оно што је моје и за шта сам радила, а то ми се није допало."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]