Технологија, вештачка интелигенција и дипфејк: Да ли треба да верујемо свему што видимо

Пре неколико месеци, милиони телевизијских гледалаца широм Јужне Кореје гледали су канал МБН како би видели најновије вести.

Тачно на пун сат, редовна водитељка вести Ким Џу Ха започела је да чита дневне наслове вести.

Била је то релативно нормална листа прича за крај 2020. године - препуна Ковида-19 и најновијих дешавања у вези са реакцијама на пандемију.

А опет су ове вести биле далеко од нормалних, будући да Ким Џу Ха заправо није била на екрану.

Уместо тога заменила ју је „дипфејк" верзија ње саме - компјутерски генерисана копија која савршено опонаша њен глас, покрете и изразе лица.

Гледаоци су били унапред упозорени да ће се то десити, а јужнокорејски медији су известили о опречним реакцијама пошто су је људи видели.

И док су неки били запањени колико је реалистично изгледала, други су рекли да се брину да би права Ким Џу Ха могла да изгуби посао.

МБН је саопштио да ће наставити да користи дипфејк за неке ванредне вести, док је фирма иза ове технологије вештачке интелигенције - јужнокорејска компанија Манибрејн - изјавила да неће тражити друге медијске купце у Кини и САД.

Кад већина људи помисли на дипфејк, они замисле лажне видео снимке са славним личностима.

Заправо је недавно један такав лажни - али веома убедљиви - снимак Тома Круза доспео у вести широм света пошто се појавио на Тиктоку.

Упркос негативним конотацијама који окружују колоквијални израз „дипфејк" (људи обично не желе ни на који начин да буду повезани са речју „фејк"), ова технологија се све више користи у комерцијалне сврхе.

Пристојније названи „видео снимци генерисани вештачком интелигенцијом", или „синтетички медији", они се све више користе у секторима као што је информативни програм, забава и образовање, а технологија убрзано постаје све софистициранија.

Један од раних комерцијалних корисника била је Синтезија, лондонска фирма која прави видео снимке за корпоративну обуку засноване на вештачкој интелигенцији за такве као што је глобална адвертајзинг фирма ВПП и пословна консултантска фирма Аксенчер.

„Ово је будућност стварања садржаја", каже извршни директор Синтезије и суоснивач Виктор Рипарбели.

Да бисте направили видео генерисан вештачком интелигенцијом уз помоћ Синтезијиног система, просто одаберете аватар међу бројним који се налазе у понуди, укуцате реч коју желите да он изговори и то вам је отприлике то.

Рипарбели каже да то значи да глобалне фирме могу врло лако да праве видео снимке на различитим језицима, као што су они намењени за курсеве обуке у оквиру куће.

„Рецимо да имате 3.000 магационера у Северној Америци", каже он.

„Неки говоре енглески, али некима ја можда ближи шпански."

„Уколико морате да им пренесете сложене информације, ПДФ на четири стране можда није најбољи начин.

„Било би много боље да направите двоминутни или троминутни видео, на енглеском и на шпанском."

„Кад бисте морали да снимите сваки од тих видеа, то би била огромна количина посла.

„Ми сада то можемо да урадимо за ниску цену продукције и за време колико је неком потребно да напише сценарио.

„То је можда најбољи пример како се ова технологија користи данас."

Погледајте видео: Сазнајте шта је дипфејк и колико он може да буде опасан

Мајк Прајс, главни службеник за технологију при Зирофокусу, америчкој компанији за сајбер безбедност која прати дипфејкове, каже да је њихова комерцијална употреба „у значајном порасту сваке године, али да је тешко утврдити тачне бројке".

Међутим, Чад Стилберг, извршни директор Веритона, америчког провајдера технологије вештачке интелигенције, каже да све већа забринутост око злонамерних дипфејкова кочи улагање у легитимну, комерцијалну употребу ове технологије.

„Израз дипфејк дефинитивно је имао негативну реакцију у погледу инвестиције капитала у овај сектор", каже он.

„Медији и конзументи увиђају ризике, и то с правом."

„То је дефинитивно омело корпорације као и инвеститоре да масовније почну да улажу у ову технологију.

„Али мислим да почиње да се виђа како се то превазилази."

Мајк Папас, извршни директор Модјулејта, фирме за вештачку интелигенцију која омогућује корисницима да стварају гласове различитих ликова или особа, каже да је фирмама у ширем комерцијалном сектору синтетичких медија „заиста стало до етике".

„Невероватно је кад видите колико дубоко ови људи то промишљају", каже он.

„То је довело до тога да је онда и инвеститорима стало до тога.

„Распитују се за етичку политику и како је ви доживљавате."

Погледајте видео: Вештачком интелигенцијом оживели глас преминулог певача

Лилијан Едвардс, професорка права, иновације и друштва при Правном факултету у Њукаслу, стручњакиња је за дипфејкове.

Она каже да једно питање око комерцијалне употребе ове технологије које није до краја покренуто јесте ко поседује права на те снимке.

„На пример, ако се користи нека мртва особа, као што је глумац Стив Меквин или репер Тупак, у току је стална дебата да ли њихова породица треба да буде власник права и заради на томе", каже она.

„Тренутно се то разликује од земље до земље."

Дебора Џонсон, професорка примењене етике на Универзитету у Вирџинији, недавно је била коауторка чланка „Шта урадити поводом дипфејкова?".

Она каже: „Дипфејкови су део ширег проблема дезинформација које подривају поверење у институције и визуелно искуство - више не можемо да верујемо у оно што видимо и чујемо на интернету."

„Етикетирање је вероватно најпростији и најважнији противотров дипфејковима - ако су гледаоци свесни да је оно што гледају фабриковано, мање је вероватно да ће бити обманути."

Професорка Сандра Вахтер, виша научна сарадница за вештачку интелигенцију на Оксфордском универзитету, каже да технолгија дипфејкова „захуктало јури напред".

„Ако сте гледали видео са Томом Крузом, видели сте колико добра ова технологија постаје", каже она.

„Реалистичнија је од оне са бившим америчким председником Бараком Обамом од пре четири године".

„Не треба превише да се плашимо ове технологије а приступ њој требало би да је вишеслојан.

„Јесте, треба да постоје закони како би се зауставиле лоше и опасне ствари као што су говор мржње и осветничка порнографија.

„Појединци и друштво треба да буду заштићени од тога."

„Али не смемо изравно да забранимо дипфејкове у сврху сатире или слободе изражавања.

„А обећава и све већа комерцијална намена ове технологије, као што је превођење филмова на друге језике, или стварање едукативних спотова који вас ангажују."

Једна таква едукативна употреба видеа направљених уз помоћ вештачке интелигенције у Фондајции Шоа на Универзитету у Јужној Калифорнији, која држи више од 55.000 видео сведочанстава преживелих Холокауста.

Њихов пројекат „Димензије сведочанстава" омогућује посетиоцима да постављају питања која активирају одговоре у реалном времену преживелих у претходно снимљеним видео интервјуима.

Стилберг каже да ће у будућности таква технологија омогућити унуцима да воде разговоре са покојном старијом родбином у верзији вештачке интелигенције.

„Тако нешто потпуно мења игру, у начину на који ћемо доживљаватати наше друштво."

Додатно извештавање: Вил Смејл

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]