Жене, инспирација и рак јајника: Урсула Мартин препешачила 8.000 километара за три године од Украјине до Велса

Једна Велшанка, и сама оболела од рака јајника пре десет година, препешачила је 8.000 километара од Украјине до Велса како би скренула пажњу на све више случајева ове болести међу женама.

Урсула Мартин вратила се у Велс у недељу - скоро три године пошто је кренула из украјинске престонице Кијева.

У време када је добила дијагнозу, требало је да пешачи до Велике Британије пошто је кајаком прешла дужину реке Дунав која тече од Немачке до Румуније.

„Завршила сам у Бугарској спремајући се да се вратим у Британију и добила сам рак јајника", рекла је она.

„Тада сам имала осећај 'где сам била, шта сам радила?'. Спремала сам се да пешачим Европом - само сам желела да завршим оно што сам започела".

Шта је рак јајника?

Један је од најчешћих типова канцера код жена.

Око 80 одсто оболелих су жене старије од 50 година.

Шансе за опоравак су боље код млађих жена, али зависе највише од степена развоја болести у тренутку дијагнозе.

Не постоји прави скрининг преглед за овај тип рака, у поређењу са прегледима који су доступни за рак грлића материце, рак бешике и рак дојке, јер је тешко утврдити симптоме.

Мартин је одлучила да крене из Украјине, коју описује као „Европу плус један", јер је на граници континента - али онда је почела пандемија корона вируса.

„То ме баш дотукло.

„Све што сам слушала било је 'где год да се налазите, морате да будете у кући', а када немате дом и налазите се у страној земљи, то је стварно шок."

Мартин је зато позвала пријатеље да јој помогну како би свуда имала смештај.

„Током првог велико закључавања прошлог марта, око 90 дана сам била у кући сестре једне пријатељице на југу Француске".

„Тада сам једноставно ходала тамо где сам могла, а онда бих се поново заустављала ако је земља у којој сам донела мере о закључавању.

„Осећала сам се као у игри мачке и миша.

„Ниједног тренутка нисам осећала да би требало да се вратим кући јер бих се само суочила са пандемијом на другом месту.

„Стварно ми је драго што сам тако поступила".

Укупно је била у изолацији шест месеци прошле године.

Да није било пандемије, овај подухват би завршила прошлог децембра.

„Кад сам ушла у Велс било је сјајно видети све, знате оно кад видите добре пријатеље и вратите се тамо где сте стали.

„Када сам се јутрос пробудила, кроз главу ми је прошла мисао: 'Куда данас пешачим, где морам да стигнем?'.

„То ће ми се сигурно дешавати још неко време пре него што се схватим да не морам да ходам да стигнем негде".

Мартин је рекла да је током пешачења променила седам или осам пари чизама.

„Углавном се ђонови троше пре него што горњи део обуће пукне".

Када се вратила у Ланидлос, организован јој је дочек што она описује као „невероватан осећај".

„Замишљала сам овај тренутак и било је баш све како сам мислила.

„Била је то авантура, испитивање граница снаге и духа.

„Сада много боље познајем себе. Било је дивно."

Али ово неће бити крај екстремних шетњи Урсуле Мартин.

У јануару планира још један мини изазов како би обележила 10 година од како јој је дијагностификован рак јајника.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]