Председнички избори у Америци 2020: Шта је потребно за победу, које државе одлучују, како се броје гласови

Американци су на биралиштима и у Белу кућу ће послати Џоа Бајдена или оставити Доналда Трампа.

Ево на шта треба обратити пажњу током непредвидиве изборне ноћи и када почну да пристижу резултати.

Неки кључни детаљи:

Неки кључни изрази:

Како знати ко побеђује

Прилив гласова путем поште ове године ће отежати да се види ко води у раним стадијумима избора.

Различите државе имају различита правила како и када пребројавају гласачке листиће пристигле поштом, што значи да ће постојати огромна рупа између њих док буду пријављивале резултате.

Неке државе, као што су Флорида или Аризона, почињу припремну обраду гласачких листића пре 3. новембра.

Друге, као што су Висконсин и Пенсилванија, неће дирнути те гласове до самог изборног дана, што значи да ће вероватно бити спорије у пребројавању.

Да конфузија буде већа, државе имају различите рокове за прихватање гласачких листића пристиглих поштом.

Неке ће, као Џорџија, пребројавати само гласачке листиће пристигле пре или 3. новембра, док ће друге, као Охајо, бројати и окаснеле гласачке листиће док год су послати пре 3. новембра.

Знамо засигурно да ће у неким државама бити потребне недеље да се комплетирају резултати, што значи да је готово немогуће предвидети кад ће званично бити проглашен следећи председник.

Ово није био случај на претходним изборима, кад сте обично могли да подесите сат на 23:00 по источноамеричком времену (04:00 по Гриничу), на затварање биралишта на Западној обали.

Године 2008, резултати су стигли на пуни сат, а 2012. године 15 минута касније.

Последњи пут, међутим, тек кад је Доналд Трамп обезбедио Пенсилванију дубоко у изборној ноћи - 01:35 по времену у источној Америци (06:35 по Гриничу) - његова победа над Хилари Клинтон почела је да се сматра неизбежном.

Не упадајте у ове замке

Биће пар додатних ствари на које ваља обратити пажњу ове године.

Под један, први резултати могу да варирају. То је делом због већих разлика у извештавању међу државама.

У неким државама, гласачки листићи предати уживо биће пребројани први.

Од ових се очекују да буду у Трампову корист, јер ране анкете показују да његове присталице углавном планирају да гласају уживо 3. новембра.

Али у другим државама ће поштански гласови послати пре 3. новембра бити објављени први или уврштени у пребројавање са гласовима од тога дана.

Првобитни резултати из тих држава могли би да иду више у Бајденову корист, јер је ове године вероватније да ће демократе пре гласати поштом него републиканци.

Велика је забринутост и за изборну крађу - што је чест рефрен Трампове кампање.

Важно је знати да су случајеви изборне крађе изузетно ретки, а нема доказа да су поштански гласови њој нешто нарочито подложни.

Свеукупно гледано, стопа изборне крађе у САД износи између 0,00004 и 0,0009 одсто, према студији из 2017. године коју је спровео Бренанов центар за право.

Погледајте видео: Зашто су ови амерички избори јединствени?

Како се проглашава победник по државама

Након што се биралишта затворе, велике америчке медијске куће ће користити изборне моделе да процене ко ће победити у различитим изборним тркама.

Модели користе разноразне податке као што су излазне анкете (интервјуи са гласачима на биралиштима) и праве гласове које су већ пребројали локални званичници а потом уврстили у базу података.

Победник државе ће бити „проглашаван" у овим медијским кућама кад оне буду сматрале да је кандидат стекао недостижну предност.

Исто важи за државне и локалне изборе. То је и даље пројекција, а не коначни резултат.

Исто важи кад се прогласи победа неког кандидата на председничким изборима.

Држави ће бити потребне недеље да преброји све гласачке листиће и то је увек било тако, али је сада још вероватније због масовног гласања поштом.

Последњи пут, 2016. године, укупан број гласова за Хилари Клинтон нарастао је више од месец дана после изборног дана, кад су званичници коначно пребројали све гласове, многе од њих из Калифорније, иако је Трамп већ освојио довољно савезних држава да постане председник.

Зашто гласови поштом доводе до толиког кашњења?

На овогодишњим изборима поштом ће бити прослеђено на десетине милиона гласачких листића - вероватно двоструко више него 2016. године.

Влада забринутост да ће количина таквих гласачких листића преоптеретити националну поштанску службу, одгодити испоруку и стизање до државних званичника задуђених за пребројавање гласова.

Али поштанска служба је дала гаранције да се то неће десити.

Неке државе ће прихватити гласачке листиће који пристигну дуго после изборног дана - док год имају поштански жиг од 3. новембра или пре њега - што ће додатно успорити пребројавање коначних резултата.

