Борба против рака: Лекари му не дају шансе да преживи, а он се спрема да бициклом пређе 1.600 километара

Газу Емерсону дијагностификована је ретка врста рака 2014. године.

Не очекује се да ће успети да преживи, али он планира да пређе 1.600 километара бициклом за 13 дана како би скренуо пажњу и прикупио средства за лечење људи који имају исту дијагнозу.

Иде на хемиотерапију и у исто време тренира за тај подухват.

Пробудим се ујутру, попијем шаку лекова и одвезем се бицклом на терапију, каже Газ за ББЦ.

„После терапије која траје сат или сат и по, бициклом пређем пут од 30 или 50 километара до куће у зависности од тога како се осећам.

„Један од највећих проблема је умор. После недељу дана хемиотерапије и вожње бицикла осећам се изморено", објашњава он.

Емерсон додаје да га је водила „одлучност да покуша да заврши посао".

Овом двадесетосмогодишњем Британцу из Шрузберија дијагностификован је Јуингов сарком, рак који напада кости или ткива око костију.

Имао је 21 годину и био је у форми када је посетио лекара опште праксе због бола у доњем делу леђа.

Мислио је да је задобио повреду током тренинга у теретани, али су му пронашли тумор величине две тениске лоптице.

Његово стање се поправљало у три наврата, да би се рак поново проширио на плућа, мозак и лимфне чворове и у новембру прошле године рекли су му да нема изгледе да победи болест.

Имао је операцију на мозгу је како би се уклонио највећи тумор и прима хемиотерапију због плућа.

Међутим, убрзо је примио „разочаравајуће" вести да ће терапија ускоро престати да даје резултат и да болест постаје неизлечива.

Упркос томе, Газ је одлучио да се 8. јуна упусти у огроман физички изазов и да бициклом уздуж пређе Велику Британију.

У паузи између две хемотерапије, Емерсон ће кренути од Краја земље у западном Корнволу у Енглеској и завршиће вожњу у Џон О`Гроатсу на крајњем северу Шкотске.

До сада је успео да прикупи више од 90.000 фунти од 100.000 фунти колико планира да прикупи за хуманитарну организацију Сарком УК.

На тај начин ће испунити један од циљева са властите „листе жеља" и помоћи ће другима који се боре са истом болешћу.

„Новац мени неће помоћи, али хоће деци и одраслима који ће можда проћи кроз ово у наредним годинама", рекао је он.

У друштву веренице Зои Хомер и оца Ендија Емерсона савладао је брда Девона и Корнвола која су незгодна за вожњу.

Тај део пута прошао је „без већих потешкоћа" и Газ се ближи циљу у Шкотској.

Највише му је сметала повреда колена, али осећа се довољно спремним да савлада успоне и верује да су „најтежи дани иза њих".

Признаје ипак да је у неким тренуцима био „озбиљно преморен" због чињенице да је пре само неколико недеља завршио циклус хемиотерапије.

„Не опорављам се брзо после напора као остатак тима, али сада смо на пола пута до циља.

„Осећам се снажно и убеђен сам да ћу успети да завршим вожњу", оптимиста је Емерсон.

Они који прате његову вожњу, међу којима су и пријатељи и породица, дали су му додатну снагу, као и људи које не познаје и који прате његов пут преко друштвених мрежа.

Путем Инстаграма Газ покушава да покаже људима да њихове болести не морају да буду „све и да све друго не мора да престане због болести".

„Увек сам говорио да никада нећу дозволити карциному да одређује мој живот или мене као особу", поручује Емерсон.

`Слушај своје тело`

Газ жели да нагласи да вежбање „није реална опција за некога ко пролази кроз шест недеља хемотерапије".

„Ако сте у стању, онда дефинитивно треба да вежбате, али слушајте властито тело и радите то у ритму који вам одговара", напомиње он.

Како било, многе је инспирисао и они кажу да им је помогао са неким „основним стварима попут изласка напоље и виђања са пријатељима".

Газу је тренинг био нешто чему се радовао током пандемије када је мали број људи могао да га посећује у болници током терапије.

„Прилика да се сретнем са пријатељима и бицикл унела је мало смисла у мој живот".

„Неки људи желе да се изолују и мислим да је то најгоре што можеш учинити.

„Схватио сам да хоћу да наставим да живим", објашњава Емерсон.

Имајући то на уму, Газ је близу да оствари још једну ставку са листе жеља.

Он ће се венчати са Зои 3. јула, само неколико дана после завршетка вожње од 1.600 километара.

Треба ли тренирати током хемиотерапије?

Савети двоје стручњака о вежбању уз хемотерапију

Само „вансеријски атлета" може да вози бицикл од Краја земље до Џон О`Гроатса, чак иако оставимо карцином по страни, сматра Каролин Герагти, медицинска сестра из добротворне организације Канцер Рисрч УК.

За већину пацијената са овом дијагнозом то неће бити могуће, а они који планирају тако нешто требало би да „обавесте лекаре и провере да ли би тако нешто било безбедно за њих", додаје она.

„Мислим да је за велику већину пацијената који примају хемиотерапију добро да остану активни и вежбају, уколико желе.

„Нема довољно доказа да ће им то продужити живот, али могу се орасположити и осећати боље.

„Неки пацијенти кажу да тако боље подносе симптоме и да се они умањују", каже Герагти.

Због тога ова медицинска сестра сматра да пацијенти не би требало да осећају кривицу ако тренирају.

Квалитет живота

Професор Грег Вајт, један од водећих стручњака спортске медицине, истиче да Газов пример треба да послужи као инспирација свима, а посебно људима којима је дијагностификован рак.

Он нам показује да је „све могуће", каже овај стручњак.

Вожња од 1.600 километара није за свакога, али може да има врло позитиван ефекат на квалитет живота током хемиотерапија и поспешује опоравак после терапија зрачењем, објашњава Вајт.

„Сјајна ствар са вежбањем је што чини да се осећамо боље и пружа нам неки позитиван циљ када смо окружени негативним стварима", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]