Животиње у Србији и напади паса: Зашто су пси „опасни као пиштољ, бомба или неко друго оружје"

„Не брините, неће, добар је", често се могу чути власници паса како умирују људе и децу, док њихови љубимци раздрагано трче по пољанама, улицама и парковима између блокова зграда у градовима Србије.

Али последњих месеци забележено је више напада паса на људе, са трагичним исходом у Сенти у Војводини, када су у марту ове године мужјак и женка ротвајлера напали четворогодишњег дечака који је потом преминуо.

Пса треба третирати као „опасну ствар", каже Срђан Видановић из школе за обуку паса Урбан Дог у Београду за ББЦ на српском.

Наглашава да није пресудно које је расе, да ли је у питању чивава, померанац, пит бул, шар планинац или мешанац.

„Сви пси су опасне ствари као што су пиштољ, аутомобил, нож, бомба, ако се њима лоше рукује", наглашава.

Према подацима организације за бригу о природи и животињама Орка, у Србији је у последњих шест година забележено 77.498 напада паса на људе.

Зашто пси нападају иако имају власника?

Да ли постоји закон у Србији који санкционише несавесне власнике и која су права оних који претрпе повреде?

Да ли можете да тужите власника пса који је напао вашег?

Зашто долази до напада

Извори агресивности могу бити различити - од болести пса, природног полног нагона, заштите младунаца, али исто тако на агресију утиче и фрустрације попут боравка у боксу, држања на ланцу или недовољна социјализација, кажу стручњаци.

До проблема долази најчешће из незнања и неодговорности, јер је кинолошка култура у Србији „на јако ниским гранама", сматра Видановић.

Каже да на улици често виђа власнике који не воде пса на повоцу или са корпом преко њушке.

„Опасне расе паса не постоје, сви пси су опасни када се доведу у одређену ситуацију или околност", објашњава професионални тренер паса.

С њим се слаже и Пеђа Јаћић који се, како каже бави тренирањем власника паса у ГоДог школи и стручњак је за психологију паса.

„Власник је одговоран да се његов пас понаша по његовим командама, односно да када крене у напад реагује на његове команде", каже Јаћић за ББЦ на српском.

Напомиње да до проблема може доћи када се сретну неки мањи и велики пас.

Саветује оне који имају веће псе да их науче командама, јер ако дође до сукоба зна се ко ће извући дебљи крај.

Такође, ако се сукоб деси, не треба покушавати раздвајање, већ у тандему са власником другог пса се удаљити уз упорно дозивање.

„Извесно се је да ће се и пас тада удаљити јер нема подршку власника", објашњава Јаћић.

Посебно код појединих врста паса, као што је ротвајлер или стафорд, потребно је да власници имају већу одговорност и посвете већу пажњу и бригу, кажу кинолози и стручњаци за понашање паса.

Ако се са псом поступа агресивно и насилно, за очекивати је да ће тај пас постати насилан.

Пас се не рађа природно агресиван, већ напротив то је неко стечено искуство код њега, кажу стручњаци.

Свако негативно искуство пса одразиће се и на свако будуће његово понашање и зато је ту важна улога власника.

Према речима Ненада Милојевића, међународног кинолошког судије, најопаснији је онај пас кога не можете физички да савладате, а није прошао обуку за псе.

Статистички, много је више напада мањих паса, али су њихови напади са мањим повредама, рекао је он за ТВ Прва.

„После једног инцидента и обучени пас може да нападне када је љубимац повређен, болестан или у нагону", каже Милојевић.

Истиче да корпа није гарант да вас пас неће повредити јер, како каже, пас може да вас обори и нанесе повреде.

„Пас је опасна ствар. Поседовање опасне ствари тражи одговорно власништво", каже Милојевић.

У случају да вас пас нападе, саветује кинолог, положај фетуса или положај тела у јајету како се зове у самоодбрани, највише штити од повреда.

„То је положај корњаче, у којем је човек скроз скупљен, на коленима, руке су на глави ради заштите, а шаке су на темену", рекао је Милојевић.

Видановић објашњава да су неки од услова који утичу на то какав ће пас бити узгој и селекција, али као превентивну меру истиче едукацију власника.

