Све тајне риђокосих - тај чудесни МЦ1Р ген, или још неколико

Током последњих седам година, шкотски фотограф Киран Додс фотографисао је риђокосе из свих делова света.

И сам Киран је „блед и риђ", што је, каже, клише шкотског националног идентитета, али жели да искористи боју косе да илуструје глобални феномен.

„Овде се не ради о коси", каже он. „Ово је прича о човечанству и томе како смо сви направљени од истог материјала. С риђом косом можете да видите ту повезаност."

Шкотска је међународно жариште риђокосих и Киран није имао проблема да их пронађе и фотографише у својој домовини.

Али, такође је присуствовао Светском дану риђокосих у Лондону, где је упознао људе из целог света.

Затим је отпутовао у руски град Перм, још једно жариште риђокосих, месту источно као Иран, које се налази на сличној географској ширини са севером Шкотске.

Риђокоси се чешће могу срести на северним географским ширинама, јер адаптација гена омогућава апсорпцију витамина Д са мало сунчеве светлости.

Међутим, Киран је отпутовао на Карибе да фотографише риђокосе Јамајчане у месту Трежр бич, што је резултат сложеног генетског наслеђа у које су вероватно умешани шкотски морнари и досељеници.

Резултат Кирановог пројекта је књига Gingers.

Наслов је одабрао упркос томе што се термин често користи као увреда.

„Осећам да је то заиста добар опис", каже он. „Будући да боја косе није црвена попут крви, она је мешавина златне, жуте и црвене."

Тридесетдеветогодишњи фотограф каже да је његово искуство одрастања с таквом бојом косе одјекнуло у многим разговорима које је водио са људима које је фотографисао, без обзира где у свету су одрасли.

„Слично је у већини места", рекао је. „То је нешто за шта су људи мислили да је невероватно и због чега добијате комплименте као дете.

„Потом постоји период основне и средње школе, где је то врло видљива особина по којој се издвајате, али вас и злостављају или вређају.

„Али кад то прођете, ако нисте изашли из свега превише повређени, почињете да прихватате боју косе као нешто по чему сте јединствени, као посебну моћ и схватате је као важан део идентитета."

Киран каже да је Јамајка једино место на ком је наишао на тотално другачију слику, где нико са ким је разговарао није рекао да је доживео негативне коментаре.

„Покушавао сам да утврдим зашто", каже. „Једини закључак је да би могло да буде повезано с тиме што је Јамајка тако разнолика земља. Различитост је норма и ово је само једна од њих."

Киран је почео пројекат 2013. године, пред референдум о независности Шкотске, што га је подстакло на размишљање о клишеу који важи за шкотски идентитет.

Каже да су чак и у Шкотској, за коју се сматра да има већи проценат риђокосих од било које друге земље на свету, риђи мањина.

Желео је да покаже како чак и тај мајушни део човечанства није хомогена група.

„Риђа коса је нешто по чему људи виде нас Шкоте", каже. „Помислио сам да желим да искористим тај клише и да покажем да чак и у овој маленој групи постоји разноликост изгледа, позадине и мишљења.

„Ако овде живите, схватате да су Шкоти невероватно разнолика чудна група."

У исто време је посетио Националну галерију Шкотске где је открио да су уметници ренесансе славили, чак и дубоко поштовали, риђу косу.

„Отишао сам у део ренесансе и схватио да је на свакој слици човек с риђом косом", каже.

„Помислио сам да је забавно да су јужноевропски уметници документовали ликове Блиског истока, обично Исуса и Марију, као риђе.

„Заинтригирало ме је, јер су то божанке личности."

Киран каже да је посматрајући божанске ликове с риђом косом, увидео да и обични људи имају исто достојанство. Због тога у књизи нема познатих личности.

„Нисам желео да људе омета нека позната личност с риђом косом", каже.

„Желим сам да скренем пажњу на нормалне свакодневне људе, на ваше комшије и на то колико су невероватни."

Дуго се мислило да је за риђу косу крив само један ген МЦ1Р, са верзијама пренетим од оба родитеља. Међутим, новија открића указују да би за риђу косу могло да буде одговорно осам гена.

Сматра се да мање од два одсто светске популације има риђу косу.

У Шкотској је чак 13 одсто риђокосих - приближно 700.000 људи.

Шкотска је толико жариште риђих да је, када је Киран на друштвеним мрежама тражио моделе за фотографисање, био преплављен одговорима.

Исто се догодило у руском граду Перну, где је моделе такође тражио на мрежама.

„Мој локални асистент није веровао да ће то бити велика ствар, а затим је био преплављен људима", каже Киран.

Књига ће бити објављена у петак 20. новембра, а Киран каже: „Надам се да ће сви моћи да исколаче очи, зачуде се и уживају у лепоти човечанства.

„Али такође могу да виде себе и схвате да су дошли негде из древних времена. Сви смо део путујуће врсте и желео сам да успоставим те везе."

Све фотографије Киран Додс/Панос пикчр

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]