А једном кад стигну, пребројавање гласова поштом захтева више времена него гласова уживо.

Гласови послати поштом морају ручно да се ваде из коверти и верификују као важећи пре него што се урачунају.

Шта се дешава уколико нема очигледног победника?

Уколико не буде јасног резултата 3. новембра, мораћемо да чекамо данима - или недељама - да се заврши бројање свих гласова.

Нормално је да сви гласови не буду пребројани у самој изборној ноћи, али ове године је то још теже.

Додатно, могло би да буде улагања жалби које ће допринети неизвесности и можда ће кључну улогу морати да одиграју судови.

Погледајте видео: Да ли се Русија меша у америчке изборе?

Државе на које треба обратити пажњу

Знамо да ће коначни резултати бити спори, али има неких држава које би могле да дају разне назнаке о томе шта се дешава.

Биралишта ће се у Северној Каролини затворити у 19:30 по источноамеричком времену (00:30 по Гриничу), где велики број раних гласова уживо значи да би до пројекције могло да дође прилично брзо.

Доналд Трамп је 2016. године тесно добио ову државу, а сада је у њој опет нерешено међу кандидатима.

Победа овде за Трампа или Бајдена могла би да значи најаву добре предстојеће вечери.

Убрзо након тога, у 20:00 по источноамеричком времену (01:00 по Гриничу) последња биралишта ће се затворити на Флориди.

Избори су добијани или губљени у овој држави, а исто би могло да важи и ове године.

Упозорење: рани гласови уживо и гласови путем поште биће објављени први на Флориди и вероватније је да ће бити у корист Бајдена.

А у 21:00 по источноамеричком времену (02:00 по Гриничу), биралишта ће бити затворена у Аризони, где су званичници почели да броје гласове 2. октобра.

Трамп је био победник овде 2016. године, али националне анкете сада дају танану предност Бајдену.

У Аризони, као и на Флориди, рани гласови би могли да дају предност Бајдену, чије су присталице склоније раном гласању или поштом.

У великом броју других држава, званичници неће пребројати ниједан глас пре 3. новембра.

То значи да ћемо морати да чекамо на велики број колебљивих држава, чији су резултати кључни за јасну слику о читавој земљи.

У Охају, биралишта ће се затворити у 19:30 по источноамеричком времену (00:30 по Гриничу).

Званичници ће објавити прелиминарне резултате изборног дана, али потом више неће објављивати никакве даље детаље све док се не потврди коначан број, што мора да се уради пре 28. новембра.

Охајо није само колебљива држава, она је и председнички предсказатељ: она је од Другог светског рата подржала победника на свим председничким изборима сем једним.

Биралишта у Пенсилванији ће изборног дана бити затворена у 20:00 по источноамеричком времену (01:00 GMT).

Пут оба кандидата до Беле куће највероватније ће водити преко ове државе-бојишта, места где је рођен Бајден а које је Трамп освојио 2016. године за један једини проценат.

И у Висконсину и у Мичигену, биралишта се затварају у 21:00 по источноамеричком времену (02:00 по Гриничу).

Демократе су вредно радиле у Виксонсину након тамошњег тесног пораза Хилари Клинтон 2016. године.

Неке анкете сада дају предност Бајдену, али ова држава је и даље неопредељена.

Суседни Мичиген - још једна колебљива држава - такође ће се пажљиво мотрити и доживљава се као кључна за победу и Бајдена и Трампа.

Други избори - о марихуани, кауцији...

Бајден и Трамп нису једина два имена на гласачким листићима.

Обе партије ће пажљиво мотрити изборе за амерички Сенат - где Републиканци тренутно држе предност од три посланичка места.

Трампов савезник Линдзи Грејем бори се за свој политички живот у Јужној Каролини, суочивши се с опасном конкуренцијом у виду демократе Џејмија Харисона.

Грејем ову позицију држи од 2003. године, али је одвратио неке гласаче чврстом лојалношћу према председнику.

У Мејну, републиканка Сузан Колинс могла би ускоро да остане без посла.

Колинс је једна од ретких умерених чланица своје партије на положају у овом тренутку, али би могла да буде кажњена за приврженост председнику у држави у којој је он изузетно непопуларан.

Погледајте видео: Ко год победио - друштвене мреже ће се променити

И то није све.

Американци ће на гласачким листићима изразити још и мишљење по више од 100 мера.

У Калифорнији, на референдуму се гласа за укидање закона који у потпуности елиминише новчану кауцију и замењује је проценом ризика пред суђење.

О марихуани се гласа у Аризони, Монтани, Њу Џерсију и Јужној Дакоти, где би гласачи могли да легализују употребу канабиса у рекреативне сврхе.

Исто тако, у Мисисипију, гласачи би на овим изборима могли да гласају за одобравање коришћења марихуане у медицинске сврхе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]