Žene, inspiracija i rak jajnika: Ursula Martin prepešačila 8.000 kilometara za tri godine od Ukrajine do Velsa

Jedna Velšanka, i sama obolela od raka jajnika pre deset godina, prepešačila je 8.000 kilometara od Ukrajine do Velsa kako bi skrenula pažnju na sve više slučajeva ove bolesti među ženama.

Ursula Martin vratila se u Vels u nedelju - skoro tri godine pošto je krenula iz ukrajinske prestonice Kijeva.

U vreme kada je dobila dijagnozu, trebalo je da pešači do Velike Britanije pošto je kajakom prešla dužinu reke Dunav koja teče od Nemačke do Rumunije.

„Završila sam u Bugarskoj spremajući se da se vratim u Britaniju i dobila sam rak jajnika", rekla je ona.

„Tada sam imala osećaj 'gde sam bila, šta sam radila?'. Spremala sam se da pešačim Evropom - samo sam želela da završim ono što sam započela".

Šta je rak jajnika?

Jedan je od najčešćih tipova kancera kod žena.

Oko 80 odsto obolelih su žene starije od 50 godina.

Šanse za oporavak su bolje kod mlađih žena, ali zavise najviše od stepena razvoja bolesti u trenutku dijagnoze.

Ne postoji pravi skrining pregled za ovaj tip raka, u poređenju sa pregledima koji su dostupni za rak grlića materice, rak bešike i rak dojke, jer je teško utvrditi simptome.

Martin je odlučila da krene iz Ukrajine, koju opisuje kao „Evropu plus jedan", jer je na granici kontinenta - ali onda je počela pandemija korona virusa.

„To me baš dotuklo.

„Sve što sam slušala bilo je 'gde god da se nalazite, morate da budete u kući', a kada nemate dom i nalazite se u stranoj zemlji, to je stvarno šok."

Martin je zato pozvala prijatelje da joj pomognu kako bi svuda imala smeštaj.

„Tokom prvog veliko zaključavanja prošlog marta, oko 90 dana sam bila u kući sestre jedne prijateljice na jugu Francuske".

„Tada sam jednostavno hodala tamo gde sam mogla, a onda bih se ponovo zaustavljala ako je zemlja u kojoj sam donela mere o zaključavanju.

„Osećala sam se kao u igri mačke i miša.

„Nijednog trenutka nisam osećala da bi trebalo da se vratim kući jer bih se samo suočila sa pandemijom na drugom mestu.

„Stvarno mi je drago što sam tako postupila".

Ukupno je bila u izolaciji šest meseci prošle godine.

Da nije bilo pandemije, ovaj poduhvat bi završila prošlog decembra.

„Kad sam ušla u Vels bilo je sjajno videti sve, znate ono kad vidite dobre prijatelje i vratite se tamo gde ste stali.

„Kada sam se jutros probudila, kroz glavu mi je prošla misao: 'Kuda danas pešačim, gde moram da stignem?'.

„To će mi se sigurno dešavati još neko vreme pre nego što se shvatim da ne moram da hodam da stignem negde".

Martin je rekla da je tokom pešačenja promenila sedam ili osam pari čizama.

„Uglavnom se đonovi troše pre nego što gornji deo obuće pukne".

Kada se vratila u Lanidlos, organizovan joj je doček što ona opisuje kao „neverovatan osećaj".

„Zamišljala sam ovaj trenutak i bilo je baš sve kako sam mislila.

„Bila je to avantura, ispitivanje granica snage i duha.

„Sada mnogo bolje poznajem sebe. Bilo je divno."

Ali ovo neće biti kraj ekstremnih šetnji Ursule Martin.

U januaru planira još jedan mini izazov kako bi obeležila 10 godina od kako joj je dijagnostifikovan rak jajnika.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]