Сматра да многи узгајивачи паса нису компететни, јер за бављење тиме није довољно регистровати одгајивачницу при Кинолошком савезу.

Одгајивачницу треба регистровати у Министарству пољопривреде и сходно томе плаћати порез, каже он.

„Узгајивачи су задужени и за селекцију, али многи од њих за то нису школовани", додаје.

Према Одлуци о држању домаћих животиња и кућних љубимаца у Београду, сваки пас изнад 55 центиметара висине гребена требало да има положен испит „Социјализованог пса" са власником.

Како да се смањи број напада

Ненад Милојевић, међународни кинолошки судија за рад употребних паса, доктор наука из области стандардизације кинолошких судија за рад употребних паса, за ББЦ на српском каже да су напади власничких паса последица недостатка опште кинолошке културе и едукације.

Као и чињеница, додаје, да у Србији не постоји обавеза полагања испита социјализованог пса чији је саставни део провера знања и самог власника.

„Уз поштовање одредби Уредбе о држању домаћих животиња, едукацијом власника и одговорним понашање, број инцидената би се значајно смањио", објашњава стручњак.

Погледајте и видео о младим људима из Батајнице који су направили кућице за псе луталице које живе у том крају

Каква су правила и да ли се поштују

Јаћић сматра да би регулативе могле да реше многе проблеме по питању напада паса.

„Да не може свако да има сваку расу, јер оне у начелу могу да прогнозирају како ће неки пас да се понаша", објашњава Пеђа.

Као пример наводи шта можете очекивати од доберманa као кућног љубимца.

„То је пас који има сензор да вас брани, да прати покрете око вас, другачије ће реаговати на непознате људе од лабрадора", објашњава он.

Напомиње да власници морају бити упознати са природом паса и да би регулативе много помогле.

Према регулативама, објашњава Јаћић, они који желе да чувају добермана (или неку другу врсту која захтева већу активност) треба да прођу обуку.

Као пример наводи регулативу у Немачкој да ловачке псе могу да држе само ловци и наглашава да је немогуће држање птичара у стану, који је предодређен за активан начин живота.

„Пас треба да живи своју сврху", каже Јаћић.

Додаје да доберман, ротвајлер, немачки овчар или малиона постоје да би чували власника и територију и ако им не дате барем симулацију тога, односно да мало „отворите тај њихов издувни вентил", тај пас ће врло вероватно негде морати да испусти енергију.

Јаћић саветује да ове врсте паса треба да чувају они „са јаким коленима, јаком кичмом и спортског духа".

Погледајте видео о томе како је изгледао дан једног пса током изолације током ванредног стања у Србији

Напади паса на људе и друге псе у Србији

Најтрагичнији догађај био је у Сенти почетком марта, када су ротвајлери изуједали четворогодишњег дечака и то дан после његовог рођендана у породичној кући.

Мајка је покушала да заштити дете, али су и њу пси напали и повредили.

Дечак је потом преминуо у болници, а два ротвајлера, који су били у породичном власништву, потом су успавани.

Ове године је забележено још неколико напада паса на људе и на друге псе.

У селу Бошњане код Варварина, крајем марта, два ротвајлера су напали власника, 75-годишњег Радомира Јаковљевића, наневши му повреде главе, пренела је Радио-телевизија Србије.

Готово истог дана, крајем марта, пас расе акита напао је осмогодишњу девојчицу у Сјеници и нанео јој тешке повреде по глави и телу, пренела је агенција Бета.

„Девојчицу је пас умало заклао.

„Повреде су невероватне, једва смо успели да пружимо прву помоћ и девојчицу транспортујемо у Општу Болницу у Новом Пазару", рекли су тада из сјеничког Дома здравља за портал Нова.рс.

Против власника пса је поднета кривична пријава због сумње да је пса држао у дворишту куће у боксу који није био адекватно обезбеђен.

У априлу је у Пожеги пас расе хаски изуједао четворо малолетне деце и старију особу, објавила је nova.rs.

Против власнице пса поднета је кривична пријава.

Средином септембра у Крагујевцу је шарпланинац заклао власницу угризавши је за врат.

Крајем септембру је мешанац пит була, ког је власница шетала без повоца и брњице, преклао другог пса близини Старог Меркатора на Новом Београду, у непосредној близини зграде где станују, објавио је Блиц.

Пит бул је нападнутом псу покидао вратну артерију, а власница је неуспешно покушала да га спаси, трчећи у ветеринарску ординацију.

Против власнице пит була од раније је постојала кривична пријава због претходних напада њеног пса на друге псе, пренео је Блиц, цитирајући изјаву власнице преминуле животиње.

Да ли несавесни власници могу бити кажњени и колике су казне

У Одлуци о држању домаћих животиња и кућних љубимаца у Београду, пише да је комунални полицајац овлашћен да контролише услове у којима се држе животиње, као и да ли се власници придржавају прописаних обавеза приликом извођења у парк, односно јавну површину.

Власник који пса изводи без повоца, пушта га да се слободно креће у парку или не очисти испрљану површину (покупи измет) може бити кажњен новчаном казном од 10.000 динара.

Пси могу слободно да се крећу у парку од 22 сата увече до девет сати следећег дана (преко лета), односно од осам сати увече до 10 следеће дана током зиме.

Шта ако вас нападне животиња и коме да се обратите?

Када вас нападне животиња, пре свега је битно да се обратите лекару.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за ББЦ на српском у писаном одговору кажу да „не постоји затворска казна за сам чин напада пса на човека, односно наношење озледе".

Напомиње се да до озледе највероватније не би ни дошло да је пас чуван на прописани начин (на пример, у ограђеном дворишту).

Сваки пас који је нанео озледу човеку у Централној бази података коју води Министарство, означава се као „опасан пас".

То је сваки који је без очигледног повода напао човека или другу животињу и нанела му телесне повреде или га усмртила.

Наношење озледа, односно изазивање нематеријалне штете, надокнађује се оштећеној страни у редовном поступку пред судом, сходно Закону о облигационим односима.

У закону пише да је за накнаду штете у случају уједа пса луталице одговорна јединица локалне самоуправе на чијој се територији се напад догодио.

У оба случаја, било да пас нападне другог пса или човека, одговоран је власник или онај који се брине о животињи, наводи се у Одлуци о држању домаћих животиња и кућних љубимаца у Београду.

Када је реч о надокнади штете, постоје две могућности.

Ако је штету нанела животиња чији је власник познат, случај се пријављује ветеринарској инспекцији која проверава да ли је животиња регистрована и вакцинисана, наводи се на сајту Орка.

Тужба за надокнаду штете се подноси против власника при основном суду.

Ако власник није познат, одосно ако је реч о напуштеној животињи, потребно је обавестити зоохигијену која пса хвата и смешта у прихватилиште.

Тужбу за надокнаду штете против јединице локалне самоуправе подноси се основном суду.

Многе локалне самоуправе имају посебне комисије за одлуку о надокнади штете.

Постоји могућност да се пре обраћања суду обратите комисији (вансудско поравнање) и ако сте задовољни износом одштете, можете да одустанете од даљег гоњења и не морате на суд.

Милојевић објашњава да је у правном смислу пас покретна опасна ствар, те је неопходно утврдити да ли је настала штета проузрокована грешком власника, „с обзиром да се ради о животињи, чије реакције могу бити веома комплексне".

Када се инцидент догоди, доказивање кривице је компликовано, јер треба доказати шта се заиста догодило.

„Судови у Србији проверавају општа места, а то су да ли је пас био на повоцу, да ли је носио корпу, да ли је био вакцинисан и на основу тога већ доноси неке одлуке", додаје Милојевић.

Како је у региону?

И у Хрватској напади паса су чести.

Из поште Хрватске кажу да годишње њихови запослени пријаве до 50 лакших напада.

У хрватском Закону о заштити животиња пише да се казне за несавесне власнике крећу од 20 до 50 хиљада куна (300 до 700 хиљада динара).

Према закону власници су дужни да воде рачуна о животињама, односно да их не остављају саме у дворишту или неком другом простору.

Такође приликом шетње пси морају бити на повоцу без обзира да ли се ради о мањем или већем псу, док пси који спадају у категорију опасних, морају имати корпу приликом шетње.

Велики број инцидената бележи се и у Северној Македонији, а казне за повреде и нехумано понашање крећу се до 900 евра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskoм@bbc.co.uk